SVETSKA IZLOŽBA EKSPO STARIJA OD OLIMPIJADE: Za stanovnike Zemljine kugle decenijama su bile mnogo interesantnije, privlačnije i uzbudljivije

INDUSTRIJALIZACIJA u svetu je počela takozvanom Prvom industrijskom revolucijom, za koju se uzima da je započeta 1764. godine u Velikoj Britaniji, kada je Džejms Vat konstruisao parnu mašinu.

Foto "Vikipedija"

Samo je 61 godina prošla do dana kada su Džordž Stivenson i njegov sin Robert pustili u pogon Lokomotivu broj 1, koja je od 1825. prevozila putnike od Stoktona do Darlingtona.

Nekoliko manjih izložbi bilo je održano u evropskim gradovima u 18. veku, ali se nezvanično smatra da je prva velika industrijska izložba bila održana u Pragu, prestonici Bohemije, dela Habzburške monarhije. Na njoj su bili izloženi proizvodi iz 49 regiona kraljevine, među kojima je bilo najviše tekstila, ogledala i nakita. Izložba je organizovana tako da se tokom nje u junu 1791. održi i krunisanje kralja Leopolda Drugog, koji je tada nosio titulu svetog rimskog cara, a pored Bohemije vladao Hrvatskom, Nemačkom, Mađarskom i drugim teritorijama. Povodom izložbe i krunisanja, u Prag je pozvan čuveni kompozitor Mocart, koji je za samo 10 dana komponovao svoju malo poznatu operu  La clemenza di Tito,  koju mu je naručio Kralj Lepold Drugi, tu je Mocart i oboleo vratio se u Beč i umro u decembru te godine.

MNOGO veća je bila „Francuska industrijska izložba“ održana od 1. maja do 29 juna 1844, uz 3.960 učesnika, koja je imala veoma stroga pravila i predstavljala prvi uzor kako treba da nadalje izgledaju takve izložbe. Nisu prihvatane prijave onih koji nisu sami proizveli ono što žele da izlože, takođe nije prihvatano ništa što nije bilo primenljivo u svakodnevnom životu. Eliminisani su, naprimer, instrumenti koje su mogli da koriste samo naučnici, ili sve što nije bilo „u skladu sa realnošću“. I ova izložba je ovenčana posebnom kompozicijom „Himna Francuskoj“ poznatog kompozitora Hektora Berlioza.

Ipak, izložba priređena u Londonu pod zvučnim nazivom „Velika izložba industrijskih proizvoda svih nacija“ 1851. godine upisana je kao prva „Svetska izložba“ i kao takva je ustoličena u zvaničnom spisku „Ekspo“ svih vremena. Iako se smatralo da su Britanci samo imitirali Francuze, koji su pre izložbe 1791. održali niz prilično velikih izložbi, The Great Exibition (Velika izložba) u Londonu, nastala po zamisli princa Alberta, muža kraljice Viktorije zauzela je zauvek prvo mesto.

EKSPONATI su uključivali skoro svako čudo viktorijanskog doba, uključujući posuđe, porcelan, predmete od gvožđa, nameštaj, parfeme, klavire, vatreno oružje, tkanine, parne čekiće, hidraulične prese, pa čak i dve neobične kuće.

Iako je prvobitni cilj sajma bio „glorifikovanje veštine u industrijskoj proizvodnji svih nacija“, u praksi se sve pretvorilo u „izlog“ britanske proizvodnje: više od polovine od 100.000 izloženih eksponata bilo je iz Britanije ili Britanskog carstva. Većina posetilaca, takođe, bili su britanski državljani.

Ne samo da se događaj samofinansirao, već je čak doneo i mali profit. A „Kristalna palata“ je bila rastavljena, ponovo podignuta u jednom zaseoku u Kentu, a onda je konačno uništena u požaru 30. novembra 1936. Međutim, sećanje na njenu slavnu prošlost ostalo je živo, jer je taj zaselak mnogo kasnije postao deo Londona, a taj deo grada se sada naziva Kristalna palata.

Tek je „Međunarodna izložba“ u Parizu 1867. postavila standarde, koje su kasnije nastavile da prate i druge zemlje domaćini tih ranih „Ekspo“. Grandioznost i spektakularnost, velika živost i raznolikost, karakterisala je ovu izložbu. Mesto održavanja bilo je „Marsovo polje“ vojno vežbalište, koje je još sa jednim ostrvom na reci Seni, na kome je takođe bilo paviljona, zauzimalo površinu od 70 hektara. Pored velelepne glavne zgrade bilo je pridodato čak 100 manjih zgrada.

Čuveni pisci kao Viktor Igo, Aleksandar Dima, Ernest Renan i Teofil Gotje pisali su tekstove za publikacije o izložbi, što se, verovatno, nikada nije ponovilo nigde u svetu. Bilo je 50.226 izlagača, a posetioce su razvozili posebni brodovi duž reke Sene, samo za izložbu izgrađena je nova železnička linija oko Pariza, a najveći spektakl su bila dva balona, kojima je upravljao najpoznatiji francuski fotograf.

Prvi put su javno prikazani alati i predmeti iz praistorije, kopije egipatskih piramida i spomenika, nemački industrijalac Krup prikazao je top težak 50 tona, Amerikanci su prikazali kako se koristi telegraf. Posetioce su zanimale mnoge egzotične biljke, donete iz više krajeva sveta, a posebno je posetiocima demonstrirano kako one mogu da se koriste za hranu, kao lekovi i u druge svrhe.

A na ovoj izložbi prvi put su prikazani umetnički predmeti, grafike i odeća iz Japana, dok je japanska delegacija bila sve vreme prisutna i paradirala u kimonima i sa samurajskim mačevima za pojasom. Interesantno je to da je Japan 1867. još bio zvanično pod izolacijom od sveta i da su bila zabranjena putovanja, koja su počela da se odobravaju tek sledeće godine. Slikari kao Pol Gogen, Vinsent van Gog i drugi direktno su tada dobili inspiraciju za umetnički pravac impresionizam. Žil Vern je, videvši demonstraciju elektriciteta, počeo da piše roman „20.000 milja pod morem“.

Izložba je trajala od 1. aprila do 31. oktobra, a ukupni bilans je 9.238.967 posetilaca. Izložba se nije isplatila, ali sve je kasnije pokrila vlada na zapovest Napoleona Trećeg, koji je ugostio čitav niz krunisanih glava i čuvenih ličnosti, među kojima je najzapaženiji bio ruski car Aleksandar Drugi.

Svetske izložbe EKSPO ne samo da su starije od Olimpijskih igara modernog doba (obnovljenih 1896. u Atini) čitavih 45 godina, već su, jednostavno rečeno, za stanovnike Zemljine kugle decenijama bile mnogo interesantnije, privlačnije i uzbudljivije. Jedan od glavnih razloga je činjenica da su u svim narodima i na svim kontinentima oduvek priređivana okupljanja pojedinih regiona na dane verskih svetkovina, na kojima se prikazivala i prodavala roba, jelo se, pilo se, zabavljalo, a tek se uzgred održavalo i neko sportsko nadmetanje. Vašar je verovatno najstariji običaj u svakoj zemlji u svetu, a na engleskom jeziku se EKSPO i dalje naziva WORLD FAIR ( Svetski vašar ).

Prve Olimpijske igre u Atini 1896. okupile su 60.000 gledalaca, broj takmičara je bio relativno mali iz 14 zemalja, a jedini šef države iz inostranstva, uz grčkog kralja Đorđa, bio je srpski vladar Aleksandar Obrenović. Trebalo je da prođe mnogo godina, da se saobraćajna sredstva mnogo više usavrše da bi prevezla radoznalce koji bi gledali sportska takmičenja u nekoj dalekoj zemlji. Tek su Olimpijske igre u Tokiju 1964. (eto nas ponovo u Japanu) prve pokazane celom svetu, jer su Japanci realizovali prvi satelitski TV prenos baš iz Tokija 1964. Od tada su, uz televizore mogle da sede čitave porodice i da tako povećaju popularnost sportova, pa tako i Olimpijskih igara uopšte.

SUTRA: SVETSKE IZLOŽBE POSTALE SU MEĐUNARODNI DOGAĐAJI

Preporučujemo

Feljton

0 3

SVETSKA IZLOŽBA DONOSI PROFIT I POSAO ZA SVE NAS: Srbija imala najveći broj glasova u sva četiri kruga glasanja za EKSPO 2027.

14. 01. 2024. u 18:00

Politika

74 7

VUČIĆ: Sezona praznika polako prolazi, a mi bez stajanja nastavljamo da radimo na svim frontovima menjajući lice naše Srbije

14. 01. 2024. u 13:34

Politika

36 121

ZA TRI GODINE NAJVEĆE GRADOVE NEĆEMO PREPOZNATI: Vučić o projektima koji su pred Srbijom - "Sve da promenimo u zemlji"

07. 01. 2024. u 12:08

Politika

50 100

MORAMO PREDSTAVITI SRBIJU KAO ZEMLjU BUDUĆNOSTI: Vučić - EXPO2027 treba da Srbiji donese veliku energiju u ekonomskom smislu

31. 12. 2023. u 11:36

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije