ПРВА ПРЕСУДА ЗА УДРУЖЕНИ ЗЛОЧИНАЧКИ ПОДУХВАТ

Пише: Др Бојан Ђокић

22. 12. 2022. у 18:00

МИСИЈА Организације Уједињених нација на Косову и Метохији (УНМИК) односно њена полиција је 11. августа 2002. године ухапсила Рустема Мустафу. Пред Међународним кривичним већем Окружног суда у Приштини трајао је поступак против њега од 17. фебруара до 16. јула 2003. године.

ПРВА ПРЕСУДА ЗА УДРУЖЕНИ  ЗЛОЧИНАЧКИ ПОДУХВАТ

Хашим Тачи на прослави дана ОВК / Фото Фејсбук

Поступак је познат у јавности као случај „Лапскa групa”, јер су на оптуженичкој клупи били и Назиф Мехмети звани Дрини, некадашњи командант Војне полиције ОВК у Лапској зони, Латиф Гаши звани Лата, некадашњи командант обавештајног сектора ОВК у Лапској зони, као и Наим Кадриу звани Луми, припадник војне полиције у Лапској зони. Одржано је преко 40 рочишта и саслушано 60 сведока.

Оптужница против њих обухватала је период од августа 1998. године до средине јуна 1999. године и теретила их да су на подручју Лаба (села Бајгоре, Лапаштица, Мајанце, Поток и Колић) формирали затворе. Према оптужници, притвореници су у затворима држани у нехуманим условима, где су добијали претње, били злостављани, излагани сталним физичким и душевним патњама, добијали су недовољну количину хране и воде и били без неопходног лекарског третмана. Један притвореник је убијен током притвора, а петоро након пуштања из притвора. Све супротно од онога што су Рустем Мустафа и Латиф Гаши приповедали представницима ОЕБС на састанку током фебруара 1999. године.

СВИ оптужени 2003. године осуђени су за ратни злочин против цивилног становништва : учествовање у удруженом злочиначком подухвату сачињеном од издавања наређења, незаконитог задржавања, пребијања, малтретирања, тортуре и убијања албанских цивила. Мустафа је осуђен на 17 година затвора. Пресуду је 2005. године поништио Врховни суд Косова и наложио ново суђење. У поновљеном поступку, Рустем Мустафа је 2013. године осуђен на четири године затвора, Латиф Гаши је осуђен на шест година затвора, а Назиф Мехмети на три. Пресуда је постала правоснажна када је новембра 2015. године Апелациони суд у Приштини потврдио првостепену пресуду.

Ова пресуда је значајна, јер су наведени припадници ОВК осуђени за удружени злочиначки подухват. Пред косовским судовима. А то је важно, јер одбрана лидера ОВК у Хагу оспорава оптужницу која је подигнута против њих. Наиме, део одбране оптужених лидера ОВК затражила је од Специјализованих судских већа у Хагу одбацивање оптужнице због ненадлежности, јер закони СРЈ нису предвиђали „удружени злочиначки подухват“. Одбрана Кадрија Весељија односно британски адвокат Бен Емерсон затражио је од Специјализованих судских већа у Хагу да одбаце тачке оптужнице које његовог клијента сумњиче за учешће у удруженом злочиначком подухвату, али и за незаконито притварање као ратни злочин и присилни нестанак лица као злочин против човечности. Као свој круцијални аргумент, Весељијев бранилац тврдиo je у опширном поднеску да Специјализована судска већа у Хагу немају надлежност да суде по командној одговорности, јер (по њему) суд може судити оптуженима само по Кривичном закону СРЈ, а који је био на снази у време оружаног сукоба на Косову и Метохији.

ПРЕМА  тврдњи браниоца Кадрија Весељија, Кривични закон СРЈ, који је наслеђен из времена Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, није предвиђао удружени злочиначки подухват, командну одговорност, незаконито притварање као ратни злочин, па ни присилни нестанак људи као злочин против човечности. Из тога бранилац Кадрија Весељија извлачи закључак да су Специјализовано тужилаштво и Специјализована судска већа у Хагу погрешили када су установили да је међународно обичајно право којима су предвиђена наведена дела и облици одговорности имали током оружаног сукоба на Косову и Метохији предност над Кривичним закоником СРЈ. Адвокат Емерсон и даље сматра да је из тог разлога Закон о оснивању Специјализованих судских већа и Специјализованог тужилаштва супротан Уставу Косова. Наведени закон је усвојила Скупштина Косова, а за њега је гласао и Кадри Весељи и његова партија. Одбрана Кадрија Весељија имала је примедбу и на примењивање закона, јер је сматрала да оптужница крши и уставни принцип да се закон не може примењивати ретроактивно на штету оптужених. Због тога је одбрана затражила да се о наведеној неуставности Закона о оснивању Специјализованих судских већа и Специјализованог тужилаштва, али и оптужнице изјасни Специјализовано судско веће Уставног суда у Хагу. Уставни суд је одбацио све жалбе одбране као недопуштене.

ОДБРАНА Кадрија Весељија је потегла и став Уставног суда Србије и једног општинског суда као аргументе да Специјализована судска већа и Специјализовано тужилаштво у Хагу немају надлежност да оптуженима суде за „удружени злочиначки подухват“. Међутим, према Закону о оснивању Специјализованих судских већа и Специјализованог тужилаштва ставови судова у Републици Србији нису релевантни, већ само одлуке правосудних институција на Косову и Метохији, укључујући УНМИК и ЕУЛЕКС администрацију. Са друге стране, сам удружени злочиначки подухват није кривично дело, већ начин извршења кривичог дела. Међународни кривични суд за бившу Југославију у Хагу донео је бројне пресуде у којима су оптужени били осуђени за „удружени злочиначки подухват“. Овај начин извршења кривичног дела уведен је из разлога јер су ратни злочини и злочини против човечности тешко доказиви када се суди појединцима. Због тога је уведен удружени злочиначки подухват као начин извршења кривичног дела, па се у оквиру њега доказује да су се десила кривична дела која се оптуженима стављају на терет.

ЗАХВАЉУЈУЋИ  Закону о Специјализованом тужилаштву и Специјализованим судским већима у Хагу, породице жртава и саме жртве припадника ОВК ће учествовати у поступку. Породице жртава и жртве имају право да, путем адвоката који ће породицама бити бесплатно додељен, учествују у поступку као оштећени. То подразумева њихово право да путем додељеног адвоката предлажу доказе, траже испитивање сведока, итд. Услов за учествовање у поступку против Хашима Тачија, Кадрија Весељија, Реџепа Сељимија и Јакупа Краснићија је да се породице жртава и саме жртве припадника ОВК пријаве Специјализованим судским већима и затраже добијање статуса жртве. Образац пријаве и упутство за попуњавање обрасца налази се на сајту Специјализованих судских већа у Хагу. Такође, они који нису у могућности да сами попуне пријаву и пошаљу је Специјализованим судским већима у Хагу, увек могу да затраже помоћ од удружења породица несталих и убијених на Косову и Метохији, Тужилаштва за ратне злочине у Републици Србији или директно од Службе за учествовање жртава у Хагу. Уколико желе, могу да се обрате за помоћ и адвокатима из Србије, а који су акредитовани за заступање жртава у Хагу.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Коментари (0)

СРАМОТА НАД СРАМОТАМА! Црна Гора ће гласати за резолуцију о Сребреници