ČUKARU PEKI: Prvi zeleni rudnik Srbije

“ČUKARU PEKI”, jedno od najbogatijih rudnih ležišta bakra i zlata u svetu, po mnogo čemu je drugačiji od svih rudnika koje znamo. U ovom, pet kilometara južno od Bora, rudnik zamišljaju kao šumu, baštu i park, teže nultom zagađenju i nastoje da primenom najsavremenijih tehnologija i standarda pomere granice rudarenja.

Foto: S.M.Jovanović

-Naš cilj je da damo veliki doprinos razvoju društvene zajednice, privrede i ekologije. Ključ našeg uspeha su naši zaposleni. Od 1.200 radnika, Kineza je 110, a gledaćemo da taj broj smanjimo i da damo priliku srpskim zaposlenicima. Između Srbije i Kine postoji velika istorija i velika tradicija i nadamo se da će i naši radnici raditi na poboljšanju mosta prijateljstva naša dva naroda - rekao je Jong Čen, generalni direktor kompanije “Srbija Ziđin Majning” na prvom Otvorenom danu za medije.

Foto: S.M.Jovanović

Inovativno ekološko održivo rudarstvo

Novinari nacionalnih medija obišli su pogon za pripremu pasta zasipa, postrojenje koje u Srbiji postoji samo u rudniku “Čukaru Peki” i upoznali se sa procesom dopremanja jalovine iz pogona za preradu minerala, način na koji se ona skladišti, kako se pravi mešavina u Pasta zasipu i kako se doprema do bušoitina.

-Naš posao se sastoji u tome da primamo jalovinu sa postojenja prerade minerala, mešamo sa cementom, vodom, tu smešu šaljemo kroz bušotine u jamu i zapunjavamo prostor koje su kolege, svojim rudarskim radovima otkopali. Na taj način čuvamo životnu okolinu jer nekih 90 odsto jalovine primamo u našem postojenju, ne šaljemo direktno na jalovište, a vodu, isključivo industrijsku, koristimo u zatvorenom pristupu – kaže menadžer ovog postrojenja, Nebojša Buđelan i dodaje da se za jedan sat potroši 25 tona cementa na mestima koji u jami trpe najveća opterećenja, odnosno 22 tone za središni deo komore.

Popunjava se, ili kako rudari kažu zapunjava, stenski materijal koji je otkopan, tako da se ne šteti zemljištu, već se sprečava urušavanje zemljišta i degradacija površine terena.

-Trenutno imamo aktivnih pet bušotina u zavisnosti od komora koje su otvorene, vertikalnim cevima puštamo smešu i samim tim vršimo zapunjavanje bušotina – kaže Buđelan, pojašnjavajući proces dopremanja jalovine iz pogona za preradu minerala, način na koji se jalovina skladišti kako se pravi mešavina u Pasta zasipu i kako do postrojenju Pasta zasip, kao i sistem za dopremanje te mešavine cevovodima do bušotina”, kaže Buđelan.

Foto: S.M.Jovanović

Mesto u kojem iz praha nastaju perlice plemenitih metala

Laboratorija rudnika sa 60 zaposlenih od kojih je 57 srpskih, a troje kineskih radnika, počela je sa radom početkom ove godine. U “Čukaru Peki” ističu da je laboratorija i najlepši deo rudnika jer u njoj je i najviše žena – čak 80 odsto od ukupnog broja zaposlenih.

-Naša laboratorija raspolaže najnovijim instrumentima i najsavremenijim tehnologijama potrebnim za analize koje se od nas zahtevaju. Sve eksperimente sprovodimo u strogo kontrolisanim uslovima i težimo da ne emitujemo nikakve štetne materije u spoljnu sredinu. Svi kiseli gasovi i pare koji nastaju u eksperimentima se filtriraju pre puštanja u životnu sredinu i prečišćavaju. Otpadne vode prikupljamo u posebnim bazenima i cevovodom se vode u postupak flotacije gde ih naše kolege koriste u svojim procesima – kaže Ivana Mitrović, zamenik supervizora Centra za hemijska ispitivanja.

Foto: Фото: С.М.Јовановић

POGLEDAJ GALERIJU

Upravo se na ovom mestu i ispituje finalni proizvod – bakarni koncentrat sofisticiranom tzv. “vatrenom metodom”, pri kojoj zaposleni u zaštitnim odelima otpornim na visoke temperature, mogu da odrede količinu zlata, srebra i drugih plemenitih metala u uzorku.

- Naše uzorke mešamo sa različitim reagensima i dalje ih topimo na temperaturi od preko 1.000 stepeni u određenim magnezijumskim loncima koji su termootporni da bismo na kraju od uzorka koji je u prahu dobili perlicu koja je sačinjena od plemenitih metala. U procesu rastvaranja iz te perlice otklonimo srebro, pri čemu nam ostaje majušno zrnce čistog zlata koje merimo na veoma osetljivim vagama koje mogu da detektuju tako niske mase i na kraju određujemo koji je procenat zlata u našem koncentratu koji ispitujemo – navodi zamenica supervizora i dodaje da se otpad koji nastaje korišćenjem olovo-oksida u ovom procesu klasifikuje u posebna skladišta za opasan i bezopasan otpad koji dalje preuzimaju kompanije zadužene za preradu takvih otpada.

U rudniku se iskopa i po 10.000 tona rude mesečno

Glavni pristupni hodnik do rudnog dela gde se vrši eksploatacija rude, na dubini od skoro 600 metara, trajna je prostorija koja će biti u funkciji dok traje ekspoatacija rude. Plan je da se gornja zona rudnika zlata i bakra “Čukaru Peki” eksploatiše 15 godina. Kada se završi kopanje rude i taj će hodnik biti zatrpan.

Foto: S.M.Jovanović

Podzemno ležište ima tri rudarska područja i otkopava se u horizontalnim pojasevima odozgo naviše, metodom bušenja, naknadnim zapunjavanjem hodnika i podetažnim otkopavanjem sa naknadnim zapunjavanjem komora.

-Mi u rudniku kopamo rudu bakra i zlata koja se dalje transportnim trakama transportuje do površine terena, do sistema drobljenja u flotaciji. Sledi proces mlevenja, flotiranja nakon čega se dobija finalni proizvod, bakarni koncentrat – kaže Dalibor Stojadinović, menadžer rudnika.

Na ovom mestu dnevno se iskopa 10 hiljada tona rude, a iz finalnog proizvoda koncentrata bakra po toni se dobija dva do četiri grama zlata, a prosečan sadržaj bakra je oko tri do tri i po procenta. U smeni radi 220 do 250 radnika.

- Ovde radim već godinu dana, a pre “Čukaru Peki” sam deset godina radio u Rudniku “Resavica”, rudniku mrkog uglja Bogovina, tako da mi ovej posao nije stran. Rudarstvo se ne zove uzalud “hlebom sa sedam kora”, ali su ovde zaista uslovi rada dobri, jama je čista, uredna i suva. Radim na održavanju mašina, nabavka delova ide dobro, imamo rezervne delove, imamo sa čime da radimo, bezbednost je na prvom mestu – kaže Nikola Gavrić, predradnik mehaničara.

Zeleno rudarstvo

Kao kompanija koja teži nultom zagađenju, “Srbija Ziđin Majning” je od početka rada usmerena na zaštitu životne sredine, u koju je uložila više od 80 miliona dolara. Prostor rudnika od početka rada oplemenjen je sa više od 80 hektara trave, a samo u ovoj godini u rudniku “Čukaru Peki” posađeno je 20.000 sadnica visokog i niskog rastinja, žbunastih biljaka i cveća.

Foto: S.M.Jovanović

-Imamo želju da napravimo sinergiju zelenog parka i zelenog rudnika i ta funkcija predstavlja našu ideju vodilju, da u svakodnevnom radu pazimo na mogućnosti koje nastaju za potencijalno zagađenje. Mi to sprečavamo redovnom kontrolom svih parametara životne sredine, redovnim monitoringom vode, vazduha, zemljišta i on nam daje dovoljno podataka za pripremu planova rada, planove zaštite, studije uticaja na životnu sredinu, koje su nam baza daljeg rada rudnika”, kaže Dušan Višnjić, menadžer u rudniku za zaštitu životne sredine.

Kompanija ulaže i u bezbednost zdravlja na radu, u najsavremeniju mehanizaciju i opremu, kao i u najviši standard u oblasti zaštiti životne sredine. Ima i cirkularni sistem tehničke vode, kao i sistem separacije i reciklaže otpada.

-Dobar deo jalove stene se vraća pod zemlju čime postižemo stabilnost na površini, a i količina otpada koje se na površini odlaže su mnogo manje. Sav otpad koji ne može da se vrati u podzemlje odlaže se u flotacijsko jalovište, koji je prvi objekat te vrste u Srbiji i predstavlja deponovanje jalovine koje je konstantno pod vodom čime se sprečava širenje aerozagađenja, a uticaj na podzemne vode se zaustavlja jer smo celokupnu površinu jalovišta obložili sa vodonepropusnim zemljanim slojem, pa HDP folijama za sprečavanje kontakata između otpada i zemljišta, a ispod i okolo su drenažni kanali kako bismo sprečili kontaminaciju voda oko samog jalovišta – dodaje Višnjić.

Pomoć lokalnom stanovništvu

Kao društveno odgovorna firma “Srbija Ziđin Majning” je pokrenula brojne programe kojim nastoji da poboljša uslove života lokalnog stanovništa. Kroz projekat “Vodovod” , vredan 1,2 miliona evra u selu Metovnica privodi se kraju izgradnja vodovoda koji će meštanima obezbediti zdravu pijaću vodu, čiju će potrošnju na mesečnom nivou pet godina plaćati “Srbija Ziđin Majning”, a tri godine će popravljati i održavati i seoske puteve kroz pola miliona dolara vredan projekat “Bezbedan povratak kuće”. Projektom “Topla zima” obezbeđuje se ogrev za meštane Metovnice, Slatine i Brestovca, obnovljeni su domovi kulture, uveden internet u sela, a kroz realizaciju programa “Za budućnost” svi učenici viših razreda osnovnih škola dobijaju besplatne udžbenike i školske torbe, za čiju je petogodišnju nabavku obezbeđeno 1,9 miliona dolara.

-U program podrške uvrstili smo visokoškolske ustanove i fakultete, a takođe smo pomogli i rad obdaništa i omogućili bolje uslove boravka, vaspitanja i obrazovanja dece. Pored toga što želimo da deca iz lokalne zajednice u kojoj poslujemo imaju bolje uslove školovanja i odrastanja, smatramo da je bitno da se i bave sportom i pravilno razvijaju, pa smo već dve godine zaredom sponzori FK “Bor 1919”, podržali smo i uspehe srpskih sportista na svetskom nivou, Ženskog odbojkaškog tima koji je lane osvojio svetsko prvenstvo, a jedan smo i od glavnih sponzora FK “Partizan”. Naša iskrena želja je da se, sa razvojem naše kompanije, razvija i društvena zajednica, zato sa sigurnošću možemo da kažemo da ćemo i ubuduće predano raditi na jačanju podrške i napretku svih oblasti društva - kaže Gan Jongan, zamenik generalnog direktora.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije