ЖЕЉА ЗА ЗНАЊЕМ ВОДИЛА ГА ПО СВЕТУ: Публику на вођењу кроз изложбу "Доситејев долазак у Београд" изненадио и сам велики просветитељ
КРУЖИ као шала, прича да сам у Србију донео универзизет и кромпир, а да се само кромпир примио! Али нису у праву. Јер, да је тако не би имали толике школе, библиотеке...
Форо З.Јовановић
У лику Доситеја Обрадовића, у барокном костиму, са периком, овим речима je глумац Владимир Цвејић, изненадио посетиоце на стручном вођењу кроз изложбу посвећену боравку у Србији нашег великог просветитеља, у чувеној оџаклији на Дорћолу, тик уз здање у коме је некада и сам ходио, и где је био смештен његов први лицеј, који је похађао и Вук Караџић. Данас је ту Музеј Вука и Доситеја, који је у склопу Народног музеја, а чији кустоси, Елиана Гавриловић и Миодраг Томић, посетиоцима откривају мање познате чињенице последње животне етапе великог ерудите, светског путника, писца, првог просветног попечитеља, представљајући им поставку "Доситејев долазак у Београд".
Наш савременик
И ДАНАС би Доситеј био веома напредан човек - сматра Елиана Гавриловић. - Можда не би био толико омиљен. Због тих својих путовања, сличан је, рецимо, савременим номадима, који са лаптопом иду свуда по свету. Вероватно би и он вешто користио та данашња средства комуникације. Али, и тада су постојали неки системи комуникације, па када је ишао у Далмацију, тамо је пре њега стизало писмо да им долази млади учитељ.
Приближавање публици музејских садржаја на другачији начин, у Музеју Вука и Доситеја практикују већ дуже време. Тако је пре осам година, у продукцији Народног музеја Србије и удружења "Култур нет" настала представа "Мој отац Вук Караџић", која се и данас игра, а потом и "Досије Доситеј", са Цвејићем у насловној улози, чије следеће извођење је заказано за 25. фебруар. Ова монодрама, коју је написала Елиана Гавриловић, ушла је у хрестоматију драмских текстова посвећених Доситеју, коју је урадио Радомир Путник, а објавила издавачка делатност РТС.
Форо З.Јовановић
- Текст обухвата Доситејев живот, са акцентом на његова путовања, од родног Чакова до коначног доласка у Београд 1807. - прича, за "Новости", Гавриловићева. - Бавимо се његовим авантуризмом, жељом за знањем, откривањем... У жељи да учи нове језике, упознаје нове људе, културе, нигде га није држало место. Та идеја га је водила из града у град, а у оно време стићи у Париз или Лондон са ових подручја, из те банатске равнице, у којој је рођен, била је једна врста подвига. А све то накупљено знање дао је на ползу српском народу, иако у време када је живео у Београду, није више ни писао, ни преводио. Био је зато веома активан у дипломатским пословима устаничке владе, оснивању мањих школа, подизању велике школе, отварању богословије. Имао је жељу да образовање буде обавезно и доступно свима. Али, то за живота није постигао, као што није доживео да се у Србији отвори штампарија.
Три пута ексхумиран
ТРИ пута је Доситеј ексхумиран - подсећа Томић. - Умро је 28. марта 1811. у кући на ћошку Вишњићеве и Браће Југовића, од које, нажалост, данас ништа није остало. На срећу није доживео разочарање због пропасти Првог српског устанка. Сахрањен је прво на месту данашњег Студенског парка, где је било гробље, па премештен преко пута Саборне цркве, и трећи пут, када је Вук ексхумиран у Бечу, заједно су сахрањени у порти Саборне цркве, где и сада почивају.
На идеју Јована Скерлића и Српске књижевне задруге да се Доситеј, поводом стогодишњице смрти, овековечи спомеником у Београду, подсећа кустос Миодраг Томић:
- На конкурс је пристигло 12 радова, а у најужем избору нашла су се дела Симе Роксандића, Томе Росандића и Рудолфа Валденца, хрватског вајара чешког порекла, који је био првонаграђени. Предлог је био да се постави на Теразијама, али се од тога одустало, а потом у Македонској улици. На крају је донета одлука да то буде преко пута "Српске круне", на крају Кнез Михаилове, а одакле је почињала Алеја великана на Калемегдану, где је био споменик и Карађорђу, који је Доситеја толико поштовао да му је поверио образовање свог сина Алексе. Већ 1914. споменик је склоњен, јер су знамења почела да се скрнаве током аустроугарских напада на Баоград. Тек је тридесетих година прошлога века у Студенском парку постављена Валденцова скулптура, која га представља, у покрету, као великог путника, са штапом, свитком и књигама у рукама. Била је то прва скулптура у природној величини код нас - закључио је Томић.
Форо З.Јовановић
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
ЊУЈОРК ТАЈМС: Руси прешли северну границу таквом брзином и снагом, Украјинци били потпуно изненађени
ОФАНЗИВА руских снага на харковском правцу показала се толико брзом и снажном да им оскудне одбрамбене структуре Украјине нису постале препрека, а осиромашени редови украјинских оружаних снага нису били спремни да бране своје положаје, пише Њујорк тајмс.
19. 05. 2024. у 07:38
"ТО ЈЕ НОЋНА МОРА" Један гест на састанку Путина и Си Ђинпинга изазвао панику у САД
ПРИЈАТЕЉСКИ загрљај између руског председника Владимира Путина и кинеског председника Си Ђинпинга био је доказ колосалног стратешког пораза Сједињених Америчких Држава, рекао је аналитичар Херитиџ фондације Мајкл Пилсбери у интервјуу за Фокс њуз.
19. 05. 2024. у 07:15
КАКО ЈЕ КОСОВО И МЕТОХИЈА ДОБИЛО ИМЕ? Различито порекло и велика симболка - назив користе САМО СРБИ
КОСОВО и Метохија веома су значајан део српске историје и традиције, али ретки су они који знају како је тако важно поднебље нашег постанка и идентитета добило име. Обе речи у називу нађе јужне покрајине имају различито порекло и велику симболику.
18. 05. 2024. у 11:47
Прочитајте више
ШОК: Фудбалер Србије се опростио од репрезентације
ИЗНЕНАДИО је све Филип Ђуричић одлуком да се опрости од дрес репрезентације Србије.
18. 05. 2024. у 21:58
ЛЕТОВАЊЕ ОД 380 ЕВРА: Хит понуда - авионом на 8, 11 или 12 дана на овој дестинацији (ФОТО)
Место где пустињски пејзажи оживљавају авантуристички дух, а Средоземно море позива на потпуно опуштање. И то на само око 2 сата лета од Вас!
18. 05. 2024. у 09:36 >> 13:03
СРПСКА КОШАРКА ТУГУЈЕ: Преминуо један од двојице тренера који су све освојили са репрезентацијом
ТУЖНЕ вести за српску кошарку стигле су ове суботе. У 79. години преминуо је професор доктор Миливоје Каралејић.
18. 05. 2024. у 20:39
ЛОШЕ БИХ СЕ ОСЕЋАО ДА МЕ НЕДОСТОЈНИ БРАНЕ: Ненад Јездић о "громогласном" ћутању колега поводом забране његове представе на Ким
У КОМЕНТАРУ под насловом "Тишина" у јучерашњим "Новостима" констатовали смо да се нико из позоришне бранше (осим Секретаријата за културу, УДУС-а и глумца Милана Марића) није огласио у знак протеста што је екипи представе "Књига о Милутину" и Ненаду Јездићу забрањен улазак на КиМ,а самим тим и могућност да одигра ову монодраму у Косовској Митровици и Лепосавићу.
18. 05. 2024. у 13:45
РАЂАЊЕ ДЕВЕТ СУНАЦА: Цртежи, слике и "Пећина", академика Тодора Стевановића, пред публиком у Сомбору
ЗА дела академика Тодора Стевановића, која ће се од вечерас наћи на изложби "Генеза", у Културном центру "Лаза Костић" у Сомбору, наша угледна историчарка уметности Љубица Буба Миљковић написала је да су "одраз наизглед неухватљивог и неразумљивог, садржаног у човеку, у друштву, сваком бићу и космосу, покушај да се одгонетне тајна настајања и постојања."
18. 05. 2024. у 10:00
Најновије из рубрике
ЛОШЕ БИХ СЕ ОСЕЋАО ДА МЕ НЕДОСТОЈНИ БРАНЕ: Ненад Јездић о "громогласном" ћутању колега поводом забране његове представе на Ким
У КОМЕНТАРУ под насловом "Тишина" у јучерашњим "Новостима" констатовали смо да се нико из позоришне бранше (осим Секретаријата за културу, УДУС-а и глумца Милана Марића) није огласио у знак протеста што је екипи представе "Књига о Милутину" и Ненаду Јездићу забрањен улазак на КиМ,а самим тим и могућност да одигра ову монодраму у Косовској Митровици и Лепосавићу.
18. 05. 2024. у 13:45
РАЂАЊЕ ДЕВЕТ СУНАЦА: Цртежи, слике и "Пећина", академика Тодора Стевановића, пред публиком у Сомбору
ЗА дела академика Тодора Стевановића, која ће се од вечерас наћи на изложби "Генеза", у Културном центру "Лаза Костић" у Сомбору, наша угледна историчарка уметности Љубица Буба Миљковић написала је да су "одраз наизглед неухватљивог и неразумљивог, садржаног у човеку, у друштву, сваком бићу и космосу, покушај да се одгонетне тајна настајања и постојања."
18. 05. 2024. у 10:00
КУСТУРИЦА НА ОТВАРАЊУ ПОЗОРИШНОГ „КУСТЕНДОРФА“: Допринос нас избеглица - уметности !
Театар постоји и на планини, ту су у петак, за почетак Позоришног фестивала „Кустендорфа“ одигране две представе по текстовима Антона Павловича Чехова. Није само Мокра Гора као необично место за ову врсту уметности куриозитет: овде остварени, награђивани и познати уметници долазе да се поклоне студентима, који се са својим остварењима надмећу у оквиру такмичарског програма.
17. 05. 2024. у 18:58
"КЊИГА О МИЛУТИНУ" СТИЖЕ У КИКИНДУ: Представа на поклон грађанима за Славу града
Култна монодрама „Књига о Милутину“ није могла у јужну, али ће оберучке бити дочекана у северној српској Покрајини. На радост многих грађана Кикинде „Звездара театар“ и глумац Ненад Јездић гостоваће на северу Војводине у уторак увече, 21. маја, у позоришту.
17. 05. 2024. у 17:41
МЛАДИ ТРАЖЕ ОДГОВОРЕ ЈЕР СУ ИХ ПОГРЕШНО УЧИЛИ ИСТОРИЈУ: Слободан Шнајдер о "Анђелу нестајања" и томе како нам несахрањена прошлост пије крв
АНЂА БЕРИЛО, јунакиња мог романа "Анђео нејстајања", фиктиван је лик, али стварнији од многих стварних. Она мисли оно што мислим и ја и не одустаје од идеала. Ја сам левичар и умрећу као левичар. Ако уопште буде будућности света, сигуран сам, биће то нека врста социјализма, али не онаквог какав смо упознали, рекао је један од најпознатијих и најпревођенијих писаца у бившој Југославији Слободан Шнајдер, на промоцији најновијег романа, који је у Србији издала Академска књига.
17. 05. 2024. у 17:33
Коментари (0)