ДОБА КАДА СМО ИШЛИ У КОРАК СА СВЕТОМ: Век надреализма у галерији "Рима"
СВЕТСКОМ јубилеју, обележавању једног века од када је Андре Бретон објавио Манифест надреализма, чиме је у Паризу званично основан један од најутицајнијих уметничих праваца 20. века, на јединствен начин прикључила се и Галерија "Рима" у Београду.
Фото Документација галерије "Рима"
У њиховом простору у Париској улици, на изложби у част стогодишњице чувеног авангардног покрета, премијерно је нашој публици представљено и Бретоново писмо Марку Ристићу и редакцији часописа "Надреализам данас и овде", које је са одговорима на "Анкету о жељи", било упућено 1932. године.
Фото Документација галерије "Рима"
Ова поставка подсећа и да се у Србији, односно Краљевини Југославији, надреализам паралелно и равноправно развијао са оним у Француској и у Европи. Носиоци тих напредних идеја били су тада млади интелектуалци који су после Првог светског рата студирали у Паризу, а потом основали надреалистичку групу - Марко Ристић, Милан Дединац, Младен Димитријевић, Душан Матић, Стеван Ване Живадиновић-Бор, Константин Коча Поповић, Петар Поповић, Радојица Живановић-Ное, Бранко Миловановић, Александар Вучо, Ђорђе Костић, Ђорђе Јовановић и Оскар Давичо.
Жеље извор сазнања
ЖЕЉА је један од централних појмова надреализма, усвојен из Фројдове психоанализе, а општи речник надреализма дефинише је као "дубоку, несавладиву и обично спонтану тежњу која подстиче свако људско биће да на овај или онај начин присваја свако друго биће, неку "ствар" или неко "место", тежњу чије је исходиште и врхунац у сексуалности", подсећа кустоскиња Софија Миленковић, додајући да је Бретон у свом писму одговорио на свих седам питања о жељи:
- Последњим одговором Бретон највећи значај придаје жељама деце, које родитељи и васпитачи не смеју спутавати и испод којих се крије стварни живот. Детињство се храни радозналошћу и оним фантазијама које су извор "правог" сазнања за надреалисте, а које они накнадно, превасходно кроз поезију и различите видове уметности, покушавају да оживе.
Сведочанство о заједничком ангажовању српских и француских надреалиста, али и потврда њихове равноправне позиције унутар самог покрета, управо је писмо са седам Бретонових одговора на "Анкету о жељи", објављено у трећем и последњем броју гласила српских надреалиста, заједно са одговорима Ренеа Кревела, Пола Елијара и Салвадора Далија, послатим специјално за то издање штампано јуну 1932. Овом, као и осталим Бетоновим писмима, али и другим вредним документима из заоставштине Марка Ристића, после његове смрти, губи се сваки траг.
- Октобра прошле године, писмо се појавило у Паризу на аукцији Mille nuits de reves VI, заједно са другим куриозитетима из колекције Женевјеве и Жан-Пола Кана - каже, за "Новости", Александар Милојевић, оснивач и власник галерије "Рима", који је овај вредан документ купио и вратио у земљу. - Оно је важно због доприноса сагледавању значаја београдског покрета, који је био један од најважнијих изван Француске, у једном периоду, а помиње се и у каталогу резоне Андре Бретон.
Значајни преводи
ИНДИВИДУАЛНА преписка између Ристића и Бретона, отпочела је годину дана пре појаве Манифеста надреализма и наставила се разменом књига, плаката, рукописа, фотографија и другог материјала, напомиње Миленковићева:
- Ристић је у више наврата преводио одломке из Бретонових текстова, његову поезију и фрагменте из књига. Поред одговора на "Анкету о жељи", за трећи број часописа "Надреализам данас и овде" превео је одломак из необјављене књиге "Спојени судови", Далијев надреалистички роман "Живео Надреализам!", песме Пола Елијара, Ренеа Шара, Кревелов текст "Породица", као и један Арагонов програмски чланак. Већи преводилачки подухват била је књига Андреа Жида "Подруми Ватикана", коју је Ристић тридесетих година превео за издавачку кућу "Народна просвета".
Према Милојевићевим речима, и пре вечерашње премијере, домаћа стручна јавност показала је велико интересовање за ово писмо. Поред њега, међу експонатима на изложби ће се наћи и публикације које су излазиле под ознаком "Надреалистичка издања", а према речима кустоскиње "Риме", Софије Миленковић, представљају јединствену издавачку делатност београдских надреалиста. Објављивали су књиге, проспекте, памфлете и рекламни материјали.
- Осим тога, биће приказани часописи из преднадреалистичке фазе која почиње 1922. и траје све до коначног оснивања групе и отпочињања колективног деловања тринаесторице надреалиста - додаје Миленковићева. - То су часописи "Путеви", "Путеви - Нова серија" и "Сведочанства". Такође, биће изложен и трећи број часописа "Надреализам данас и овде", у којем је објављен Бретонов одговор на "Анкету о жељи", као и други број у којем су постављена питања на поменуту анкету. Ту је и цртеж "Ивицом сна", Душана Матића...
Фото Документација галерије "Рима"
Како наглашава ова историчарка уметности, у тексту који прати поставку, надреалистички покрет је имао интернационални карактер - развијао се у Белгији, Шпанији, Чехословачкој, Енглеској, Швајцарској, Португалији, Немачкој, као и на другим континентима, а од самог почетка присутан је и у Србији:
- Већина покрета изван Француске била је активна тек од 1930, док су се француски и српски надреализам развијали синхронизовано пуну деценију између 1922. и 1932.
После увођења шестојануарске диктатуре у Југославији, обрачуни са левичарским покретима и партијама, и хапшења Костића, Поповића, Јовановића и Давича, под оптужбама за комунистичко деловање, београдска надреалистичка група 1932. је престала да постоји, чиме је окончана и колективна сарадња француског и српског надреализма.
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
ПОКЛОН ВИКТОРА ОРБАНА БРАТУ ВУЧИЋУ: У Србију стигла моћна борбена возила! (ФОТО)
У РЕПУБЛИКУ Србију ушла је велика железничка композиција натоварена са 50 оклопних борбених транспортера БТР-80А који ће појачати јединице Војске Републике Србије. То је поклон мађарског премијера Виктора Орбана српском председнику Александру Вучићу.
01. 06. 2024. у 13:24
ВРЕМЕ ЈЕ ЗА СПЕКТАКЛ – ДРУГА ШАНСА ЗА МИЛИОНЕРЕ ИЛИ 15. ТИТУЛА ЗА КРАЉЕВЕ? Погледајте шта нас очекује у финалу Лиге шампиона!
Након финала Лиге Европе и Лиге конференција, ове суботе у Лондону се одржава и финале Лиге шампиона!
01. 06. 2024. у 15:00
"МОЖДА САМ ПОРЕКЛОМ И СРБИН" Де Ниро о Београду, бомбардовању '99, Нолету, Хрватима и Бошњацима
ПРОСЛАВЉЕНИ холивудски глумац Роберт Де Ниро, који је последњих дана у центру пажње јер је у 80. години седми пут постао отац, својевремено је посећивао нашу земљу, а симпатије према српском народу није скривао ни у својим изјавама.
02. 06. 2024. у 11:40
Прочитајте више
ШОУ У ЗВЕЗДАМА ГРАНДА: Саша заиграо са штакама, у помоћ притекла Марија Шерифовић
СЦЕНА која је обележила синоћно такмичење у "Звездама Гранда" засигурно је тренутак када је Марија Шерифовић прискочила Саши Поповићу у помоћ.
02. 06. 2024. у 12:20
Иновација из Јапана као савршен додатак колекцији „Art Must Go On“ Бате Спасојевића
Ploom, својим софистицираним и јединственим дизајном може да се прилагоди сваком модном стилу уз велики број атрактивних аксесоара.
01. 06. 2024. у 16:46
ТАЈНИ САСТОЈАК: Ово нико није очекивао! Ево како је, заправо, Новак Ђоковић ноћу направио подвиг на Ролан Гаросу о коме сада прича цео свет
Новак Ђоковић је, изнова, опчинио све који воле тенис. Ролан Гарос му није био наклоњен што се термина тиче, али је он невероватну одлуку организатора, потом и значајно вођство ривала, преокренуо у тријумф. Ево и како.
02. 06. 2024. у 19:34
ЗАШТО ЈЕ ЕМИР ПОСТАО НЕМАЊА: "Отац ми се звао Мурат, али је пре свега био Србин"
ЧУВЕНИ српски редитељ и сценариста Емир Кустурица, познат је широм света захваљујући својим филмовима, а у региону и због једне личне одлуке - да промени веру. Емир је годинама истраживао своје корене, а када је сазнао праву истину, нико није могао да га спречи у одлуци да се коренима и врати.
02. 06. 2024. у 09:54
РУСИЈА ИЗНЕНАЂЕНА: Дејан Станковић преузео Спартак, али оно што су тада урадили поједини запослени у клубу - све је запањило
Досадашњи тренер Ференцвароша Дејан Станковић има нови клуб, након што је са поменутим освојио титулу првака Мађарске. Али нови почетак - није баш идеалан. Напротив.
01. 06. 2024. у 19:13
КАКВА ОДЛУКА ОРГАНИЗАТОРА! Ево када Новак Ђоковић игра наредни меч на Ролан Гаросу
Новак Ђоковић је на гренд слем турниру "Ролан Гарос 2024" доживео нимало пријатно изненађење у суботу, а дан касније сазнао када ће опет на терен.
02. 06. 2024. у 16:00
Најновије из рубрике
УРУЧЕЊЕ ПРИЗНАЊА: Награђена представа на сцени Краљевачког позоришта
На сцени Краљевачког позоришта, у уторак 4. јуна, биће уприлилчено последње извођење представе „Бог масакра“ у актуелној сезони.
02. 06. 2024. у 12:51
СТРАДАЛИ МОНЕОВИ "МАКОВИ": Ухапшена климатска активисткиња
Како би скренула пажњу на глобално загревања, климатска активисткиња залепила је црвени постер преко слике "Поља мака" француског импресионисте Клода Монеа у музеју "Орсе" у Паризу. Убрзо после тога је ухапшена.
01. 06. 2024. у 21:00
БИО ЈЕДНОМ ЈЕДАН СЛИКАР ПРЕДИЋ : У Галерији Матице српске изложба дечјих радова (ФОТО)
ИЗЛОЖБА дечјих радова која је плод едукативног програма „Био једном један сликар. Урош Предић", а поводом изложбе „Инспирисани Француском", као и радионице о стваралаштву Богомила Карлавариса, отворена је у суботу, 1. јуна у Галерији Матице српске.
01. 06. 2024. у 20:56
ЛЕТ ЧОВЕКА КА СЛОБОДИ: Изложба нових радова Петра Мошића
ДОРЋОЛ ће 1. јуна добити још један изложбени простор, дизајн студио "Ванда & Мартина", у улици Џорџа Вашингтона, који ће у 16 часова бити отворен поставком слика београдског уметника Петра Мошића. Изложба вишеструко награђиваног уметника, коме је припало и признање "Момо Капор", коју је назвао "Лет", премијерно ће представити нови циклус његових радова. После наше престонице наћи ће се и пред публиком у Холандији, Хрватској и Словенији.
01. 06. 2024. у 10:00
РАСКОШНЕ ОДЕЖДЕ ДЕСПОТА СТЕФАНА ЛАЗАРЕВИћА И ЂУРАЂА БРАНКОВИЋА: Нови експонати у Историјском музеју Србије
ДВА нова експоната од јуче су део изложбе "Чекајући сталну поставку" у Иторијском музеју Србије. реч је о реконструкцијама одежди деспота Стефана Лазаревића и деспота Ђурђа Бранковића, које је израдила костимографкиња Јелена Стокућа са тимом сарадника. Оне су представљене на посебно дизајнираним луткама вајара Дарка Кузмановића.
31. 05. 2024. у 20:24
Коментари (0)