ZAUVEK JE NESTALA LAKOĆA POSTOJANJA: Ko je bio Milan Kundera, jedan od najvećih svetskih pisaca

Čovek nepodnošljive lakoće pisanja, Milan Kundera (94), napustio je ovaj svet ironije i nesklada, pa opet, jedini svet koga znamo, sa njegovim malim intimnim enigmama i uzvišenim sitnim radostima, koje je tako vešto opisivao u svojim knjigama.

Foto: Profimedia

Autor "Šale", "Smešnih ljubavi" i "Oproštajnog valcera", jedan od najvećih pisaca preminuo je, posle duge bolesti, u gradu u kome je živeo drugu polovinu svog veka, Parizu, u utorak, potvrđeno je juče u njegovom rodnom mestu Brnu. Kunderin odlazak predstavlja nenadokandivi gubitak za svetsku knjižvenost.

Pisac "Besmrtnosti", "Usporavanja" i "Knjige smeha i zaborava", učestvovao je u Praškom proleću 1968. godine, bio disident, izbačen je iz svoje rodne zemlje i od 1975. je zbog toga živeo u Parizu, ali je sebe oduvek smatrao samo romanopiscem.

U dušu ga je poznavala Mirjana Uaknin, srpska prevoditeljka, koja takođe živi u Parizu, i koja je prevela njegova dva romana sa francuskog jezika, "Identitet" i "Neznanje", kao i teorijski rad o romanu "Zavesa". Upoznala ga je 1997. godine, kada je otišla kod njega da mu prenese vest da je dobitnik nagrade bibiloteka Srbije kao najčitaniji pisac. Ostali su u kontaktu, i ubrzo je, 1998, prevela njegov roman "Identitet" sa francuskog na srpski jezik. Godinu dana kasnije prevela je i roman "Neznanje".

- Kada smo se upoznali, i kasnije, oko prevođenja prvog romana, dosta smo razgovarali, i tom prilikom mi je postavio zaista mnoga pitanja o Srbiji i raspadu Jugoslavije. Mislim da su mu se tada razrešile nedoumice, nešto što nije razumeo i što je potpuno normalno, imajući u vidu tadašnja izveštavanja u francuskim medijima – ističe Uaknin za "Novosti".

Početkom devedesetih Kundera je podržao izlazak Slovenije iz Jugoslavije. Naša sagovornica prenosi da je stekla utisak da je kasnije bio pod uticajem francuskog filozofa Alena Filkenkrauta, poznatog po antisrpskim stavovima.

- Kunderu je zatim dugo grizla savest zbog toga. Tokom  bombardovanja 1999, sam mi se javio, i rekao: "Želim da vam dam roman kao poklon i kao moj izraz simpatije prema Srbiji, da kažem čitaocima i ljudima iz vaše zemlje da sam sa njima" – otkriva Uakninova.

Bio je to, posle Španije, drugi svetski prevod ove Kunderine knjige.

U privatnom životu, pisac "Nepodnošljive lakoće postojanja", nije imao onu enigmatsku notu kakvu su sadržala njegova dela. Pokazivao je veliku jednostavnost. Voleo je da se našali. I dopisnik "Novosti" imao je priliku da se u to uveri, upoznajući ga jednom prilikom, kada je, početkom dvehiljaditih, posetio Kulturni centar Srbije u Parizu.

- Nije to bio čovek koji će vam postaviti pitanje kojim bi vas doveo u nepirliku – potvrđuje naša sagovornica.

Bio je pažljiv slušalac.

- Dok je slušao sagovornika, Milan Kundera ga je gledao direktno svojim prodornim plavim očima. Slušao ga je i očima, i ušima. Njegov pogled je bio jedan od najdubljih sa kojima sam se suočila u životu. Slušao je s velikom pažnjom i dobronamernošću. Pokazivao je stvarnu blagost i razumevanje u odnosu na ljude. Koliko god bi se u njegovim knjigama pojavljivala poneka crta male mizantropije, to je bilo samo zbog toga što je ljude previše voleo, pa je bio kritičan prema njima.

Bilo je tu uvek mesta za toplinu.

- Često smo se viđali tih sedam, osam godina, koliko smo sarađivali. Donosila sam mu iz Beograda pelinkovac. Bilo je to njegovo piće. Već tada nije smeo da pije, ali po jedna čašica mu je pričinjavala pravo zadovoljstvo.

Odnos Kundere prema prevodicima bio je poseban. Dugo bi s njima razgovarao, pre nego što bi im poverio delo, a i kasnije bi zatim pratio svaku fazu u radu. Naša sagovornica se dobro seća upustava koje je dobijala na marginama rukopisa sa svim potrebnim komentarima. 

- Prevodioci na francuski ga često nisu dobro razumeli. Hteli su da ga vide kao političko biće, i da prevod bude neka vrsta disidentskog romana kroz koji treba da se vuče samo politička ili istorijska nit. Time se oduzimala izgradnja njegovih romana i konkrentnost likova. A on to nije hteo.

Pisac romana "Život je drugde" bio je nepovreljiv i prema novinarima, jer je odbijao da bude disident i da se konstantno bavi pitanjem odlaska iz Češke, isuviše bolnim stvarima koje su previše direktno iznošene.

Prekretnica u njegovom stvaranju je nastala kada je s češkog prešao na pisanje na francuskom jeziku.

- Oduzimanjem češkog državljanstva i izbacivanjem knjiga iz bibolioteka, više nije imao svoju domovinu u jeziku. Morao je da pronađe drugu – kaže Uaknin.

Mnogi smatraju da su Kunderina dela prelaskom na francuski delimično izgubila na kvalitetu. Ukanin, koja se u svojim prevodima trudila da mu "ispod kože" vrati slovenski duh i vraćala ga na "početna podešavanja" iz vremena pisanja na češkom, sa time se ne slaže.

- Ritam francuske rečenice je drugačiji, ali je misao ista, kao i u njegovim češkim romanima. Ima jednaku univerzalnost, sličnu težinu, samo je jezik drugačiji. To je isti onaj Milan Kundera, pravi, celovit, ironočan, sa svojim dobronamernim, a istovremeno i kritičnim posmatranjem na svet.

Onaj Milan Kundera koji šalje sliku o nepomirljivosti, o ljudima koji su napustili postojbinu i više joj ne pripadaju. Ostaje stalni nesporazum između ostavljenog i usvojenog. To je i intimna priča, jer realnog povratka nema.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije