ЧАС ИСТИНЕ И САМООДБРАНА

ХТЕЛИ ми или не хтели, велике западне силе посматрају Србију и Републику Српску као део јединственог руског фронта.

Милорад Вучелић

Главна линија тог фронта против Русије је, наравно, на украјинском бојишту. Тамо је исход све извеснији и пораз украјинских нациста на челу са Зеленским, те њихових западних савезника, готово је сасвим видљив. А за сваког озбиљног посматрача био је и више него предвидив. На то упућује и то што је кинески лидер Си Ђинпинг изнео иницијативу да се сазове права мировна конференција о Украјини уз учешће Русије на којој ће бити "фер дискусија о свим предлозима". Трагаће се за условима украјинског пораза и капитулације.

Дуго су српски фактор на овом делу Европе заваравали лажним обећањима о европским интеграцијама. Долазили су и одлазили, и сада су ту, разни међународни преговарачи, изасланици, амбасадори, преговарало се од Брисела до Вашингтона и шта све не. Само са једним правим циљем - направити од Косова и Метохије независну државу и потпуно је очистити од Срба. Стварање Заједнице српских општина је од самог почетка била пука обмана. Као и Мински споразуми уосталом. Упоредо с тим подгревали су се планови о стварању "велике Албаније". Албански фактор је у Северној Македонији постао и у стварном и уставном смислу конститутиван. Док су преостали Срби на КиМ све више изложени бруталном насиљу. Црну Гору је антисрпска политика и квалификовала за НАТО државу. Могли бисмо наставити ово набрајање, али ћемо се овде зауставити.

Зашто се треба зауставити. Зато што превише често изгледа да се готово мазохистички посвећујемо описивању и тумачењу нашег лошег стања и наших јада. А парафразирајући Карла Маркса - није ствар у томе да само тумачимо свет, наше стање и свест већ треба да их променимо. Свако преговарање са западним силама данас и јуче носи ризике тешке преваре и подвале, али оно је неминовно, а нарочито када су малобројни народи и мале државе у питању. Али зато треба сачувати свест о својим интересима и знати када је од противника пређен Рубикон и када се свим силама приступа самоодбрани.

Србија и Република Српска се, чини нам се, налазе баш у одлучујућој историјској ситуацији. Дошао је час истине. Рад на сламању српског фактора добија невиђено убрзавање и бруталност. Непоштовањем Дејтонског споразума и једног од два ентитета из БиХ је инициран предлог Резолуције у Генералној скупштини УН о геноцидности целог српског народа. Непосредни повод је злочин у Сребреници. Спонзори овог акта су Руанда и Немачка, а највећи део западних и велики број исламских земаља га подржавају. Америка ће, како каже Вучић, "јако да лобира" за овај документ. Усвајање овакве резолуције је претпоставка за укидање Републике Српске. И само корак је до њеног званичног именовања као геноцидне творевине. Ко може бити позван да живи са геноцидним народом равноправно? Такозвано Косово примају у Савет Европе противно међународном праву. ЕУ и званично траже да признамо Косово као независну државу уколико хоћемо да уопште разговарамо о нашем "европском путу". Како тек да приме у идиличну "европску породицу" један геноцидни народ! Тиме се ставља тачка на стварање ЗСО и она остаје мртво слово на папиру. Бошњачки екстремисти ће испоставити одлуку да се не може живети у држави са већинским геноцидним народом.

Србија и Вучић, РС и Додик су, свесни постојеће ситуације, спремни да се одлучно делом супротставе оваквим опасностима. Вучић каже да је коначно дошло време да установимо ко су нам пријатељи у свету и да их разликујемо од "партнера". Обратио се за помоћ свима, а пре свега Москви и Пекингу. Стиче се утисак да је на делу велика иницијатива делатног националног отпора. Скупштина РС са неколико закона иде у сусрет својој самосталности. Очекују се и одлуке Ускршњег свесрпског сабора.

Ако нам већ на Ист Риверу утисну тај жиг геноцидности могли бисмо, за какву-такву утеху, да се тако жигосани коначно ујединимо и да тако уједињени видимо шта нам је и с ким у свету чинити. Да се напокон у складу са нашим животним интересима одазовемо на западне тежње за преправљање Балкана, и пођемо им отворено у сусрет. Уверени смо, и поред свега, да имамо велике изгледе да у УН осујетимо поменуту резолуцију и истином победимо. Чак и ако буде тако, злу намеру њених иницијатора и спонзора не можемо ни заборавити ни опростити. 

Препоручујемо

Колумне

0 0

КАТАНИЋИ

12. 04. 2024. у 08:00

Колумне

0 0

КРАВА

16. 04. 2024. у 08:26

Колумне

0 7

НЕЋЕ МОЋИ: Око геноцидности нема спора

14. 04. 2024. у 07:00

Колумне

0 7

ШОЛЦ УЈЕДИЊУЈЕ СРБИЈУ И СРПСКУ

13. 04. 2024. у 09:20

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације