МРАЧНИ ДАНИ УПРАВНИКА ЛОГОРА ТРЕБЛИНКА: Објављен превод "Одласка у таму" Гите Серењи, коју Кнаусгор сматра незаобилазним штивом о Холокаусту

В. Црњански Спасојевић

22. 03. 2024. у 16:42

КЊИГА "Одлазак у таму" новинарке Гите Серењи, сматра се незаобилазним штивом када су у питању дела везана за Холокауст, а славни писац Карл Уве Кнаусгор види је управо као дело од пресудног утицаја за разумевање Холокауста. За Филипа Рота, у питању је "јединствено истраживање природе зла".

МРАЧНИ ДАНИ УПРАВНИКА ЛОГОРА ТРЕБЛИНКА: Објављен превод Одласка у таму Гите Серењи, коју Кнаусгор сматра незаобилазним штивом о Холокаусту

Фото Wikipedia

Дело је настало из серије разговора са Францом Штанглом, командантом логора смрти Треблинка и Собибор, али и низом других сведока. Гита Серењи је провела 60 сати интервјуишући Штангла у затвору, да би на крају признао кривицу. Умро је од срчаног удара деветнаест сати касније.

Серењи у књизи преиспитује тему људске природе и моралне одговорности, порекло зла и најмрачније пориве људске душе.

- Првобитно сам дошла на идеју да разговарам са Францом Штанглом кад сам, присуствујући његовом суђењу у Немачкој 1970. године, схватила да је он, мимо свега осталог, за разлику од других које сам посматрала у сличним околностима, особа која се одликује извесном интелигенцијом. Он је једини командант логора за истребљење који је изведен пред суд. Било их је, зачудо, тек четворица који су вршили ту посебну функцију: један је мртав, а два су успела да нетрагом нестану. Годинама сам имала осећај да, упркос бројним књигама и филмовима о нацистичком периоду, ипак постоји читава једна димензија реаговања и поступања коју и даље нисмо појмили, а која је и те како релевантна у контексту притисака и опасности које нас данас окружују и које нам могу запретити у будућности - навела је Гита Серењи у предговору.

Како наставља, сматрала је да је од суштинске важности, пре него што буде прекасно, да се бар једном покуша, колико је год могуће неострашћено и широкоумно, проникнути у личност човека који је учествовао у највећем злу нашег доба.

- Мислила сам да је важно сагледати околности које су га навеле да учествује у томе, али овог пута не с наше већ с његове тачке гледишта. Чинило ми се да је то прилика да се испитају његове побуде и поступци онако како их он описује, а не како их ми замишљамо или прејудицирамо, те да се на тај начин процени да ли се зло јавља под одређеним околностима или је урођено и у којој мери га одређује појединац, односно средина. Штангл је био последњи и, на крају крајева, једини човек тог калибра с којим се такав експеримент могао покушати - сматрала је ауторка.

Гита Серењи (13. март 1921 - 14. јун 2012.) је новинарка и списатељица мађарско­аустријског порекла, која је провела детињство у Бечу и Енглеској, а школовала се и у Француској. Била је полиглота, а када је почео Други светски рат студирала је у Паризу. После капитулације волонтирала је као медицинска сестра у организацији која се у окупираној Француској бринула о напуштеној деци. При крају рата придружила се организацији УНРРА и радила у логорима за расељена лица у Немачкој. Између осталог, радила је на поновном спајању са породицама деце коју су нацисти отели да би их васпитавали као "аријевце".

Била је удата за Дона Ханимана, фотографа "Вога", "Дејли Телеграфа" и "Сандеј Тајмса", познатог по портрету Че Геваре на црвеној позадини. Настанили су се у Лондону, где је Гита Серењи и започела новинарску каријеру. Највише се бавила темама у вези са Трећим рајхом, али и незбринутом децом, младима са социјалним проблемима и слично. Писала је махом за "Дејли Телеграф Магазин", "Сандеј Тајмс", "Тајмс", "Индипендент". Објавила је и роман "Медаљон", књигу "Невидљива деца", која говори о проституцији, "Случај Мери Бел", о једанаестогодишњакињи осуђеној 1968. због убиства двоје деце, и "Алберт Шпер: његова борба са истином".

"Одлазак у таму" је превела Наташа Кампмарк, а издавачи су Културни центар Новог Сада и Партизанска књига.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
СТЕПА КОД ЈЕДРЕНА ОСВЕТИО УГЉЕШУ И ВУКАШИНА: Пре 85 година у Чачку преминуо војвода Степа Степановић, велики српски војсковођа

СТЕПА КОД ЈЕДРЕНА ОСВЕТИО УГЉЕШУ И ВУКАШИНА: Пре 85 година у Чачку преминуо војвода Степа Степановић, велики српски војсковођа

БРИЖЉИВО упаковане две нагореле воштанице и једна раскошна османска сабља пронађене у скромној соби Степе Степановића после његове смрти 27. априла 1929. откриле су да велики војсковођа није сматрао победе на Церу и Солунском фронту најважнијим биткама које је водио, већ освета средњовековних српских витезова изгинулих у Маричкој бици.

28. 04. 2024. у 06:30

РЕЗОЛУЦИЈОМ О СРЕБРЕНИЦИ ПРИКРИВАЈУ СВОЈЕ ЗЛОЧИНЕ: Немачка историјски фалсификат потура на годишњицу ослобођења Дахауа, фабрике смрти

РЕЗОЛУЦИЈОМ О СРЕБРЕНИЦИ ПРИКРИВАЈУ СВОЈЕ ЗЛОЧИНЕ: Немачка историјски фалсификат потура на годишњицу ослобођења Дахауа, фабрике смрти

НЕМАЧКА која је главни спонзор сарајевске „Резолуције о Сребреници“ покушава да прогура тај цинични историјски фалсификат кроз Генералну скупштину УН у време једне трагичне годишњице, ослобођења концентрационог логора Дахау, неспорног сведочанства о највећем геноцидном програму у историји човечанства чији је аутор – Немачка.

28. 04. 2024. у 07:00

Коментари (0)

РУСИЈА ЈЕ ЗГРОЖЕНА: Ово је најновији услов за Русе да би учествовали на Играма Париз 2024