ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Страх и нада Илде Гершнер
ЈЕДНА од најзанимљивијих појава у савременој српској драматургији, коју често представљају ауторке је Јелена Кајго, списатељица и драматург, чије теме стоје на здравим, животним основама, без модерних рукаваца, који релативизују тешку поруку.
И у комедији ("Ролеркостер"), а нарочито у драми, као што је представа "Илда Гершнер" Књажевско-српског театра из Крагујевца, Кајго полази од стварне ситуације. Овога пута се ради о замени идентитета, о пријатељству и храбрости младе Илде Гершнер, која је, током ратних година у време нацизма подарила своје име пријатељици Јеврејки и тиме јој спасла живот.
Стеван Бодрожа се определио за принцип "мање је више", па је разгранату радњу, која обилује фашистичким суровостима над заробљеницима свео на унутрашњи доживљај наводне Илде Гершнер, медицинске сестре у некој минхенској ратној затворској болници.
Ана Коланђели, као Марија Вајцман, алијас Илда Гершнер, у потпуности је испунила редитељеву идеју, да се неком врстом поетског уопштавања израза постигне и његова универзалност. До краја и потпуно уроњена у судбину своје јунакиње, Ана Коланђели је била и истинита, и потресна, њена тачна емоција је покривала, без имало патетике (што је заслуга и списатељице) извесну предвидивост радње, као што се често дешава са истинитим сторијама. Штета је да је редитељ није скренуо, бар мало, на Брехтов пут, јер је експресионизам, којим боји историју, давао много повода за то. Надежда Јаковљевић, на пример, као млада Илда Гершнер, девојка којој је то лично име, које дели са другарицом да би је спасла, била је много ближа епском театру, на врло суптилан и посредан начин, што брехтијански театар и захтева. Ова млада глумица има у свом уметничком изразу занимљиву двојност истинске нежности (захваљујући свом фрагилном изгледу), али, у исто време, веома упечатљиве чврстине и стамености како емоције, тако и брехтовског активизма, па публика непрестано очекује неки обрт, трансформацију, коју и добија.
Доброта, страдање и схватање беспомоћности пред злом, чине окосницу игре Надежде Јаковљевић, Илде Гершнер, а храброст, срчаност, па и довитљивост су особине Марије Вајцман, коју Ана Коланђели игра са много страсти и умећа. Добру противтежу јој чини муж, Томас Милнер, кога Никола Милојевић отпочетка поставља као интелектуалца који ће изгубити битку са ратном олујом. Јасмина Димитријевић игра пунокрвну, јарку болничарку Риту, додајући овој антиратној драмској акцији неопходно оправдање за тврдњу да ништа није црно/бело, ни зло, ни добро.
У сведеном, функционалном декору Ане Колбјанове и у тачном костиму Милице Коларић, Бодрожа је и у Младену Кнежевићу (Коља),Чедомиру Штајну (Едвард Рихте), Марији Ракочевић (Елза Рихте), Ненаду Вулевићу (Ханс), као и у изузетно занимљивом мајстору сценског покрета, Миодрагу Крчмарику, имао праве сараднике, који су прецизно дозираном иронијом постигли да се игра епоха, а да се, заправо, радња догађа данас и увек, свуда, а нарочито овде, код нас, где доброте фали све више, а све мање се срећемо с њом.
ПОКЛОН ВИКТОРА ОРБАНА БРАТУ ВУЧИЋУ: У Србију стигла моћна борбена возила! (ФОТО)
У РЕПУБЛИКУ Србију ушла је велика железничка композиција натоварена са 50 оклопних борбених транспортера БТР-80А који ће појачати јединице Војске Републике Србије. То је поклон мађарског премијера Виктора Орбана српском председнику Александру Вучићу.
01. 06. 2024. у 13:24
ВРЕМЕ ЈЕ ЗА СПЕКТАКЛ – ДРУГА ШАНСА ЗА МИЛИОНЕРЕ ИЛИ 15. ТИТУЛА ЗА КРАЉЕВЕ? Погледајте шта нас очекује у финалу Лиге шампиона!
Након финала Лиге Европе и Лиге конференција, ове суботе у Лондону се одржава и финале Лиге шампиона!
01. 06. 2024. у 15:00
"СЛОМИЛО МЕ ЈЕ, ПОТПУНО" Смрт у дому Снежане Савић - глумица месецима ћутала: "Много ми је тешко..."
ДОМ драмске уметнице почетком године завијен је у црно, а она од тог трена не може да дође себи.
30. 05. 2024. у 20:59
Коментари (0)