НЕМАЊА ВЕЛИКИЋ: Верујем у себе данас исто као на почетку и не радим за шер, већ за задовољство

Ј. Б. Л.

22. 10. 2023. у 14:10

ВЕОМА се везујем за моменте, људе, догађаје и емоције које сам са неким или поводом нечег доживео.

НЕМАЊА ВЕЛИКИЋ: Верујем у себе данас исто као на почетку и не радим за шер, већ за задовољство

Фото Н. Скендерија

Зато се тако непогрешиво сећам када сам као студент анализирао текстове из "Вечерњих новости" и препознавао елементе које смо учили из новинарских предмета. Ево, и сада ми навиру емоције јер сам један од првих, ако не и први озбиљан интервју у каријери дао управо за "ТВ новости" као уредник и водитељ на Телевизији 5 у Нишу.

Наравно, и дан-данас чувам тај примерак и слике које смо урадили. Док сам као мали читао све могуће новине, упијао изјаве и мисли паметних људи, сањао сам да ћу се некада и ја наћи на тим страницама и ево ме данас на насловној страни "ТВ новости". Живим свој дечачки сан.

Овако за наш лист говори Немања Великић, који је у свет медија закорачио с непуних 18 година.

Током две деценије прешао је пут од родног Параћина, преко Ниша, где је дипломирао новинарство на Филозофском факултету, до Београда, али и од ТВ Јагодина и Телевизије 5, преко Фокса и ТВ Авала, до Пинка и канала Вести. За све ово време остао је доследан медицини, за коју каже да му је највећа љубав, зато не чуди што са великим ентузијазмом припрема сваку епизоду ауторске емисије "Инфоклиника", чију осму сезону пратимо недељом, у 14.30, на каналу Вести.

Како бирате теме за емисију "Инфоклиника"? Шта је ново у осмој сезони?

- Ово је својеврсна ТВ ординација кроз коју пролазе највећа имена српског здравства. Трудим се да пружим информацију гледаоцима, а на њима је да ли ће је применити или не. Ипак, у сталном сам контакту са њима, путем мејла и "Инстаграма", и ослушкујем шта би желели да виде. Одлучио сам да од ове сезоне у свакој емисији питам гледаоце који су њихови бројеви здравља (вредности крвног притиска, холестерола, шећера, тежине, боди мас индекса) и подстакнем их на превентивне прегледе јер тако могу да се спрече многе болести. У осмом серијалу "Инфоклинике" једино сам задржао рубрику "Здравствене вести", а увео сам нове, попут "ТВ апотеке", у којој говоримо о томе како се правилно узимају одређене групе лекова, јер сваки лек може бити и отров, док у рубрици "Дигитално здравље" откривамо где је на интернету доступна проверена информација, јер у мору текстова и "Гугл доктора" није лако снаћи се.

Зашто кажете да вам је медицина највећа љубав?

- Та љубав се развијала од најранијих дана. Као дете се никад нисам плашио одласка код лекара, играо сам се лекара и давао замишљене инјекције свима по кући. За мене нема суштинске разлике између медицине и новинарства јер помажу људима у муци. Истински новинар је лекар свом гледаоцу, помоћ у разним ситуацијама. Ако желите да допрете до публике, морате је упознати и бити уз њу. И добар лекар мора да познаје пацијента, да га детаљно испита да би му дао терапију, а онда ствара нераскидиво поверење са њим. Величина је помоћи човеку, а не очекивати ништа заузврат.

Фото Приватна архива

Пошто је ваша емисија посвећена здрављу, претпостављам да сте и ви, али имате ли неки порок и који? И да ли сте покушали да га се ослободите?

- Нескромно, али немам пороке или зависности. Трудим се да живим здравим животом и колико могу спречим неке болести које, нажалост, носим у наслеђу. Будимо искрени, има и примера где су људи живели максимално дисциплиновано, а свеједно се разболели. Али, хајдемо да урадимо што је до нас, да идемо на превентивне прегледе, једемо здравије, умерено, тренирамо, пронађемо баланс у свакодневној јурњави за бољим животом. Једино волим слаткише, али се истински трудим да их сведем на минимум или једем здравије варијанте без шећера.

Који вам је омиљени свакодневни ритуал?

- Нисам од оних којима је сваки дан исти, али обавезно је да ми дан почне доручком и кафом. Поносан сам на то што сам у последњих неколико година увео нека правила којима олакшавам себи, а највише својој психи и организму да успостави хармонију. Ред је нешто што је најтеже успоставити, али су благодети невероватне. Тренирам три пута недељно и храним се колико год могу уравнотежено. Одстранио сам из живота људе који су ме оптерећивали, чак и неке до тада добре пријатеље који су ме изневерили по ко зна који пут. За такве више неће бити места у мом животу.

Шта вам је био највећи изазов у вашој емисији, можда то што сте ишли у Турску на трансплантацију косе и то забележили камером?

- У свакој емисији трудим се да, колико је могуће, практично илуструјем оно о чему говоримо, било да је то спремање здравијих оброка или правилно ношење беба у носиљци. Са дистанце од седам месеци, мислим да је трансплантација косе један од најбољих потеза који сам урадио. Нема дана а да ми десетак људи не упути коментар како је промена изузетна. Влог о трансплантацији сам снимао, монтирао, режирао потпуно сам. Желео сам да својим примером покажем како је све изгледало и да нема разлога да се кријете иза завесе ако као мушкарац радите естетску интервенцију.

На шта сте најпоноснији у досадашњој каријери?

- На то што и даље када неког позовем са циљем да ми дође у емисију, и представим се, као из топа одговоре: Немања, код вас увек. То је кредибилитет који се гради годинама, јер добар сте новинар колико имате дебео телефонски именик. Тешко је корачати сам кроз свет јавног живота, али слађи је успех када се ујутру пробудите мирне савести. Поносан сам што сам верујем у себе данас исто као на почетку. Што сам бројне неуспехе претварао у успехе, али само онда када сам из тих неуспеха нешто научио. Ако мислите конкретно на неке госте и емисије, споменар је пун.

Чиме је тај споменар испуњен? Помислите ли некад да сте могли бити и нешто друго?

- Често волим да кажем да су мој живот и каријера пример како се од судбине не може побећи, само ако умете да правилно дешифрујете сигнале. У другој години средње школе сам почео на радију. Иако сам имао неколико идеја и покушаја да се остварим у неким другим професијама, нисам могао да побегнем од новинарства. Иначе, моји родитељи су из потпуно других професија и нису живели у Београду. Куцао сам на многа врата, представљао се, нисам имао проблем да крећем малтене увек из почетка, јер ме нико није "гурао". Нисам имао проблем, јер сам свестан својих квалитета. Најважније је бити свој и чувати своје достојанство. Редакције сам мењао најчешће зато што су се гасиле или мењали власници. Новинарство ме је научило много чему, омогућило да будем на местима где као обичан човек не бих могао, упознам предивне људе и створим пријатељства која ће тајати цео живот. Увек сам волео свој посао, али не до мере да угрозим свој приватни живот. Знао сам када је потребно бити посвећен и када је важно балансирати.

Недавно сте изјавили да данас свако себе назива новинаром. Како бисте описали данашњу медијску сцену?

- Данашње генерације не познају шта значи лојалност. Иду за новцем, а не идеалима и личним циљевима. Телевизија је данас постала полигон за самопромоцију. Када гледам водитеље новије генерације схватам да је њима најлакше да пређу границу блама и доброг укуса како би се докопали неког интервјуа, и, ето, одмах занимања - новинар. Мене и данас "ради" у стомаку осећај да имам одлично урађен интервју, ексклузивног саговорника, прилог који информише... Не радим за шер, радим за задовољство. Адреналин ми проради и када водим један од највећих скупова у београдској "Арени", пред 30.000 људи, и када монтирам прилог за Дневник за који знам да ће многим људима пружити информацију коју можда до тада нису знали.

Од кога сте највише научили и добили важне животне лекције?

- Свакако не од једне особе. Вешто користим своју социјалну интелигенцију, крадем оно што препознајем као добро и елиминишем лоше. Људе гледам кроз њихова понашања. Сећам се да ми је много тога, превасходно моралног, усадила мајка током детињства, али као и свако дете нисам баш све применио. И мајка и отац су ми увек били ауторитети, имао сам сву слободу као јединац, али ваљда су знали како да ме укроте речима и делима, јер никада нису били диктаторски настројени према мени. Верујем да најбоље учимо из сопственог лошег искуства. Док не ударите својом главом о зид, тешко да ћете схватити тежину ударца неког другог.

Шта вас највише инспирише у животу?

- Позитиван резултат у било чему. Не волим поразе, иако из њих често изађем јачи. Мене подстиче похвала, а не критика. Моји пријатељи знају да ме посебно "ради" када сам у прилици да некоме помогнем и тиме га усрећим. Јер, када делите и дајете, ваша срећа се удвостручује.

Често путујете, што због посла, што из задовољства, али где се налази ваш скривени кутак, оаза у коју бежите од свега?

- То су породица и пријатељи. И честа путовања (смех). Велики сам љубитељ скијања и зимских спортова, па два до три пута годишње одем са пријатељима на планину и то ми је невероватно пуњење батерија. Искрено се надам да ћу у наредном периоду оазу имати и у својој породици и клинцима, јер то ми још недостаје.

Где видите себе, или шта бисте желели да радите за десет година?

- Пословно не бих много тога мењао. Имао сам среће да сам радио све што сам у каријери желео. Од информативе, забаве, био домаћин највећих догађаја у земљи. Волео бих да ме срећа погледа, па да за неколико година будем домаћин неког великог шоу програма, где ћу моћи да покажем да умем и да играм, засмејавам, плешем... На дуже стазе, пријало би ми да, рецимо, радим недељно поподне које би сјединило све моје досадашње ТВ искуство. Изван телевизије, почео сам интензивно да развијам бизнис са прометом ексклузивних некретнина. Стекао сам лиценцу за посредника у промету, отворио агенцију и засад ме то веома узбуђује.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
УЖАС НА ДУНАВУ: Сударила се два брода, има мртвих, трага се за несталима

УЖАС НА ДУНАВУ: Сударила се два брода, има мртвих, трага се за несталима

ДВЕ особе су погинуле, а пет се води као нестало када су се два брода сударила на Дунаву, код мађарског града Вероце, око 50 километара северно од Будимпеште, саопштила је данас полиција.

19. 05. 2024. у 12:04

Коментари (0)

СРПСКА КОШАРКА ТУГУЈЕ: Преминуо један од двојице тренера који су све освојили са репрезентацијом