СВЕТСКО ОТКРИЋЕ У ВИМИНАЦИЈУМУ: Ископана чуваркућа Римљана (ФОТО)
АРХЕОЛОЗИ су у Виминацијуму дошли до открића светског значаја: изузетно ретког амулета који је штитио римске куће од урокљивих очију и црне магије. Римљани су амајлију у облику крилатог фалуса са звончићима звали тинтинабулум и стављали су је изнад улазних врата да непрестаним звецкањем тера зле силе.
фото: Археолошки институт
- Довољно је рећи да чувени Британски музеј са жаљењем каже да не поседује тинтинабулум, који је имао функцију "чуваркуће", да бисмо илустровали прворазредни светски значај овог открића на Виминацијуму - каже за "Вечерње новости" археолог др Илија Данковић, научни саветник у Археолошком институту. - Тинтинабулум од бронзе, изузетно луксузне израде, какав је могала себи да приушти само нека значајна личност, пронашли смо у остацима улаза у велику кућу, с краја 2. или с почетка 3. века, у главној улици престонице римске провинције Горње Мезије.
фото: Археолошки институт
Научници објашњавају да фалусоидне амајлије за Римљане нису имале еротски или ласцивни карактер, већ су сматране ефикасним оружјем у борби против црне магије и истовремено доносиоцем среће.
- Амулети у виду фалуса, често су ношени око врата, урезивани су и цртани на зидовима, налазили су се на пехарима за испијање вина - набраја др Данковић. - Представљани су на видним местима, да призову просперитет и одврате лопове и друге неподобнике.
Археолози кажу да ће виминацијумска "чуваркућа" тинтинабулум тек заблистати после конзервације. У свету су откривена два или три у Италији и један у Малој Азији.
- Наш тинтинабулум није највећи, али је међу најраскошнијим од до сада пронађених. Сачуван је у целини, са висећим украсима и звонцима, што је изузетна реткост - објашњава др Данковић. - Овакви примерци су у рангу оних ретких пронађених у срцу римске империје. Централни део композиције чинио је фасцинум, магично биће са телом у виду крилатог фалуса на ногама, са својим властитим фалусом и репом у виду фалуса. Веровало се да то појачава његово дејство оружја против урокљивог ока кога су се Римљани веома бојали. На такав фасцинум су била окачена четири звона која су звуком терала зле духове. Колика је моћ приписивана фасцинуму показује термин фасцинација настао од његовог имена.
фото: Археолошки институт
- Они су качени испред врата кућа или соба, да правећи звук на ветру и необичним изгледом растерују зле силе - каже др Данковић. - Управо из овог разлога је власник зграде у Виминацијуму окачио тинтинабулум испред своје капије. Сматрао је да он има моћна магијска својства која могу да му помогну. Да амајлија није била увек ефикасна сведочи чињеница да смо је пронашли у шуту куће која је нестала у пожару.
фото: Археолошки институт
До сензационалног открића дошао је стручни тим Археолошког института који чине Саша Реџић, Илија Данковић, Младен Јовичић, Кристина Живковић и Петар Којадиновић. Они су после 50 година обновили ископавања на простору стамбених четврти Виминацијума, у потрази за сведочанствима о свакодневици његовог становништва.
фото: Археолошки институт
- После лоцирања главне улице, декумануса, широке 10,4 метра и ископавања сложене канализационе мреже, започели смо ископавање крај колонаде стубова који су припадали згради великих димензија - каже др Данковић. - Управо испред ове зграде смо дошли до несвакидашњег открића, кућне амајлије тинтинабулума, које је још једном потврдило да је Виминацијум један од најзначајнијих локалитета на територији моћног Римског царства.
фото: Археолошки институт
НАЈВЉИВАО ГОСТЕ
ТИНТИНАБУЛУМ је деловао и као амајлија и као најављивач гостију, а некада их је било више извешених и по унутрашњости дома, каже др Илија Данковић:
- Били су окачени близу прагова у радњи или кући, испод перистила, око унутрашњег дворишта или баште, поред спаваће собе или венереума, где би их ветар изазивао да звецкају. Такође су направљене да звоне као звона на вратима, а низ њих је било везано уже закачено за звоно.
фото: Археолошки институт
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
"УЧИНИЋЕМО СВЕ ДА СЕ КАО ЗЕМЉА УЗДИГНЕМО ПОСЛЕ ОВОГ УЖАСА" Вучић положио цвеће у школи "Владислав Рибникар" (ФОТО)
ПРЕДСЕДНИК Републике Србије Александар Вучић положио је цвеће у школи "Владислав Рибникар" на годишњицу убиства девет ученика и радника обезбеђења ове школе.
03. 05. 2024. у 07:26
ИСПОВЕСТ РОДИТЕЉА УБИЈЕНЕ АНГЕЛИНЕ АЋИМОВИЋ: Годину дана од масакра у Рибникару (ВИДЕО)
РОДИТЕЉИ убијене девојчице у Рибникару, Ангелине Аћимовић, говорили су за Новости у подкасту "Мислим да је важно".
03. 05. 2024. у 16:05
ПОСЛЕ ОПТУЖБИ ДА КРИЈЕ НАЦИОНАЛНОСТ И ВЕРОИСПОВЕСТ: "Ја сам Српкиња, крстићу сина у Храму!" Маја Беровић о ПРАВОМ имену и пореклу
"ЈА САМ Српкиња и поносим се тиме!"
01. 05. 2024. у 13:14
Прочитајте више
ШЕШЕЉ НИЈЕ ЗНАО О ЧЕМУ СЕ РАДИ: Круна у програму уживо устала и дошла до лидера радикала (ВИДЕО)
ПРЕДСЕДНИК СРС др Војислав Шешељ гостовао је у јутарњем програму Хепи ТВ, а пажњу водитељке Круне Уне Митровић привукао је начин на који је бубица закачена лидеру радикала.
03. 05. 2024. у 17:27
"УЧИНИЋЕМО СВЕ ДА СЕ КАО ЗЕМЉА УЗДИГНЕМО ПОСЛЕ ОВОГ УЖАСА" Вучић положио цвеће у школи "Владислав Рибникар" (ФОТО)
ПРЕДСЕДНИК Републике Србије Александар Вучић положио је цвеће у школи "Владислав Рибникар" на годишњицу убиства девет ученика и радника обезбеђења ове школе.
03. 05. 2024. у 07:26
ИСПОВЕСТ РОДИТЕЉА УБИЈЕНЕ АНГЕЛИНЕ АЋИМОВИЋ: Годину дана од масакра у Рибникару (ВИДЕО)
РОДИТЕЉИ убијене девојчице у Рибникару, Ангелине Аћимовић, говорили су за Новости у подкасту "Мислим да је важно".
03. 05. 2024. у 16:05
17 ГОДИНА ЈЕ ТУГОВАО: Преминуо отац Тошета Проеског
ДО ПОСЛЕДЊЕГ дана је туговао за сином.
02. 05. 2024. у 13:24
НИСУ МЕ ОТЕРАЛИ, ОВО ЈЕ МОЈ ДОМ: "Новости" са најстаријом Српкињом у Гњилану - Судски доказала да је на КиМ њена дедовина (ФОТО)
КУЦАМО на металну, оронулу капију кућерка у малој уличици која води из улице која се некада звала Стојадина Трајића, а сада Мајке Терезе.
03. 05. 2024. у 15:45
ДОСАЊАЛА ДЕЧЈИ САН: Новосађанка Исидора (24), трећи професионални ватрогасац у породици Мићић
КАДА је још као девојчица први пут обукла татину ватрогасну униформу, млада Новосађанка Исидора Мићић (24) пожелела је да једног дана има своју, по мери, и да јој на леђима пише ватрогасац-спасилац. Сан јој се остварио крајем прошле године, када је прошавши ригорозне тестове, прегледе и селекцију, успела да се запосли на месту о којем је сањала.
03. 05. 2024. у 07:00
Најновије из рубрике
НИСУ МЕ ОТЕРАЛИ, ОВО ЈЕ МОЈ ДОМ: "Новости" са најстаријом Српкињом у Гњилану - Судски доказала да је на КиМ њена дедовина (ФОТО)
КУЦАМО на металну, оронулу капију кућерка у малој уличици која води из улице која се некада звала Стојадина Трајића, а сада Мајке Терезе.
03. 05. 2024. у 15:45
ДОСАЊАЛА ДЕЧЈИ САН: Новосађанка Исидора (24), трећи професионални ватрогасац у породици Мићић
КАДА је још као девојчица први пут обукла татину ватрогасну униформу, млада Новосађанка Исидора Мићић (24) пожелела је да једног дана има своју, по мери, и да јој на леђима пише ватрогасац-спасилац. Сан јој се остварио крајем прошле године, када је прошавши ригорозне тестове, прегледе и селекцију, успела да се запосли на месту о којем је сањала.
03. 05. 2024. у 07:00
ХИЉАДЕ ВЕРНИКА ДОЧЕКАЛО РАТАРСКЕ СВЕЋЕ: Велика светковина у Манастиру Троноша код Лознице (ФОТО)
ВИШЕ хиљада верника из лозничког краја и околине, по традицији дугој вековима, дочекали су ратарске свеће код чесме Девет Југовића код Манастира Троноша, богомоље старе више од седам векова.
02. 05. 2024. у 19:20
МОДЕРНО УКРАСИО ЦЕНТАР БЕОГРАДА: Престоница не би била онаква какву је познајемо, да није његових дела
ЖЕЛЕО је да буде сликар, а постао је један од најзначајнијих српских и југословенских архитеката. Нагињао је ка академизму, а упамћен је као непревазиђени модерниста светског гласа. И данас, век касније, многе његове зграде сматрају се ремек-делима. Реч је о Вршчанину Драгиши Брашовану, толико цењеном и траженом архитекти, који је у првој половини 20. века утиснуо печат у многе југословенске градове, али је сећање на њега у многима од њих избледело.
02. 05. 2024. у 08:00
КАФАНА НАДЖИВЕЛА ЦАРИГРАДСКИ ДРУМ: Објекат породице Спасић још сведочи о историји дужој од века
НАЈСТАРИЈИ активни кафеџија у Србији је Драгослав Спасић (88) из Рашевице код Параћина, а његова породична кафана - подигнута последње године 19. века, на тадашњем Цариградском друму - уместо трговаца са воловским запрегама, сада дочекује неке друге госте...
02. 05. 2024. у 07:00
Коментари (0)