Društvo

ELEKTRONSKA DOZVOLA ZA EVROPU DOGODINE: Novi namet za putovanja u EU

Горан Чворовић - Од сталног дописника Новости ПАРИЗ

Popunjavanje formulara za putovanja u zemlje članice EU pričekaće do leta sledeće godine.

ЕЛЕКТРОНСКА ДОЗВОЛА ЗА ЕВРОПУ ДОГОДИНЕ: Нови намет за путовања у ЕУ

Foto: Goran Čvorović

Više puta do sada u Briselu su odlagali stupanje na snagu tzv. "Evropskog sistema za putne informacije i odobrenja" (ETIAS) koji bi konačno trebalo da stupi na snagu od sredine sledeće godine.

Ova digitalna dozvola predstavlja, u stvari, dodatni postupak u proceduri putovanja i podrazumeva unošenje osnovnih podataka u formular u elektronskoj formi, da bi vlasti zemalja u koje se putuje odobrile ulazak. Reč je o dozvoli, a ne o vizi. Iako je prvobitno bio plan za bude primnjiva na Šengensku zonu, biće potrebna za svih 27 članica EU, zatim za Norvešku, Island i Švajcarsku, kao i za Vatikan, San Marino, Lihtenštajn i Monako.

Vlasti na ovaj način proveravaju da li je potencijalni putnik ranije eventualno prekršio zakon o dozvoli boravka, da li ga traže sudske vlasti, da li boluje od bolesti za koje je potrebna vakcinacija i slično. Ovo je i dodatno sredstvo u borbi protiv ilegalne imigracije i terorizma.

Ovaj formular biće neophodan, ali ne znači i automatsku dozvolu za ulazak. Moraće, naravno, da se poseduje i pasoš, a konačnu reč imaju carinici. Kažu da će se popunjavati najviše deset minuta, a da će se posebno voditi računa o zaštiti ličnih podataka koji će moći da se prosleđuju samo Interpolu.

U OBAVEZI I GRAĐANI SRBIJE

Etias će biti neohpodan i građanima Srbije. Tražiće se i državljanima SAD, Kanade, Australije, Argentine, Južne Koreje, Brazila, UAE, Hong Konga, Izraela, Japana, Meksika, Novog Zelanda, Velike Britanije i Singapura. Elektronsku dozvolu moraće da poseduju i građani BiH, Crne Gore, Severne Makedonije, Albanije, Gruzije, Moldavije i Ukrajine. Biće neophodan i za one koji poseduju kosovska dokumenta, tamo gde ih priznaju. Takođe, moraće da ga imaju i građani Čilea, Kolumbije, Kostarike, Dominikanske Republike, Grenade, Gvatemale, Hondurasa, Nikaragve, Paname, Paragvaja, Perua, Salvadora, Urugvaja, Venecuele, Tajvana i Malezije. Bez ETIAS-a na put neće moći ni žitelji Antigve i Barbuda, Bahama, Barbadosa, Brineja, Maršalskih i Salomonskih ostrva, Kiribatija, Makaa, Mauricijusa, Mikronezije, Palaua, Sent Kitsa i Nevisa, Samoe, Svetog Vincenta, Sejšela, Istočnog Timora, Trinitea i Tobagoa, Tonge, Tuvalua i Svete Lucije.

Na razvoju ovog sistema u Evropi se radilo još od 2016. godine, po ugledu na američki elektronski sistem putničke dozvole (ESTA) koji je na snazi od 2009. godine. Slične sisteme imaju i Kanada (AVE) i Australija (eVizitor).

Za razliku od američkog formulara, koji košta 21 evra i važi dve godine, evropski će biti znatno jeftiniji, 7 evra, s rokom važenja od 3 godine, odnosno do isteka putne isprave ako pasošu važnost prestaje ranije. Odnosiće se, kao i dosad, na maksimalne boravke od 90 dana u periodu od 6 meseci.

Takođe, ovaj dokument će biti besplatan za sve mlađe od 18 godina i starije od 70, kao i za članove porodica građana EU koji žive u trećim zemljama ili za sve one koji su oslobođeni viza.

Dokument bi preko elektronske pošte trebalo da se dobija vrlo brzo, već posle nekoliko minuta, a najkasnije 96 sati od podnošenja zahteva. Iskustvo drugih zemalja govori da se izda izuzetno mali broj negativnih odluka, u američkom slučaju svega 0,1 odsto.

Uvođenje će biti postepeno, s tranzicionim periodom. Od leta sledeće godine, prvih šest meseci važiće tolerancija za one koji se ne budu snabdeli potrebnim dokumentom, što će biti produženo na još pola godine, ali ovoga puta samo za one koji ulaze prvi put.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi
STEPA KOD JEDRENA OSVETIO UGLJEŠU I VUKAŠINA: Pre 85 godina u Čačku preminuo vojvoda Stepa Stepanović, veliki srpski vojskovođa
Reportaže

0 14

STEPA KOD JEDRENA OSVETIO UGLjEŠU I VUKAŠINA: Pre 85 godina u Čačku preminuo vojvoda Stepa Stepanović, veliki srpski vojskovođa

BRIŽLjIVO upakovane dve nagorele voštanice i jedna raskošna osmanska sablja pronađene u skromnoj sobi Stepe Stepanovića posle njegove smrti 27. aprila 1929. otkrile su da veliki vojskovođa nije smatrao pobede na Ceru i Solunskom frontu najvažnijim bitkama koje je vodio, već osveta srednjovekovnih srpskih vitezova izginulih u Maričkoj bici.

28. 04. 2024. u 06:30

REZOLUCIJOM O SREBRENICI PRIKRIVAJU SVOJE ZLOČINE: Nemačka istorijski falsifikat potura na godišnjicu oslobođenja Dahaua, fabrike smrti
Reportaže

0 60

REZOLUCIJOM O SREBRENICI PRIKRIVAJU SVOJE ZLOČINE: Nemačka istorijski falsifikat potura na godišnjicu oslobođenja Dahaua, fabrike smrti

NEMAČKA koja je glavni sponzor sarajevske „Rezolucije o Srebrenici“ pokušava da progura taj cinični istorijski falsifikat kroz Generalnu skupštinu UN u vreme jedne tragične godišnjice, oslobođenja koncentracionog logora Dahau, nespornog svedočanstva o najvećem genocidnom programu u istoriji čovečanstva čiji je autor – Nemačka.

28. 04. 2024. u 07:00

Pročitajte više

ČUDO U BEOGRADU: Ruska himna prestala da se intonira tokom dodele zlata, a onda se desilo - ovo (VIDEO)
Ostali sportovi

5 27

ČUDO U BEOGRADU: Ruska himna "prestala" da se intonira tokom dodele zlata, a onda se desilo - ovo (VIDEO)

Rusija ovih dana sa ponosom ističe da na Evropskom prvenstvu u boksu čiji je domaćin Srbija njeni takmičari mogu da nastupaju uz sva državna znamenja, a i pod imenom zemlje iz koje su, kao i da se himna Ruske Federacije intonira kada neko od Rusa dođe do zlatne medalje. Međutim, baš sa tom himnom desio se jedan neočekivani problem. A onda je usledila vrlo emotivna scena...

28. 04. 2024. u 19:44

Drugi pišu

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

FELJTON - AMERIKANSKI SRBOBRAN” PORAZIO BILA KLINTONA: Iz ničega, srpski prosti, radni narod, stvarao je sebi svoje kulturne spomenike
Feljton

0 1

FELJTON - AMERIKANSKI SRBOBRAN” PORAZIO BILA KLINTONA: Iz ničega, srpski prosti, radni narod, stvarao je sebi svoje kulturne spomenike

PRVU deceniju list je bio nedeljni list, a onda je usred Prvog svetskog rata, 1916, postao dnevni list i kao dnevni list je pola veka igrao ključnu ulogu u životu američkog Srpstva, naročito u godinama Drugog svetskog rata i u burnom posleratnom dobu, kada je u novoj, Federativnoj Narodnoj Republici Jugoslaviji, vladao crveni, revolucionarni režim.

28. 04. 2024. u 18:00

Politika
Tenis
Fudbal
RUSIJA JE ZGROŽENA: Ovo je najnoviji uslov za Ruse da bi učestvovali na Igrama Pariz 2024

RUSIJA JE ZGROŽENA: Ovo je najnoviji uslov za Ruse da bi učestvovali na Igrama "Pariz 2024"