У ЦЕЛОМ песништву Гордане Брајовић видим нешто што је трајније од нас, од нашег тела крхког, а шта је то? То је дрво! У том дрвету, читајући њену поезију, видео сам да највише, најснажније осећа трешњу, трешњин цвет.

Коментари (0)