БЛАГЕ ПРЕСУДЕ ЗА ТЕШКА ЗЛОДЕЛА ОВК

ЈЕДНА од пресуда којом су 2014. године осуђени припадници ОВК за догађаје који су се десили јула 1998. године у Оптеруши прошла је неопажено у српској јавности. Врховни суд Косова у већу које су чинили међународне судије Елка Филчева – Ерменкова и Есма Ертерзи, као и Валдете Дака, судија Врховног суда Косова, донели су 7. августа 2014. године пресуду којом су Сокољ Битићи и Ејуп Кабаши осуђени на две године затвора због ратног злочина против цивилног становништва извршеног 17. и 18. јула 1998. године у Оптеруши, у саизвршилаштву. Припадници ОВК, Ејуп Кабаши и Сокољ Битићи, у првом степену су били ослобођени кривице, а у другом осуђени на по пет година затвора.

Хашим Тачи, Фото АП

Хаџи Мазреку, против кога су правосудни органи на Косову и Метохији водили поступак због истог кривичног дела је раније правоснажно ослобођен, иако су га сведоци из Ретимља и Оптеруше навели као човека који се понашао као „командант операције“. Решавајући по жалбама, Врховни суд Косова је донео наведену пресуду којим је делимично усвојио жалбе Ејупа Кабашија и Сокоља Битићија, и другостепену пресуду преиначио у делу која се односила на казну, па су им казне смањене са пет, на две године затвора.

У ОВОМ поступку, два сведока јулских догађаја препознала су извршиоце злочина. Врховни суд Косова је у образложењу своје одлуке навео да је непобитно утврђено да су Кабаши и Битићи били присутни током догађаја у Оптеруши, да су били у униформама, са оружјем, у наоружаној групи чији је циљ био да се „очисти село од српског становништва“. Окривљени су током поступка тврдили да у кући Божанића нису били цивили, али је Врховни суд Косова закључио да је нападнуто српско становништво користило оружје ради сопствене заштите, да нису учествовали у непријатељствима, па их је сматрало цивилима који према Женевској конвенцији имају заштићени статус. Са друге стране, Веће је утврдило да је напад извршила група ОВК и било је убеђено да је та група ОВК била организована јединица, јер „без организације, у оквиру које је барем један члан групе имао вођство и давао команде, та група једноставно не би могла да буде формирана и да изврши овај напад“. Веће је сматрало да су Кабаши и Битићи делили циљеве групе ОВК да се село очисти од његових српских становника, и да су томе допринели.

КАБАШИ и Битићи били су чланови групе која је заједнички угрожавала и застрашивала српско становништво у Оптеруши, али је Веће при изрицању казне узело у обзир неколико олакшавајућих околности. Као олакшавајућа околност за Кабашија је наведен његов позив српском становништву које је било у кући Божанића да не излазе како би се избегла непотребна штета. Друга околност је што сведоке овог догађаја осуђени нису подвргли било каквим окрутним, нехуманим, понижавајућим или застрашујућим радњама. Ти сведоци су ослобођени након извесног времена, а док су били заточени примали су храну и враћен им је новац који су им одузели припадници ОВК. Веће је утврдило и да нису установљене никакве отежавајуће околности и да је опасност коју су представљали у овом кривичном делу била знатно мања него што је то случај код сличних кривичних дела. Као олакшавајућа околност је узето у обзир и време које је прошло од извршеног дела. Зато што су олакшавајуће околности „претекле“ у односу на друге, Веће их је осудило на казну затвора која је испод минимума прописаног за ово кривично дело. Сматрали су да ће тиме бити постигнута сврха кажњавања: одвраћање и заслуженост. Направљен је компромис: мање од пет година, али више од слободе.

У РЕПУБЛИЦИ Србији, за злочин у Волујку био је оптужен Синан (Хајредин) Морина, наводно бивши припадник „ораховачке групе“ ОВК. Тужилаштво за ратне злочине у Београду отворило је истрагу против Синана Морине из села Оптеруша код Ораховца због основане сумње да је био један од извршилаца ратног злочина у селима Оптеруша и Ретимље. Ухапшен је у Херцег Новом. Из Републике Црне Горе депортован је у Републику Србију и био је притворен у Казнено-поправном дому „Забела“ у Пожаревцу. Ухапшен је децембра 2006. године и одмах пребачен у Републику Србију, јер је против њега постојала оптужница за тероризам Окружног тужилаштва у Призрену, које је после НАТО бомбардовања СРЈ измештено у Пожаревац. Његов случај је преузело Тужилаштво за ратне злочине у Београду. Тужилаштво је сумњало да је Синан Морина, као припадник ОВК умешан у ликвидацију 25 лица српске националности. „Ораховачка група“ је сумњичена да је деловала у оперативној зони „Паштрик“, као и да је тела убијених касније сакрила у пећини Волујак. Према писању штампе на Косову и Метохији, а на основу архивске грађе из времена оружаног сукоба, Синан Морина је био активан борац ОВК у саставу 132. бригаде. Касније се у пресуди тврдило да је био припадник 124. бригаде ОВК. Синан Морина се на суђењу изјаснио као невин и тврдио је да се у то време, када је извршен злочин над грађанима општине Ораховац, налазио у иностранству.

СРЕДИНОМ јула 2007. године, Тужилаштво за ратне злочине у Београду подигло је оптужницу против Синана Морине. Према наводима оптужнице, сумњичио се да је од 17. до 21. јула 1998. године, са још 34 припадника исте јединице ОВК, извршилац и одговоран за уништавање имовине и верских објеката и протеривање, затварање, мучење и силовања, као и убиство осам цивила српске националности. Према оптужници, 19. јула 1998. године је камионом пребацио отете цивиле до села Зочиште. Према оптужници, припадници његове јединице су отете мушкарце превезли до места Волујак где су их убили.

Синан Морина је пред Окружним судом - Већем за ратне злочине у Београду - ослобођен кривице, јер није било доказа да је као бивши припадник ОВК учествовао у нападу, протеривању и затварању српских цивила у селу Оптеруша. Од око 20 испитаних сведока, само је један теретио Синана Морину, на чијем се исказу заснивала оптужница. Синан Морина теретио се да је као припадник „ораховачке групе ОВК“ осам жена из Оптеруше превозио до Зочишта, а затим до места Самодреже, док су остали припадници његове јединице тукли, а затим превезли осам мушкараца до места Волујак, где су их убили. Врховни суд Републике Србије је марта 2009. године укинуо пресуду Већа за ратне злочине и вратио предмет на поновно суђење. Међутим, за то време, Синан Морина је побегао из Републике Србије и налази се у бекству. За њим је 30. децембра 2009. године расписана међународна потерница. Више пута је хапшен у Европи по потерници Републике Србије, али није изручен. n

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације