МИЛЕВА ЛЕЖАИЋ ИЗ ЂЕВРСАКА НЕ ЗАБОРАВЉА ПАКАО "ОЛУЈЕ": А реку несрећних нико да заустави...
КАД бих од данас, па докле ми Бог да да поживим, само могла да заборавим тај дан и те дане, била бих најсрећнија. Душа би ми била мирна. Али не могу... Не могу да одагнам из сећања те колоне, несрећу, страдање, јад, очај... Стрепњу, страх, плач деце... Смрт. Ајме, мајко. Не дај Боже никоме да то доживи, то разарање душе, черечење свог народа, док немоћно гледаш и не можеш да помогнеш ни себи ни другима.
Фото Игор Маринковић
Заплакала се Милева Мила Лежаић (78), док нам је у Ђеврскама, у својој кући изговарала ове речи. Покушавала је да обузда сузе, али није ишло... Срце нам се стезало, на трен смо помислили да одустанемо, није нам дозволила:
- Свако сведочење о данима пакла названим "Олуја" треба да се забележи. Двеста и педесет хиљада је то истинитих прича о страдању...
Фото Игор Маринковић
Августа, четвртог, 1995, предвече, само што је њен супруг Живојин Живко дотерао пиће за кафану коју су деценијама држали у приземљу своје куће, задихан је, каже, дошао момак из дванаестак километара удаљене Чисте Мале, која је била уз готово саму линију фронта и рекао им да су Хрвати тамо на густерни некога убили, да је напето и неизвесно...
ЗИРОЈЕВИЋ, ЧОВЕК ПА ДОКТОР
ДВОЈЕ људи из Земуна никада нећу заборавити. Док је Живко лежао у земунској Болници о њему се бринуо др Трипо Зиројевић. Из заиста велике, истинске захвалности, желела сам да му дам новац, а он ме ухватио за руку и рекао ми: "Никада то не бих узео, али молим Вас дајте то неком од наших људи избеглих из Крајине. Њима треба." Тако сам и урадила. Био је прво човек па доктор. А преко пута Болнице, куповала сам кафу за сестре увек тражећи 20 дека уместо 200 грама како се каже у Србији. Продавачица ме упорно, данима гледала док је нисам упитала: "Што ме тако гледате?". Она се само насмејала и рекла ми: "И ја сам вам 20 дека. Зато." - сећа се Мила.
- Убрзо се чула пуцњава, све јаче - наставља Мила. - Узели смо само најнужније ствари и отишли у Гошић, четири километра од Ђеврсака према Бенковцу, потом нам је речено да идемо у Босну, али накратко. Поверовали смо. Веровали смо чак и ујутру, 5. августа, кад је саставило са свих страна, колоне... Реке људи, реке несреће. А, ту реку несрећних нико да заустави, да каже куд ћемо и кад ћемо се вратити...
Живко је, каже, у својој теретној "заставици" повезао шесторо људи, а она у "мерцедесу" кога и данас чува у гаражи, синове од брата: Саву који је имао четири године и Перу од једва седам месеци, и снају, њихову мајку Биљану.
- Милели смо путем. Код Оклаја су нам "плавци" давали бензин. Помислила сам тада да су добри људи, касније сам схватила да то није било случајно - брише Мила сузе.
И детаље, невероватно много детаља памти, осим тренутка када је и где препустила волан Биљани...
Фото Игор Маринковић
- Кад смо стигли у Босански Петровац, схватили смо, речено нам је да повратка нема... Нисмо имали куд осим у Србију. Перо плаче, мајка му нема млека, а оно које смо му понели већ се било покварило, усирило. Угледасмо поред пута жену како гони много крава. Упитах је: "Би ли нам могла дати само зеру млека за бебу?" Пристала је, али још сат је прошао док смо нашли суд у који да помуземо краву. Млеко смо узварили у једној кући, на ватри усред лета, јер није имало струје - сећа се.
Данима су путовали до Србије. Живко је возио у колони око три километра испред ње. Боловао је од дијабетеса.
ДА МЕ УБИЈУ, ДА НЕ ГЛЕДАМ...
ПРОШЛИ смо Петровачком цестом само два сата пре него што су хрватски авиони бомбардовали колону избеглица и на њој побили нејач. Само два сата пре оног јада. Кад сам чула било ми је жао што нисам била тамо, да ме убију, да не гледам... Да не видим како ми народ, мој народ и моју децу сатиру - јецајући нам је причала Мила.
- Само дођоше људи и кажу: "Живко ти је пао у кому". Трчала сам до његовог возила и носила коцку шећера у руци коју сам понела из Ђеврсака. Некако сам га вратила у живе... Дошли смо и до Шапца, па до Београда. У Земуну смо се искрали из колоне и одвезла сам га право у болницу. Тамо је лежао 20 дана, са раном на нози... Из Београда смо се селили у Сомбор, па опет у Београд, па у Добановце... Тешке године, а ми смо их због Живка углавом проборавили у болници... Мати, ћаћа, брат и снаја су се вратили 1997, мој Живко и ја 1999. Од куће ништа није било остало, осим креденца који смо купили кад смо се венчали и једне пиксле коју и данас чувам. Клекла сам и плакала насред места где је била кујна. А онда сам се одједном сетила бабе која је говорила: "Увијек се дијете нађе неки провижијун". То је излаз. Одмах сам устала, нисам више хтела да клечим. Не. Ово је наше, помислила сам. Подићи ћемо изнова - рекла нам је Мила.
Кућа су, каже, обновили пре него што је Живко "заувек отишао" 2010, али и поред највеће жеље да зацеле, дубоке ране су остале:
- Нема народа. У Ђеврскама нас је троструко мање него пре рата, школа разорена, не обнављају је... Боли то много. Боли... Не пролази...
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
СКАНДАЛ! СПАЈИЋ ЈАВНО ПРИЗНАО: "Никакав проблем није, гласаћемо за Резолуцију о геноциду у Сребреници"
ПРЕМИЈЕР Црне Горе Милојко Спајић рекао је на премијерском сату да ће та земља гласати за Резолуцију о геноциду у Сребреници.
09. 05. 2024. у 14:59
РАЗБИЈЕНЕ ТАБУ ТЕМЕ У СРБИЈИ: Да ли ће дете личити на родитеље ако је од донираних јајних ћелија (ВИДЕО)
Драгана Крстић из удружења "Шанса за родитељство" била је гост подкаста "Мислим да је важно."
08. 05. 2024. у 16:10
АКО НЕКОМ ПОЗАЈМИТЕ ОВУ КЊИГУ, НЕ ОЧЕКУЈТЕ ДА ВАМ ЈЕ ВРАТИ!
Спремите се за путовање кроз тамни подземни свет за који до сада нисте знали.
09. 05. 2024. у 11:33
Прочитајте више
СКАНДАЛ У УЈЕДИЊЕНИМ НАЦИЈАМА: Погледајте шта је учинио представник Израела (ВИДЕО)
СТАЛНИ представник Израела у УН Гилад Ердан донео је шредер на подијум Генералне скупштине и у њему симболично исецкао „Повељу УН“.
10. 05. 2024. у 21:59
НА САМО ДВА САТА АВИОНОМ ОД БЕОГРАДА: Одлична дестинација за летовање - сви детаљи резервације и аранжмана
МЕСТО где пустињски пејзажи оживљавају авантуристички дух, а Средоземно море позива на потпуно опуштање.
10. 05. 2024. у 10:30 >> 15:45
СКАНДАЛ У РИМУ: Новак Ђоковић погођен флашом у главу! (ВИДЕО)
НЕВЕРОВАТНА и непријатна сцена десила се док је Новак Ђоковић делио аутограме у Риму!
10. 05. 2024. у 21:17
ПОЈАВИО СЕ НОВИ СНИМАК! Ево како је Новак Ђоковић погођен флашом у главу (ВИДЕО)
Новак Ђоковић погођен је након меча док је потписивао аутограме флашом у главу, а сада се појавио и снимак самог инцидента из другог угла.
10. 05. 2024. у 23:15 >> 23:16
Најновије из рубрике
БЕЛЕЗИ УДАРНИЧКОМ РАДУ: Некадашњи бригадири данас постављају плоче дуж пруге Београд Бар
БРИГАДИРИ данас обележавају велику годишњицу - пола века Омладинске радне акције (ОРА) "Београд - Бар", и то путовањем јубиларног "Бригадирског воза" из престонице према Пријепољу. Некадашњи бригадири који су од 1971. до 1975. године градили пругу Београд - Бар пошли су трасом на коју су пре 50 година ударнички радили с намером да на местима где су била акцијашка насеља: на железничким станицама у Косјерићу, Чајетини и Пријепољу, поставе спомен-плоче.
10. 05. 2024. у 09:18
ОПЧИНИЛЕ СУ МЕ ФРЕСКЕ ИЗ МОГ РОДНОГ ВУКОВАРА: Сликар Немања посвећен изучавању и осликавању живописа у српским црквама
ЗАДИВЉЕНО гледајући у свод и зидове Храма Светог краља Стефана Дечанског у Борову Насељу, у родном Вуковару, приликом крштења у тек осликаној богомољи, академски сликар Немања Мркшић (28), од пре неколико година Новосађанин, био је опчињен оним што види. Очима је упијао сваки, и најмањи детаљ. Занимало га је како се живописи у црквама ради, на који начин се одређују сцене, где се шта слика... Питања је било много... Осим што је био одушевљен лепотом фрескописа, истовремено је осетио енергију која исијава из њега, из боја, облика декорација, као и из погледа светитеља.
10. 05. 2024. у 07:00
"ТРКА МИ ЈЕ ПОМОГЛА ДА ПРЕБРОДИМ СВЕ НЕМИРЕ": Упркос тешкој болести, Маша Чалошевић истрчала полумаратон у Београду (ФОТО)
ЖИВОТ је као маратон - некад су кораци тешки, али сваки од њих носи снагу и вољу за даље. Управо зато је Маша Чалошевић (29), одлучила да 28. априла истрчи своју најтежу трку, ону против рака дојке, свега годину пошто је сазнала дијагнозу. Трчала је на дан свог рођења и на Београдском маратону истрчала полумаратон дуг 21 километар и то између две хемотерапије. Њен подвиг није само обичан спортски успех, већ прича о снази и одлучности у борби са тешком болешћу.
09. 05. 2024. у 17:30
ЈЕЛА НЕМАЊИЋА СЕРВИРАМ НА НОВОМ ЗЕЛАНДУ: Иако живи на другом крају света, Маријана Педовић чува од заборава српску средњовековну кухињу
МАЈСТОР кулинарства Маријана Педовић Мурс (36) реконструисала је трпезу краљевске лозе Немањића. Четири године је, у потрази за старим рецептима, долазила у Србију са Новог Зеланда, где живи и ради. Шта се у средњем веку јело проналазила је у старим куварима, историјским записима, па чак и у народним песмама и причама. И решила је да је широм света представи на један сасвим нови начин.
08. 05. 2024. у 13:43
НЕ ПОЗНАЈЕМ РЕЧ "САЖАЉЕЊЕ": Иако рођена без шака и стопала, Виолета ниже спортске и животне успехе
ВИОЛЕТА Тодоров (27), из Јарковца у општини Сечањ, код Зрењанина, наставила је да помера границе својих достигнућа и на недавно одржаном државном првенству Србије у паратаеквонду освојила је прву златну медаљу и окитила се титулом шампиона. А живот јој је на самом почетку поставио велике препреке и поставио је пред многе изазове које је храброшћу и упорношћу успела да савлада.
08. 05. 2024. у 12:36
Коментари (1)