ДЕЦЕНИЈА АНДРИЋЕВОГ ИНСТИТУТА: Утопија која је постала стварност (ФОТО)
27. 06. 2023. у 11:10
ДАН великих историјских догађаја и црквени празник православног света, постао је у Вишеграду научни, духовни и народни путоказ, тачно пре једне деценије: на овај дан у Андрићграду је основан Андрићев институт друштвених наука.
Н. Јанковић
Овогодишње Видовданске свечаности у каменом здању зато су посебне, а круна сутрашње прославе биће додела престижне књижевне „Велике награде Иво Андрић“ италијанском писцу Сандру Веронезију за животно дело и Енесу Халиловићу за збирку песама „Секвоја“.
Посебну ноту церемонији која почиње у 15 часова даће наступ Градског женског хора „Барили” из Пожаревца, једног од најзначајнијих српских музичких колектива. Овај хор својим репертоаром и својом преданошћу остварује изузетан спрег уметничких напора и остварења и на највишем уметничком нивоу представља Србију - на међународној сцени.
Биће отворена и изложба Милене Павловић Барили „Овај свет само је санак леп” која се организује у сарадњи са Фондацијом „Миленин дом – Галерија Милене Павловић Барили“ из Пожаревца.
- Поставка осветљава уметничку душу нашег народа и представља емоционални пејзаж нашег наслеђа - наведено је у најави Видовданских свечаности - Свечаности ће својим програмом представити богатство српске културе и традиције.
Подсетимо, на међи трагично сукобљених цивилизација и култура, супротстављених политика и зараћених војски, у најдубљем, вишеградском гротлу балканске ветрометине, пре десет година засијао је симбол трајног мира. Био је Андрићград на почетку утопијска а данас је стварна, тврда, камена, прва насеобина у историји човечанства посвећена једном писцу, инспирисана његовом литературом. На истоку Републике Српске, на полуострву под којим се сусрећу Рзав и моћна Дрина, добио је Вишеград: величанствени Трг Николе Тесле којим доминира статуа књижевног генија Иве Андрића, статуе владике Његоша и писца Меше Селимовића, биоскоп, корзо, Градску кућу, сопствено позориште и биоскоп, Цркву Светог кнеза Лазара и косовских великомученика – вишеградске Дечане, Градску кућу и најважније – Андрићев институт који ради под окриљем влада Републике Српске и Србије.
Јанко Сам
Архитектонским колоплетом византијске, српске средњовековне, отоманске и аустроугарске заоставштине, овдашње грађевине дубоко пониру у бурну, непроменљиву прошлост. Умекшана каменим баријерама, питома и ведра светла Андрићграда, осветљавају будућност, окренута су деци „са ових простора", чија је мајка и учитељица живота сурова историја: да више нико од њих, никада, не сконча у ратном граду. Да им цео живот не прође по туђем, поданичком поратном сценарију.
Јединствени, највећи мултиетнички подухват на Балкану, започет је годину дана пре отварања Андрићевог института, 28. јуна 2012. године заглушујућом буком багера, помешаном са драматичним тактовима „Кармине буране". Стихови Орфове „Фортуне" о надвладавању гнусног живота, помешали су се са хуком машина. Данас, зна се и види, Фортуна је била на страни градитеља.
Као да су град посвећен писцу и његове градитеље, надахнуле управо речи Иве Андрића из завршнице романа „На Дрини ћуприја“:
„Све може бити. Али једно не може: не може бити да ће посве и заувек нестати великих и умних а душевних људи који ће за Божју љубав подизати трајне грађевине, да би земља била лепша и човек на њој живео лакше и боље. Кад би и њих нестало, то би значило да ће и Божја љубав угаснути и нестати са света. То не може бити".
Н. Јанковић
- Држава би требало да одржава идеју заједништва, а Андрићград је доказ да Република Српска може да удоми све врсте конфесија и етничких група. Андрићград је место где два етничка корпуса, Макарије и Мехмед–паша Соколовић пружају руку један другоме, а тога нема другде и на територији Федерације БиХ - каже Емир Кустурица, творац Андрићграда - Ово је споменик уједињења и помирења. Има пуно људи који накриво ходају, а Андрићград усмерава људе.
Препоручујемо
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
ЧИСТА И УБЕДЉИВА ПОБЕДА ЛИСТЕ "АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ - СРБИЈА СУТРА": Резултати избора из свих градова и општина у Србији
ПРЕДСЕДНИК СНС-а Милош Вучевић саопштио је прве резултате локалних избора из изборног штаба СНС-а.
02. 06. 2024. у 21:11
ВУЧИЋ НА ПРОВОКАЦИЈЕ НОВИНАРКЕ Н1: Не брините, следе вам веома радосне вести (ВИДЕО)
ПРЕДСЕДНИК Србије Александар Вучић стигао је у штаб СНС-а. На самом улазу новинарка Н1 телевизије Жаклина Таталовић покушала је да испровоцира председника Србије, и председницу Скупштине Ану Брнабић.
02. 06. 2024. у 20:20
"МОЖДА САМ ПОРЕКЛОМ И СРБИН" Де Ниро о Београду, бомбардовању '99, Нолету, Хрватима и Бошњацима
ПРОСЛАВЉЕНИ холивудски глумац Роберт Де Ниро, који је последњих дана у центру пажње јер је у 80. години седми пут постао отац, својевремено је посећивао нашу земљу, а симпатије према српском народу није скривао ни у својим изјавама.
02. 06. 2024. у 11:40
Прочитајте више
ТАЈНИ САСТОЈАК: Ово нико није очекивао! Ево како је, заправо, Новак Ђоковић ноћу направио подвиг на Ролан Гаросу о коме сада прича цео свет
Новак Ђоковић је, изнова, опчинио све који воле тенис. Ролан Гарос му није био наклоњен што се термина тиче, али је он невероватну одлуку организатора, потом и значајно вођство ривала, преокренуо у тријумф. Ево и како.
02. 06. 2024. у 19:34
ЂОКОВИЋ ШОКИРАО ФРАНЦУСКЕ ПЕНЗИОНЕРЕ: Ево шта је Новак урадио после меча који је завршио у три ујутру (ВИДЕО)
Новак Ђоковић је, изнова, опчинио све који воле тенис. И не само њих.
02. 06. 2024. у 20:46
РУСИЈА ИЗНЕНАЂЕНА: Дејан Станковић преузео Спартак, али оно што су тада урадили поједини запослени у клубу - све је запањило
Досадашњи тренер Ференцвароша Дејан Станковић има нови клуб, након што је са поменутим освојио титулу првака Мађарске. Али нови почетак - није баш идеалан. Напротив.
01. 06. 2024. у 19:13
КАКВА ОДЛУКА ОРГАНИЗАТОРА! Ево када Новак Ђоковић игра наредни меч на Ролан Гаросу
Новак Ђоковић је на гренд слем турниру "Ролан Гарос 2024" доживео нимало пријатно изненађење у суботу, а дан касније сазнао када ће опет на терен.
02. 06. 2024. у 16:00
ВРЕМЕ ЈЕ ЗА СПЕКТАКЛ – ДРУГА ШАНСА ЗА МИЛИОНЕРЕ ИЛИ 15. ТИТУЛА ЗА КРАЉЕВЕ? Погледајте шта нас очекује у финалу Лиге шампиона!
Након финала Лиге Европе и Лиге конференција, ове суботе у Лондону се одржава и финале Лиге шампиона!
01. 06. 2024. у 15:00
Иновација из Јапана као савршен додатак колекцији „Art Must Go On“ Бате Спасојевића
Ploom, својим софистицираним и јединственим дизајном може да се прилагоди сваком модном стилу уз велики број атрактивних аксесоара.
01. 06. 2024. у 16:46
Најновије из рубрике
УРУЧЕЊЕ ПРИЗНАЊА: Награђена представа на сцени Краљевачког позоришта
На сцени Краљевачког позоришта, у уторак 4. јуна, биће уприлилчено последње извођење представе „Бог масакра“ у актуелној сезони.
02. 06. 2024. у 12:51
СТРАДАЛИ МОНЕОВИ "МАКОВИ": Ухапшена климатска активисткиња
Како би скренула пажњу на глобално загревања, климатска активисткиња залепила је црвени постер преко слике "Поља мака" француског импресионисте Клода Монеа у музеју "Орсе" у Паризу. Убрзо после тога је ухапшена.
01. 06. 2024. у 21:00
БИО ЈЕДНОМ ЈЕДАН СЛИКАР ПРЕДИЋ : У Галерији Матице српске изложба дечјих радова (ФОТО)
ИЗЛОЖБА дечјих радова која је плод едукативног програма „Био једном један сликар. Урош Предић", а поводом изложбе „Инспирисани Француском", као и радионице о стваралаштву Богомила Карлавариса, отворена је у суботу, 1. јуна у Галерији Матице српске.
01. 06. 2024. у 20:56
ЛЕТ ЧОВЕКА КА СЛОБОДИ: Изложба нових радова Петра Мошића
ДОРЋОЛ ће 1. јуна добити још један изложбени простор, дизајн студио "Ванда & Мартина", у улици Џорџа Вашингтона, који ће у 16 часова бити отворен поставком слика београдског уметника Петра Мошића. Изложба вишеструко награђиваног уметника, коме је припало и признање "Момо Капор", коју је назвао "Лет", премијерно ће представити нови циклус његових радова. После наше престонице наћи ће се и пред публиком у Холандији, Хрватској и Словенији.
01. 06. 2024. у 10:00
РАСКОШНЕ ОДЕЖДЕ ДЕСПОТА СТЕФАНА ЛАЗАРЕВИћА И ЂУРАЂА БРАНКОВИЋА: Нови експонати у Историјском музеју Србије
ДВА нова експоната од јуче су део изложбе "Чекајући сталну поставку" у Иторијском музеју Србије. реч је о реконструкцијама одежди деспота Стефана Лазаревића и деспота Ђурђа Бранковића, које је израдила костимографкиња Јелена Стокућа са тимом сарадника. Оне су представљене на посебно дизајнираним луткама вајара Дарка Кузмановића.
31. 05. 2024. у 20:24
Коментари (1)