ЗАШТИТА СВЕДОКА ГЛАВНИ ПРИОРИТЕТ ХАШКОГ СУДА

Пише: Др Бојан Ђокић

28. 12. 2022. у 18:00

ЗБОГ откривања неколико стотина докумената који су садржали заштићене информације као и имена и личне податке неколико стотина сведока и потенцијалних сведока, председник и потпредседник Удружења ратних ветерана Ослободилачке војске Косова, Хусни Гуцати и Насим Харадинај, осуђени су првостепеном пресудом на по 4,5 годинa затвора пред Специјализованим већима у Хагу за кривична дела застрашивање у току кривичног поступка, нарушавања тајности поступка и ометање службених лица у вршењу службених дужности. Симболично су кажњени и на плаћање глобе у износу од 100 евра.

ЗАШТИТА СВЕДОКА ГЛАВНИ  ПРИОРИТЕТ ХАШКОГ СУДА

Фото: Принтскрин

Председавајући судија Основног суда у предмету „Тужилац против Харадинаја и Гуцатија“ био је Чарлс Смит III из Сједињених Америчких Држава, његови помоћници Кристоф Барте из Немачке и Генел Метро из Швајцарске, а резервни судија је био Фергал Гејнор из Ирске. Оптужницу су заступали тужиоци Валерија Болићи, Метју Халинг и Џејмс Паће. Гуцатија је бранио адвокат Џонатан Рис и његови сарадници Хју Боуден и Еленор Стефенсон, а Харадинаја је бранио адвокат Тоби Кадман и његови сарадници Карл Бакли и Алмудена Бернабеу Гарсија.

Суђење је трајало 32 дана, током кога је исказе у суду дало укупно 14 сведока. Четири сведока је предложило тужилаштво (истражитељ Зденка Пумпер, службеници обезбеђења Специјализованог тужилаштва за безбедност сведока Данијел Моберг и Миро Јукић, као и новинар Халил Бериша), шест је позвала одбрана Гуцатија и четири је позвала одбрана Харадинаја. Поред ових сведока, Гуцатијева одбрана је као доказ предложила још 12 писаних изјава сведока, а Харадинајева шест. Тужилаштво је током суђења приложило суду 169 доказа, одбрана Гуцатија 46, а Харадинајева одбрана 20. Првостепена пресуда у овом предмету изречена је 18. маја 2022. године, а садржи 375 страница текста.  У питању је прва пресуда коју су изрекла Специјализована већа у Хагу.

СВЕ ЈЕ започело када су непознате особе, у три наврата, доставиле Удружењу ветерана ОВК документацију. А на три конференције за медије, које су одржане између 7. и 25. септембра 2020. године, лидери удружења ветерана ОВК објавили су заштићени материјал за јавност, односно садржај тих достављених пакета, међу којима су били подаци из истрага Специјализованог тужилаштва. Зденка Пумпер, хашка истражитељка, посведочила је на суђењу да је само прва достава ветеранима ОВК садржала документацију са минимум 891. страном на енглеском, српском и немачком језику. Међу њима је била документација немачког КФОР-а, као и преко 200 докумената на ћирилици и латиници. Преко 100 докумената су били „поверљиви захтеви за асистенцију“ које је Специјални истражни тим (СИТ) упутио између 2013. и 2015. године властима у Републици Србији, а уз њих су најчешће ишли дописи са поверљивим прилозима, као и одговори и документација Тужилаштва за ратне злочине и полиције Републике Србије. Преко 150 докумената садржало је имена 699 појединаца, а поверљиви прилози СИТ-а „стотине имена сведока и потенцијалних сведока“.

ПРЕСУДА је значајна, јер је њом потврђено да постоји клима застрашивања сведока у односу на злочине извршене од припадника ОВК, а што ће, још важније, имати широк импакт на суђењу у предмету „Тачи и други“, под условом да постане правноснажна. Из пресуде је јасно да имена сведока више нису тајна, па ће било какав инцидент са сведоцима трајно задржати вођство ОВК у притвору. Треба очекивати и да ће у предмету „Тачи и други“ за суд бити прихватљиви, као доказ, искази сведока који одустану од сведочења, што је предвиђено и Правилником о поступку и доказима пред Специјализованим већима Косова. Са друге стране, често помињани током суђења у предмету „Гуцати/Харадинај“, Фатон Клинаку, тренутно председник Удружења ратних ветерана ОВК и адвокат Томе Гаши, првостепеном пресудом добили су јасну поруку да би могли бити следећи у судници. Значај има и чињеница наведена у првостепеној пресуди да, током извршења кривичних дела, Гуцати и Харадинај нису деловали приватно, него у име организације ветерана, а са циљем да заштите своје чланове од кривичног гоњења.

Харадинајева и Гуцатијева одбрана уложиле су жалбе на првостепену пресуду, док је Специјализовано тужилаштво сматрало да је првостепена пресуда правична и оправдана и није улагало жалбу. Жалба Насима Харадинаја написана је на 90 страна и садржи 24 жалбена навода. Жалба Хуснија Гуцатија написана је на 85 страна, а садржи 20 жалбених навода. Према Правилнику о поступку и доказима пред Специјализованим већима Косова, пресуда по жалбама изриче се у року од 60 дана од последњег поднеска страна у поступку. Уколико околности предмета захтевају више времена за изрицање пресуде, онда се рок може продужити за још 30 дана, а у неким случајевима и на неодређено време. Изрицање пресуде по жалби треба очекивати у другој половини јануара 2023. године.
ОКРИВЉЕНИ су током суђења своју стратегију одбране заснивали на аргументацији да су документе објавили у интересу јавности, јер је Специјализовано тужилаштво сарађивало са Тужилаштвом за ратне злочине и другим органима у Републици Србији. Често су током суђења тврдили да је учињена неправда албанском становништву оснивањем Специјализованих већа и да она имају једнонационални приступ, јер се баве само злочинима припадника ОВК, али не и злочинима које је друга страна извршила. Неретко су тврдили да је режим Слободана Милошевића извршио геноцид над албанским народом на Косову и Метохији. Такође, одбрана је тврдила да је у њиховом случају дошло до подстрекивања на извршење кривичног дела, односно да су документи достављени удружењу ветерана из разлога како би их они објавили и тако упали у клопку. Харадинајева и Гуцатијева одбрана жалила се на повреду права на правично суђење и углавном је у жалбама истицала исте аргументе као и у првостепеном поступку: да њихове поступке треба гледати као поступке „узбуњивача“ јавности, као и да су упали у замку која је њима постављена доставом документације тужилаштва. Током последњег обраћања на суду, Гуцати и Харадинај су упутили критике на рад Специјализованог тужилаштва, али и на рад Специјализованих већа, а то исто су чинили и на преко 20 конференција за медије на Косову и Метохији пре него што су били ухапшени, као и током трајања првостепеног поступка. У својим  иступима, на конференцијама за медије одржаним на Косову и Метохији,  јавно су признавали да подривају суд и да је њихов циљ укидање Специјализованих већа у Хагу. Током читавог суђења, окривљени нису изразили кајање за своје поступке, него су тврдили да би опет исто урадили. n

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Коментари (0)

НА САМО ДВА САТА АВИОНОМ ОД БЕОГРАДА: Одлична дестинација за летовање - сви детаљи резервације и аранжмана