ЈОШ памтим озарено лице свог тада петогодишњег сина кад је, лежећи у кревету у Институту за онкологију и радиологију Србије, добио пуну врећу новогодишњих дарова! Било је то почетком јануара 2012. године, када су га пребацили у Институт након операције у Тиршовој, где су му уклонили малигни тумор мозга величине мандарине. Издржао је још 33 зрачне терапије и шест циклуса хемотерапије. Мој Немања данас има 17 година, али његов смех тог дана памтићу читавог живота. Тад сам одлучила да за сваку Нову годину дам све од себе да измамим бар осмех те тешко болесне деце. Уместо код куће, она празничне дане проводе у болничким креветима.

Коментари (1)