Društvo

VODENICA IM LEPŠA OD MINHENA: Stefanovići se vratili u selo Vrmdža i obnovili nekadašnji porodični posao

J. ĆOSIN

21. 07. 2020. u 10:05

SUPRUŽNICI Stefan (28) i Nikolina (25) Stefanović su iskusili rad u inostranstvu, i posle desetak godina rešili su da se vrate u Srbiju. Da rade i žive na selu, i to u onom, nadaleko poznatom po strancima koji ga godinama naseljavaju - Vrmdži.

ВОДЕНИЦА ИМ ЛЕПША ОД МИНХЕНА: Стефановићи се вратили у село Врмџа и обновили некадашњи породични посао

Foto J. Ćosin

Podno Rtnja, Stefanovići koji su gotovo deceniju radili u Minhenu, prošle godine su se vratili sa idejom da "ožive" vodenicu potočaru staru više od veka koju je Nikolina nasledila od dede. I da u njoj proizvode domaće brašno.

U prvi mah sve je izgledalo gotovo nemoguće, jer se do vodenice urasle u korov i zapuštene pune četiri decenije - jedva moglo prići. Ipak, uz mnogo napora i truda, već posle nekoliko meseci, iz nje su izašli prvi kilogrami ražanog i pšeničnog brašna. Nepunu godinu kasnije, ova vodenica je nezaobilazno svratište turista koji prolaze kroz Vrmdžu. U njoj kupuju brašno i usput iskoriste priliku da vide kako se nekada žito mlelo ispod vodeničnog kamena.

- Prošle godine, 16. avgusta, krenuli smo da krčimo plac, jer se od vodenice video samo krov - ispričao nam je Stefan. - Najvažnije je bilo da osposobimo prilaz do nje. Vodenički kamen je morao da se menja, i bio je najskuplja investicija. Sve ostalo je bilo jeftinije, ali teško za nameštanje. Volja je bila tu, trebalo je samo naći majstora za vodenicu, što je bio ogroman problem, jer je njih u današnje vreme sve manje.

Osposobljena vodenica je bila samo deo obavljenog posla, jer je pred Stefanoviće stigao sledeći veliki izazov: da nauče kako sve to radi. Iako je internet prva adresa za sve nepoznanice, o tradicionalnom načinu pravljenja brašna ipak tamo ima malo toga, pa su zanat učili sami, kroz posao.

Foto J. Ćosin

SREĆA I PODSTREK

DOBRO smo zarađivali u Minhenu, ali nekako se nismo pronašli u tome - ispričala nam je Nikolina. - Suprug je tamo bio 10 godina, a ja pet. Uvek nas je, međutim, nešto vraćalo ovamo i odlučili smo da ostanemo. Sada smo stvarno srećni, uskoro ćemo dobiti i bebu i to će nam biti još veći podstrek da svi zajedno napravimo lep porodični posao.

- Neke savete smo potražili od starijih ljudi po selu i majstora koji nam je nameštao kamen - kazao nam je Stefan. - U Vrmdži postoji još jedan vodeničar, pa sam nedavno neke savete dobio i od njega. Tako smo krenuli korak po korak, najpre smo proizvodili belo brašno, a danas ovde meljemo i heljdu, speltu, raž, pšenicu, proizvodimo belo i žuto kukuruzno brašno. Sva naša brašna su integralna jer meljemo cela zrna žitarica.

Vodenica, kako kaže, ne melje velikom brzinom, pa veće količine brašna nije moguće proizvesti, ali upravo ta brzina izdvaja ga po kvalitetu od onih iz modernih mlinova.

Foto J. Ćosin

- Posebnost tog brašna je zapravo u brzini jer se brašno ne pali i u njemu ostaju hranljive materije - objašnjava Stefan. - U modernim mlinovima zrno se najpre pere, pa se ljušti, skine mu se opna, vadi klica, a onda se prosejava. Potom se vade mekinje, odvaja se griz i dobija se gotovo najnekvalitetnije brašno. Vodenica potočara ga sporo melje, ostaju proteini i takva brašna sa 14 odsto belančevina su sve traženija.

DOSELjAVANjE MLADIH

SELO Vrmdža kod Sokobanje poznato je po tome što iz njega mladi ne odlaze, već se u njega doseljavaju i danas broji oko 600 stanovnika. Nekada su ga krasile brojne vodenice, po jednu je imala gotovo svaka kuća. Na Vrmdžanskoj reci nekada je bilo više od 30 vodenica koje su do pre pedesetak godina mlele brašno. Vremenom su se jedna po jedna gasile, a tek pre nekoliko godina, ljudi su počeli ponovo da ih pokreću.

Iako zasad od prodaje brašna njih dvoje mogu da zarade tek jednu platu, od svojih ciljeva ne odustaju, a prinova koju čekaju motiviše ih da od vodenice naprave mesto na kojem će uživati i najmlađi.

- Vodenicu sam nasledila od dede, ali Stefan se najviše zalagao za to da je osposobimo - iskrena je Nikolina. - Kada je to zaživelo, javljale su se nove ideje i sada planiramo da otvorimo restoran u kojem će se pripremati domaći proizvodi, jela od vodeničnog brašna i kotlići pasulja. Osim toga, planiramo da napravimo i mini zoo-vrt, ali da sve ostane što autentičnije, da bi se gosti osećali kao kod kuće.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi
STEPA KOD JEDRENA OSVETIO UGLJEŠU I VUKAŠINA: Pre 85 godina u Čačku preminuo vojvoda Stepa Stepanović, veliki srpski vojskovođa
Reportaže

0 14

STEPA KOD JEDRENA OSVETIO UGLjEŠU I VUKAŠINA: Pre 85 godina u Čačku preminuo vojvoda Stepa Stepanović, veliki srpski vojskovođa

BRIŽLjIVO upakovane dve nagorele voštanice i jedna raskošna osmanska sablja pronađene u skromnoj sobi Stepe Stepanovića posle njegove smrti 27. aprila 1929. otkrile su da veliki vojskovođa nije smatrao pobede na Ceru i Solunskom frontu najvažnijim bitkama koje je vodio, već osveta srednjovekovnih srpskih vitezova izginulih u Maričkoj bici.

28. 04. 2024. u 06:30

REZOLUCIJOM O SREBRENICI PRIKRIVAJU SVOJE ZLOČINE: Nemačka istorijski falsifikat potura na godišnjicu oslobođenja Dahaua, fabrike smrti
Reportaže

0 60

REZOLUCIJOM O SREBRENICI PRIKRIVAJU SVOJE ZLOČINE: Nemačka istorijski falsifikat potura na godišnjicu oslobođenja Dahaua, fabrike smrti

NEMAČKA koja je glavni sponzor sarajevske „Rezolucije o Srebrenici“ pokušava da progura taj cinični istorijski falsifikat kroz Generalnu skupštinu UN u vreme jedne tragične godišnjice, oslobođenja koncentracionog logora Dahau, nespornog svedočanstva o najvećem genocidnom programu u istoriji čovečanstva čiji je autor – Nemačka.

28. 04. 2024. u 07:00

Pročitajte više

Drugi pišu

Komentari (2)

Svi komentari Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

FELJTON - AMERIKANSKI SRBOBRAN” PORAZIO BILA KLINTONA: Iz ničega, srpski prosti, radni narod, stvarao je sebi svoje kulturne spomenike
Feljton

0 1

FELJTON - AMERIKANSKI SRBOBRAN” PORAZIO BILA KLINTONA: Iz ničega, srpski prosti, radni narod, stvarao je sebi svoje kulturne spomenike

PRVU deceniju list je bio nedeljni list, a onda je usred Prvog svetskog rata, 1916, postao dnevni list i kao dnevni list je pola veka igrao ključnu ulogu u životu američkog Srpstva, naročito u godinama Drugog svetskog rata i u burnom posleratnom dobu, kada je u novoj, Federativnoj Narodnoj Republici Jugoslaviji, vladao crveni, revolucionarni režim.

28. 04. 2024. u 18:00

Politika
Tenis
Fudbal
NOVAK ĐOKOVIĆ GLEDA I NE VERUJE! Evo šta je Rafael Nadal upravo rekao o Noletu u Madridu

NOVAK ĐOKOVIĆ GLEDA I NE VERUJE! Evo šta je Rafael Nadal upravo rekao o Noletu u Madridu