ИСТИНИТА прича о томе како је академик Владимир Костић попут Југ Богдана са синовима јуначки погинуо на Косову, па сада једини има право да га даје коме хоће.

Коментари (9)

gedža

10.01.2021. 09:35

Svaka vama čast Filipe. Tako precizan, analitički sažet a sveobuhvatan i primereno komparativan, dugo ali vrlo dugo nisam pročitao. Bez i jedne teške i uvredljive reči postavili ste "akademika" tamo gde mu je i mesto.

SvenSrb

11.01.2021. 20:17

Nisam propustio ni jedan tvoj člasnak da ga nisam makar jedared pročitao. Neke sam čitao i pot ri puta. Nema ništa bolje da se pročita od ovigh tvoji čalaka. Svaka ti čast i veliko popštenje. Ti si najbolji pisac. Malo ko zna tako fino opisat. Čitam i Švedske članke ali ni jedan nije ravan tvome pisanju. Živio ti nama. Ja sam u 91 goduni ali bi volio da se sretnem sa tobom i da čujem kako pričaš. Dok sam još Živ. Ako prođe ova korona možda dođem da te vidim. To mi je još jedina želja.

Vesna

17.01.2021. 19:41

Davne 1972.god V beogradska gimnazija, je vodila, deo učenika,maturante na ekskurziju, tema, MANASTIRI SRBIJE! Naravno i Patrijaršiju i manastire Kosova i Metohije! Tu ekskurziju ću pamtiti dok sam živa! Čuvala nas je vojska, umesto u hotelu, spavi smo u kasarni, vojničkim spavaonicama, Šiptari su nas pljuvali, gađali dal kamenjem il krompirima, to se već ne sećam, ali da su nas, iscrpljene pustili da pospimo u manastirskom dvorištu, na travi...da bi nam pisle par sati, održali govor, DA OVO NE SMEMO DA PRIČAMO RODITELJIMA, da ih ne uznemirimo!!?? Davne 1972. Josip Broz Tito je bio neprikosnoveni vladar SFRJ. A mi smo se vratili ispljuvani, kamenovani, sa našeg Kosova!!!