Feljton
Tekstovi
Olovkom na orla i zmiju
Sa pogledom na usamljena brda i crnogorski krš razvijao sklonosti za umetnost. "Imao sam prilike da vidim orla koji je nosio zmiju. Mislio sam: kako je mo?an orao, pošto je zmija za mene jedan drugi, zli pojam bila...", se?ao se veliki slikar svojih de?a?k
Sam na svom putu
Privla?ili ga Sezan, El Greko, Goja, ali nikad nije potpao ni pod ?iji uticaj. Jednom prilikom je to objasnio: Moje neznanje sa?uvalo me od podražavanja bilo koga. Po dolasku u Pariz, prvo otišao u Luvr na "poklonjenje" remek-delima svetskih slikara .
Od Pariza do Rima
Sa samo 20 godina u?estvovao na grupnoj izložbi u pariskom Salonu nezavisnih, a ubrzo zatim samostalno izlagao u Rimu, u ?uvenoj Umetni?koj ku?i italijanske prestonice
Oslonac majci
Kao najstarije dete, Petar je bio oslonac majci i celoj porodici. Iako je teško živeo u Parizu, ?esto je svojim najmilijima slao pakete i nalazio na?ina da im pomogne. Koliko mu je slikarstvo pružalo smisao života, toliko su mu porodi?ne tuge zadavale ran
Susret sa smrću
Odmah po okupaciji Nemci su Lubardu zarobili kod Topole i sproveli u logor Krems-Stalag. Zahvaljuju?i svojim drugovima izbegao streljanje. Dane u nema?kom zatvoru nastojao da prekrati slikaju?i i rade?i ilustracije za logoraški list "Naši dani".
Brazil mu se poklonio
Samostalnom antologijskom izložbom u beogradskoj galeriji ULUS 1951. presudno uticao na tokove posleratne umetnosti, a na Bijenalu u Sao Paulu postigao uspeh kakav nijedan naš umetnik pre njega nije doživeo. Henri Mur ocenio da Bijenale u Brazilu nije poka
Dete sa sedom kosom
U toku dve godine uspeo da se razvede i ponovo ven?a sa suprugom Verom, koja je imala neobjašnjiv uticaj na velikog slikara. Svoju slikarsku ostavštinu, godinu dana pred smrt, Lubarda poklonio Beogradu - na ?uvanje i izlaganje
