SUZE NA KRSTAČI:Tog kobnog 6. aprila 1941. bombe su ubile 150 Podgoričana

I ovog 6. aprila sveće i očeva slika naslonjena na jednom betonskom bloku koji pritiska saksija sa veštačkim cvećem i krstača na kojoj piše: „Ovde su grobovi žrtava bombardovanja“ nedaleko od crkve Svetog Đorđa u Podgorici, sve je što evocira na najstrašniji događaj od pre 82 godine, kada su bombarderi udarili na varoš podno Gorice (kada i Beograd), sa dvomotornim bombarderima „savoja marketi“ iz pravca Skadra sejući smrt.

V.K.

I posle toliko vremena, danas se prilikom građevinskih radova u Podgorici mogu videti neeksplodirane bombe ili čak u koritama reka.

Prolećni severac je „milovao“ lice jedinog posetioca ovog bezgrobnog mesta ljudi čije kosti prekrivaju buseni trave hadži Bogoljuba Velimirovića. Emocije se ni ovogputa nisu uspele savladati, dok su suze su njegovih obraza kapale na krstači.

Tog kobnog dana 1941.godine, 19 gvozdenih ptica ubilo je oko 150 Podgoričana, a među njima je bilo i celih familija. Porodica Marka Velimirovića, podgoričkog terzije,takođe je jedna od stradalnih. Italijanska bomba ubila je njegovu majku Milicu (60), suprugu Mariju, sinove Milorada (21), Vasilija (7) i ćerku Draginju (13). Zahvaljujući hadži Blažu Preleviću, na mestu stradanja kod crkve Svetog Đorđa postavljen je krst koji svedoči o tim zlim vremenima. Hroničari su zapisali da je Podgorica koja je imala 16.000 stanovnika, u Drugm svetskom ratu bombardovana čak 84 puta!

Ogorčen je Bogoljub  Velimirović zbog nemara opštinskih, ali i državnih vlasti što su zaboravile na ovaj tužni događak i nevine žrtve njihovih sugrađana. Nada  se da  će političke promene u državi kao i u Podgorici pomoći da se na prostoru kod crkve Svetog Đorđa sakupe razasute kosti u jednu kosturnicu koja bi svedočila o njihovom stradanju. Jedini greh bio je što su bili živi.

-Mi, potomci nevino stradalih Podgoričana, po ko zna koliko puta tražili smo od nadležnih  da iz pijeteta prema žrtvama bombardovanja konačno posle  toliko vremena obave civilizacijski čin, sakupe razasute  kosti i dostojno ih pohrane u zajedničkoj kosturnici, kaže ogorčeni Velimirović. –Svaki put kada bih ovde došao srce bi me zabolelo. Uvek bi se rađala nada da će naredna godišnjica biti obeležena dostojanstvenije, ali ništa od toga. Kao što vidite i danas sam  ovde sam nad senima  mojih i njihovih sugrađana.

U prošlom veku Podgorica je često bila na meti napada iz vazduha. Grad se nijednim obeležjem nije odužio nevinim žrtvama bombardovanja iz Drugog svetskog rata. Ni manjeg grada, ni više  bombi koje su pale na njega u 20.veku. Na Podgoriciu su agresorski i saveznički avioni istresali smrtonosni teret, na njene stanovnike, kuće, zgrade, mostove, mlinove, vodenice, ostavljajući pustoš.   Posledice teških razaranja osećale su decenijama mnogobrojne generacije. Ne zna se koliko je Podgoričana strdalo u jurišima bombardera, priča se –više od dve hiljade! Objavljeno je da je najteže  bilo 5.maja 1944.kada se na grad sručilo 600 bombi teških preko 400 tona.

Da se zla vremena nikada ne zaborave potrudio se svojevremeno Kosta Čakić, novinar i publicista, čija je olovka ostavila veran zapis. Prvi put, kako navodi u knjizi hronici o bombardovanju Podgorice „Pakao pod Goricom“, varoš na obali Morače je napadnuta iz vazduha 10.avgusta 1914.godine u Prvom svetskom ratu, kada je poginuo jedan oficir, osmorica vojnika i 13 građana. Sledećeg  puta bombardovanje je usledilo 16.aprila, pa 4.juna i 24.decembra 1915.godine, ali najsmrtonosnije su bile one bombe koje su padale tokom Drugog svetskog rata.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije