FOTOGRAFIJA SA KiM GOVORI VIŠE OD REČI: Prema broju stanovnika beležimo posećenost predstavama kao kad bismo u Beogradu napunili "Marakanu"

NARODNO pozorište Priština (sa sedištem u Gračanici) prethodni jubilej proslavilo je pod sloganom "Uprkos svemu": isti bi se mogao odnositi i na ovaj, 75 godina postojanja, koji će obeležiti tokom nove sezone. A u leto su već ušli u vanrednijim okolnostima od uobičajenih, s obzirom na aktuelna dešavanja na severu Kosova i Metohije...

Izvođenje predstave u selu Sredska pored Prizrena, Foto A. Jovanović

- Sve protiče neverovatnom brzinom, uz premijere, izvođenja, gostovanja. Ali praćeno i drugim događajima, nažalost, pretežno negativnim, koji se odvijaju oko nas, kao u koncentričnim krugovima - kaže upravnik Predrag Radonjić.

- Prošlu kalendarsku godinu uspešno smo okončali ostvarivši u potpunosti plan i program, sa premijerom predstave "Ona koja raspušta vojske" koju je prema Aristofanovoj komediji "Lisistrata" postavio Slobodan Skerlić. Predstava je nedavno uspešno učestvovala na festivalu "Joakim Vujić" u Zaječaru, gde je nagradu za kostim dobila naša saradnica Tatjana Radišić. Sezonu smo počeli koprodukcijom sa Fakultetom umetnosti u Kosovskoj Mitrovici, premijerom predstave za decu "Princeza Snežana i deset patuljaka" i poklonjenim tekstom Branka Milićevića Kockice, a koju je, uz našu produkcijsku podršku, sa svojim studentima režirao Igor Damnjanović. Pred letnju pauzu imali smo i prvo izvođenje predstave Ežena Labiša "Kasica-prasica", u režiji Ksenije Krnajski.

Naš sagovornik ističe da na matičnoj sceni u Gračanici izvode premijerne naslove (uz poneko reprizno), budući da brojnost stanovništva ne omogućava više igranja.

foto Ž.Rakočević

- Znate, kada u jednom malom mestu od nepunih deset hiljada stanovnika napunite salu od 450 mesta, i to za izvođenje predstava neestradnog karaktera, to vam je kao kada biste za istu predstavu u Beogradu napunili "Marakanu"! I to uspevamo formirajući publiku koja redovno iščekuje nove naslove. Pored toga, igramo i u svim drugim delovima KiM, gde god ima naše publike, gde god postoji potreba za teatrom i gde god za to ima (ili nema) uslova za igranje - barem u onom smislu na koja su navikla druga profesionalna pozorišta. Od domova kulture u Zubinom Potoku, Leposaviću, Zvečanu, Kosovskoj Mitrovici, Ranilugu, Pasjanu, Šilovu, Štrpcu, portama crkava i manastira, dvorišta bogoslovije u Prizrenu, seoskih škola i školskih igrališta. I ovu sezonu smo, sada već tradicionalno, želeli da zatvorimo na otvorenom u Gotovuši i Velikoj Hoči, ali smo zbog kiše morali da igramo u zatvorenim prostorima. Prethodno smo, zbog situacije na severu Kosova, kada su i škole prekinule svoj rad, morali da odložimo za, nadam se, nešto mirniju jesen zakazana igranja u Leposaviću i Zubinom Potoku. Na nekim od tih izvođenja dođu nam gotovo svi stanovnici sela, pa kada se sve sabere, mi na KiM sa oko sto hiljada Srba koji tu žive, imamo verovatno najposećenije predstave - ne samo u našoj zemlji.

Od osnivanja scene u egzilu, gračanički teatar radi u specifičnim uslovima. Ipak, trenutno su na udaru kao i sve druge srpske institucije, mada bi kao pozorišna kuća i ustanova kulture trebalo da budu "izopštene" iz ovih okolnosti.

Foto NP Priština

- Kad o tome govorim uvek imam osećaj izvesne nelagode i mučnine. Doživeli smo da budemo javno označeni, parafraziraću, "kao instrument hegemonističke politike Vlade Republike Srbije u njenom nastajanju da ponovo kolonizuje Kosovo". I to od uglednog prištinskog pozorišnog autora i teoretičara Jetona Neziraja, čestog gosta beogradskih festivala i gotovo redovnog posetioca naših premijera u Gračanici. Deluje suludo, ali na ovaj, gotovo istovetan način označene su i srpske crkve i manastiri na KiM, neposredno pre martovskog pogroma. To je imalo izvesnog odjeka i u Beogradu, pre svega u vašim novinama. Posvećena je našem "slučaju" i pažnja na RTS, oglasila se protestnim pismom Zajednica profesionalnih pozorišta Srbije, i još nekolicina pojedinaca iz sveta pozorišta. Za većinski ostatak pozorišne, kulturne i medijske čaršije ovaj problem kao da nije ni postojao. Valjda nismo dovoljno pogodne "žrtve nasilja" da bi našem slučaju bila posvećena istovetna pažnja kao nekim drugima. Ali, to je svet u kojem živimo i zbog kojeg i kao čovek, i kao intelektualac, i kao direktor ovog pozorišta - osećam stid. Verujem da isto osećanje deli većina Srba na Kosovu i Metohiji.

Uprkos osećaju gorčine, u Gračanici nastavljaju sa planovima, pa ih do kraja godine očekuju pripreme rada na predstavi "Top je bio vreo" po romanu Vladimira Kecmanovića (u dramatizaciji Ivane Dimić) i u režiji Nenada Todorovića.

Foto NP Priština

- Igraćemo sve naše naslove sa aktuelnog repertoara na KiM, kao i u drugim delovima Srbije. Moram da podsetim i na "Usud po Grigoriju" (o sudbini književnika Grigorija Božovića) urađenoj u koprodukciji sa Domom kulture iz njegovog rodnog Zubinog Potoka, po tekstu Miloša Latinovića i u režiji Branka Popovića. U SNP ćemo, u okviru Dana srpske kulture na KiM (u Novom Sadu ih organizuje Matica srpska) imati izvođenje "Usuda po Grigoriju", a potom "Kasicu-prasicu" u Narodnom pozorištu u Beogradu. Zakazano je i igranje Gogoljeve "Ženidbe" na otvaranju Dana srpske kulture u Temišvaru, "Sumnjivog lica" (u režiji Milana Neškovića) u Kumanovu, "One koja raspušta vojske" na festivalu antičkog pozorišta u Stobiju, izvesno je i gostovanje sa dve predstave u Trebinju i Herceg Novom. Neka se i pola ostvari, dobro će biti.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije