ДАН СЕЋАЊА НА СТРАДАЛЕ У "ОЛУЈИ" Вучић: Рећи ће егзодус, погром, прогон, али нико неће рећи - највеће етничко чишћење

Novosti online

04. 08. 2023. у 18:43 >> 19:56

ЦЕНТРАЛНА манифестација поводом обележавања Дана сећања на страдале и протеране Србе у злочиначкој акцији "Олуја" одржано је петак увече у Приједору.

ДАН СЕЋАЊА НА СТРАДАЛЕ У ОЛУЈИ Вучић: Рећи ће егзодус, погром, прогон, али нико неће рећи - највеће етничко чишћење

Фото: Принтскрин РТС

Обраћање председника Вучића

- Последњих дана смо сведоци толико лицемерја, двоструких стандарда у понашњу великих сила према нама Србима. Са толико се проблема суочавамо, да понекад и ми који морамо да бринемо о народу, морамо да дамо одушка и сопственим мислима и емоцијама. Данас смо били на Петровачкој цести, на само једном месту у тој најтужнијој колони направљеној још од 1945. године на тлу савремене Европе, о чему сви у целој Европи ћуте. Користиће све изразе - егзодус, погром, прогон али никада неће рећи да је то највеће етничко чишћење на европском тлу од 1945. године на овамо. Видећете многе и српске, стварне и лажне интелектуалне кругове и у Београду и у Загребу, који ће све изразе да употребе, али никада да је то било етничко чишћење - рекао је председник и додао:

- Ово су људи, не кликери и бројеви. Сви они су људи и срца и душу имају, али да анализирамо из њиховог угла и да кажемо "не, не нису људи, бројеви су". Па како то пре само 30 година је било 700.000 Срба у Хрватској, а данас свега 112.000 по попису који они рекламирају? Па шта се то десило са тим људима? Како нестадоше толики људи? Због чега нестадоше? Зато што им је много лепо и добро било, или зато што сте учинили један тежак злочин против једног народа. Зашто сам поменуо Петровачку цесту? Ми у савремено време живимо од дана до дана, никог није брига за то што смо ми вечерас овде, нико никог не жели да саслуша, камо ли да озбиљније анализира нечије речи... Када смо пре неколико година председник Додик и ја донели одлуку, није била само моја одлука, била је заједничка - да заједнички обележавамо све наше несреће, страдања, али и добре ствари из наше прошлости, разговарали смо и о Петровачкој цести. Рекао сам тада да Србија преузима на себе да изградимо спомен крст, капелу и да помогнемо све што можемо.

Фото: Принтскрин РТС

- За људе који не знају, поставили смо мали дрвени крст, на месту где је бака Даринка Дрча изгубила своје унуке, децу, Јовицу Дрчу и Мирјану Дрчу, место где су погинули деца од 9 и 11 година Невенка, Жарко Рајић, место где су погинули отац и син, Дарко Вуковић (13). Децу су побили, а сада сам ишао да видим како изгледа то место. 28 година размишљам како је то могуће, да грешком гађате децу и старце. И 28 година касније видите да грешке није било. Немогуће је да сте на онаквом простору направили грешку. Хтели сте да убијете и децу, и њихове деке и баке. Јасно вам је било да ту нема ни оружја ни оруђа.

Подсетио је да, поводом оптужнице која је подигнута у Београду у случају ратног злочина на Петровачкој цести, нико из света није рекао, ни из једне земље са Запада, да је српско тужилаштво одрадило одличан посао, и да дечја смрт не сме да буде накажњена.

- Сада видите какви смо ми Срби, а шта раде сви остали. Нико из света није рекао, са Запада нам није рекао "одличан је посао урадило тужилаштво", не сме дечија смрт да буде некажњена. Ћутали су као заливени. Против мене је кренула општа хајка хрватским и сарајевским медијима, која траје данима, недељама. Јел сте приметили да је неко у Србији реагова. Ћуте. Када сам их питао,странце, да ли ће да пусте да смрт српске деце прође некажњено њих је баш било брига јер су то српска деца. А српска деца, ма како то језиво звучало, нису баш деца, нека друга су деца, и нечија туђа су деца, а наша су само за нас деца. И зато од њих не очекујте сузу. Наше сузе никада родитеља неће имати сем нас самих. Зато је важно да се ми држимо заједно и да се не дамо.

Фото: Принтскрин РТС

- На том малом парчету пута где је толико злочина нането, направили смо мали дрвени крст. Срушили су нам га. Направили смо мало већи алуминијумски крст да се зна да су ту наша невина деца страдала, порушили су нам и тај крст. Позвали су ме онда, рекао сам "направите четири пута већи крст", срушен је и овај. Направите десет пута већи крст, рекао сам, који никада неће моћи да сруше. Никада ту децу неће моћи да нам отму из срца и душе ма колико да су их убили. Ово је прича о свим убицама, свима онима који мисле да имају право да се иживљавају над нашим народом.

- Приједор? Јел треба да се стидимо што смо у Приједору? Ваљда Приједорчани треба да се стиде што су Приједорчани. И данима то слушам: "шта ћете баш у Приједору". Знате од колико сам то Срба чуо. А што да не идемо у Приједор. Приједор је био прва, најтужнија станица те колоне која је бежала од Петровачке цесте, негде на путу ка слободи, ка чекању неког новог живота, знајући да тамо где су децу убијали нема живота, спаса и опстанка. "Па немојте у Приједор, тамо су Срби починили тешке злочине."  Увек сам био за то да сви који су починили тешке злочине одговарају и ми Срби када их починимо, али јел ви то говорите за Приједор? За јуначко поткозарје које је тако крваво страдало и од '41 до '45, које се мучило и борило кроз своју историју, да сваком Србину и Приједорчанину ставите жиг на чело. Ево мене овде са вама. Рођен саму Београду, дошао сам овде код вас у Приједор да вам кажем да сам поносан што сам овде са вама, јер знам да овде живе честити људи, који су очували своју слободу, а не неки зликовци.

- Данас је РС тешко. Слушао сам Милета малопре. Тешко је и њему, неће он то да вам каже. Говориће да им је лако, а и сами ће да виде око себе неке који ће да кажу "ма није то ништа, ситница", ал ће да ћуте као заливени како и они не би добили санкције. Нагледао сам се ја тога. Нагледао сам се тога колико хоћете. И зато сам вечерас овде, зато што сам гледао када је Србија затварала границе на Дрини и није давала браћи из РС и Српске Крајине да пређу. Када људима из Крајине који су тражили хлеб и дом није давала да скрену са аутопута да не би узнемирили некога пред изборе. И никада Србија више неће да затвара своје путеве за своју браћу, за свој народ. Србија ће бити уз свој народ и баш ме брига колику ћу цену и лично да платим и било ко други! Нема више баријера за наш народ! Ма каква мука да погоди наш народ, посао Србије, наш задатак, обавеза и света дужност је да будемо уз народ РС када је тешко, када светска сила РС уводи санкције, да кажемо да ћемо помоћи српском народу на сваки начин - нагласио је Вучић.

- Они неретко мисле да сам луд. Знате зашто? Зато што мисле да на храброст имају право само они које тапшу по неким амбасадама, а други људи морају да буду кукавице. тако нам обележавају и народ. Како нам се приближи 4. август, обратите пажњу, сви који би волели да Срба негде нема, на свим друштвеним мрежама нам цртају тракторе пошто су они велики јунаци, а ми кукавице, пошто су они својим јунаштвом а не америчким оружјем и оруђем и логистичком подршком протерали готово голоруки народ уз ћутање Србије, срамно ћутање Србије у том тренутку. И данас на овој конференцији за новинаре, трудио сам се да будем фин и кажем да подржавам територијални интегритет БиХ, све у реду, а поставим само два питања. Ако ми подржавамо територијални интегритет БиХ, а што ви не подржавате територијални интегритет Србије у складу са повељом УН и резолуцијом 1244? И нема одговора. Које год конкретно питање поставите нема одговора, него Вучић је луд. Онда поставим још конкретније питање: А што си ти био против тога да се оснује конзулат Србије у Бијељини? Ево колико год хоћете оснујте конзулата у Србији. Шта је проблем да онујемо конзулат? Мислите да нам је неко одговорио? Није. Знате шта су ми одговорили? Вучић је крив, зато што нешто није рекао. Ја сам сада одлучио, зато што сам крив и за то што нисам рекао да убудуће лепо ја њима пошаљем своје говоре, па да они мени одобре шта ћу ја да говорим и да то буде једино решење. Погледајте до каквог лудила и апсурда смо дошли сви заједно. Ово сам вам рекао јер знам да долазе и предстоје тешка времена.

Председник је истакао да ће Србија улагати у РС и помагати народу у РС.

- Мој отац је из Чипуљића. Једно мало село код Бугојна. Ја сам се увек осећао као прекодрински Србин и када бих долазио у то мало место и окупљали се на мосту, на реци и како приђе вече, тако се мени обраћају и говоре: "Знаш ви у Србији нећете моћи да разумете колико ми Срби са ове стране Дрине волимо Србију". Ја данас вама хоћу да кажем - данас када знамо шта је Јасеновац, када се поносимо својим именом и презименом, када нам деца поново знају шта је Јасеновац и шта је Олуја, хоћу да вам кажем да не схватате колико вас волимо, колико нам значите и колико без вас не можемо.

- И за крај, за наше крајишнике, неки кажу "изгубили сте територију", али смо добили вредне и поштене људе, који нам данас доносе медаље са такмичења, који су најуспешнији спортисти, најмарљивији радници, људе који подижу Србију и РС, који никада неће заборавити, али који ће гледати у будућност, који ће да чувају то једно мало слободарско племе у срцу Европе, које зна шта значи слобода и вреднује је више од свега.

- Ми ћемо да градимо нашу земљу, сигуран сам да ћете и ви овде да градите РС, али оно што никад не смемо да изгубимо из вида то је да чувамо нашу највећу вредност, оно због чега нам се диве, а то је наша љубав према слободи. Нема ничега важнијег од слободе. Чуваћемо слободу нашег народа. Увек ћете имати подршку своје Србије. Србија није тамо далеко, већ у свим вашим срцима, као што је РС у нашим срцима, и као што су сви крајишници у свим нашим срцима у Србији и РС. Живела Србија! - закључио је председник Србије Александар Вучић.

Обраћање Додика

- Оно што они називају Олујом био је злочиначки подухват који је планиран да би се етнички очистио тај простор. Хрвати су ангажовали преко 200.000 војника донираном од стране САД, а становника је било толико. Одласком наших људи командовао је амерички амбасадор у Загребу, господин Галбрајт, који је све учинио да то буде успешна акција, како су они то назвали. Може Америка да буде велика колико хоће, али је унижена и мала. Према једном малом народу покушава да одржи негативни однос - рекао је Додик и додао:

Фото: Принтскрин РТС

- Учили су нас много пута и одгајали нас да о нашим страдањима и патњи ћутимо. Готово да је био уобичајен рефлекс српског народа да не говори о својим страдањима. Тек пре девет година, захваљујући једном упорном Србину, Вучићу, девети пут смо овде да обележимо страдања, да кажемо да нећемо заборавити.

Јована Ђаковић: Книн носимо у срцу и усадили смо га у срца наше деце

Јована Ђаковић поделила је са окупљенима своја сећања на “Олују“, коју је преживела као осмогодишња девојчица.

Сећа се да је из Книна ишчупана са свог игралишта и од својих другара, и да је наступило сивило.

Фото: Принтскрин РТС

Нови дом је са породицом нашла код Крушевца, потом у Панчеву, а живот их је потом послао у Приједор.

“Книн носимо у срцу и усадили смо га у срца наше деце“, рекла је Ђаковићева.

На Богу је да опрости, каже Ђаковићева, али она не може да заборави.

Обраћање патријарха Порфирија

- Сабрали смо се овде да се помолимо за нашу браћу и сестре из Далмације, Лике, Баније, Кордуна  којима је у лето 1995. године Приједор им је била прва страница спаса током не бивалог по размерама насилног егзодуса нашега народа. Неки су застали и остали овде, неки су наставили даље. Ипак, за 1893 није било наде за лепше и боље дане. Данас смо сабрани у молитвеном сећању на прогнане, страдале и њихове гробове неопеване. Због тога вас браћо и сестре пре свега и једнио поздрављам именом господа Исуса Христа, првог изгнаника и онога који је својим васкрсењем дао смисао сваком страдању - рекао је Патријарх. - Овог лета приносимо наше молитве за покој душа пострадалих у потеклим ратовима.

- Браћо и сестре, нико нема елитно и екслузивно и изузетно право на љубав према својој кући, својим блићжњима, својим родитељима, браћи и сесрама, своме народу. Нико нема резервисано право на јединство свога народа. Нико нема елитно и екслузивно и изузетно право на бол, тугу, на оплакивање својих жртава. Неки су се ипак одважили да мере бол и одређују коју мајку може да боли губитак детета, а коју не може. Да кажу да неки бол није бол. Ми знамо да бол осећа свака мајка, сваки човек, без обзира ком народу припада и ком се богу моли. Бол нема ни нацију ни веру. бол сваке мајке, па и наше српске мајке, јесте бол. Бол је бол, ма чији био.

- Мир је највиша вредност. Услов без ког немамо људског достојанства. Апелујем на све и позивам верске лидере да се чува и изграђује мир међу народима.

Фото: Принтскрин РТС

Фото: Принтскрин РТС

Парастос страдалима служи патријарх Порфирије

Централна церемонија обележавања Дана сећања на Србе страдале и прогнане у оружаној акцији "Олуја" први пут се одржава у Републици Српској – у Приједору.

Парастос страдалима служи патријарх српски Порфирије.

Фото: РТС Принтскрин

Фото: РТС Принтскрин

Обележавању дана сећања присуствују Његова светост патријарх српски Порфирије, председници Србије и Републике Српске Александар Вучић и Милорад Додик , и други званичници Српске и Србије.

Осим патријарха и званичника Српске и Србије, обележавању ће присуствовати и велики број грађана.

Обележавање 28 година од овог великог српског страдања и највећег етничког чишћења у Европи након Другог светског рата организују одбори влада Републике Српске и Србије за његовање традиције ослободилачких ратова.

Фото: Д. Калинић

Фото: Д. Калинић

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ШТА ЈЕ РУСКИ ПЛАН “Н”: Украјина би могла да остане без неколико важних области уколико Москва успе (ВИДЕО)

ШТА ЈЕ РУСКИ ПЛАН “Н”: Украјина би могла да остане без неколико важних области уколико Москва успе (ВИДЕО)

ЊИХОВ примарни циљ је заштита руских пограничних региона, као што је Белгород, али секундарни циљеви су заузимање Харкова, Сумија и Дњепропетровска.

26. 04. 2024. у 20:00 >> 07:55

ОВО ЈЕ ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ У НИШУ НЕУТРАЛИСАО ТОНУ ТЕШКУ АВИО-БОМБУ СА 430 КГ ЕКСПЛОЗИВА: То исто је радио 2011. у Крагујевцу и 2013. на Дорћолу

ОВО ЈЕ ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ У НИШУ НЕУТРАЛИСАО ТОНУ ТЕШКУ АВИО-БОМБУ СА 430 КГ ЕКСПЛОЗИВА: То исто је радио 2011. у Крагујевцу и 2013. на Дорћолу

АКО игде постоји "вага" за мерење снаге људског духа, колико ли би на њеној скали тежила она коју има деминер Михаило Маринковић (48), из Панчева, припадник Сектора за ванредне ситуације МУП Србије? Колико би на њен тас стало његове одважности, сталожености, потпуне концентрације..., у тренутку док је, минуле недеље у Нишу, сам прилазио неексплодираној авио-бомби тешкој 1.000 килограма која носи 430 килограма експлозива, заосталој из НАТО агресије?

27. 04. 2024. у 07:00

Коментари (217)

НОВАК ЂОКОВИЋ ГЛЕДА И НЕ ВЕРУЈЕ! Ево шта је Рафаел Надал управо рекао о Нолету у Мадриду