Kultura

IZDANCI IZ ISTOG HERCEGOVAČOG KORENA: Izložba u Galeriji 73 podsetila na brata i sestru, Milenu i Branka Šotru

M. Kralj

03. 10. 2023. u 17:25

UMETNIČKI gen "povukli" iz iste hercegovačke prodice, Milena Šotra Gaćinović (1909-2003), i njen brat Branko Šotra (1906- 1960), koji su imali i zajednička levičarska ubeđenja i etiku boraca za slobodu, nikada nisu imali zajedničku izložbu, donedavno, kada su im se dela našla na postavci u beogradskoj Galeriji 73.

ИЗДАНЦИ ИЗ ИСТОГ ХЕРЦЕГОВАЧОГ КОРЕНА: Изложба у Галерији 73 подсетила на брата и сестру, Милену и Бранка Шотру

Foto promo

Kako je povodom ove postavke primetio veteran naše likovne kritike Đorđe Kadijević, njih dvoje su kao ličnosti i kao stvaraoci veoma različiti:

- Neupućeni posetilac ove izložbe slika i grafika zaista ne bi nikada pretpostavio da se u istom izložbenom prostoru nalaze dela rođenog brata i sestre... Kao da ne potiču iz istog rodnog prostora i, većim delom života iz istog vremena. Izvesno da se ličnost Branka Šotre, slikara, a naročito grafičara dominantno nameće pažnji posetilaca ove izložbe, njega je, uostalom kao i njegovu sestru snašlo ono nesrećno vreme u kome se zahvaljujući ratnim prilikama i njima stvorenim kulturnim, društvenim i političkim razlozima, bitno menja. Dogođene životne promene i posledice, u njihovo vreme bile su toliko izražene da se čini kao da su živeli u dva različita sveta.

Foto promo

Branko Šotra, Gradina na obali Trebišnjice

Slikarka, aktivista, kostimograf, horovođa, publicista, Milena se udajom za novinara, a potom sveštenika i političara Vojislava Gaćinovića, rano otisnula iz rodnog stolačkog krajolika - za Beograd, pa Ameriku... A onda, sledeći supruga, nazad za Beograd, pa za Pariz i opet za SAD. Dok se, najstariji od šestoro dece Danila i Bože Šotre - Branko, uputio se na studije slikarstva u Beograd, pre nego će, kao afirmisani umetnik otići u partizane, i posle rata postati profesor i rektor Akademije primenjenih umetnosti.

Pjer o Branku

O DELIMA Branka Šotre, na jednoj međuratnoj izložbi, pisao je i Pjer Križanić:

- Njegov pejzaž "Hercegovačko selo", pa "Hercegovački zaselak" i "Krš" dočarani su rečitom kolorističkom senzibilnošću. Njegov sveži topli pejzaž "Zembiljeva ulica", gde do osobitog izraza dolazi čist slikarski talenat ovog mladog umetnika, spada među najbolje radove na izložbi - naglasio je Križanić o umetniku koji je posle rata osnovao i Dom JNA i obnovio Vojni muzej.

Likovno obrazovanje njegove sestre, međutim, bilo je skokovito: kada se 1932. posle rođenja dvoje dece u Americi, vratila sa suprugom (koji će postati narodni poslanik) u Jugoslaviju (u Skoplje, pa u Beograd), Milena je časove slikanja pohađala na Kolarčevom narodnom univerzitetu, kod Petra Dobrovića. Inače, dom Gaćinovića, u međuratnom Beogradu, bio je stecište znamenitih ljudi, među kojima su bili Branko Ćopić, Ivo Andrić, Veselin Masleša, Jovan Dučić, Jovan Popović, Božidar Prodanović... A onda je 1938. drugi put krenula za Ameriku, ali preko Pariza, gde je provela godinu dana na slikarskoj akademiji Andrea Lota. U Njujorku je školovanje nastavila kod Aleksandra Arhipenka.

Foto promo

Milena Šotra, Sa železničke stanice u Čopu

- Po njegovim uputstvima, počela je da slika pejzaže, što će kasnije postati nezaobilazna tema njenog slikarstva - piše Tamara Rajković, istoričarka umetnosti. - Kada je mogla da dostigne najviše u slikarstvu, sustigla je vest da je Jugoslavija napadnuta. Kroz plač je Arhipenku saopštila da će se posvetiti borbi za oslobođenje Jugoslavije i drugih zemalja od fašizma. Arhipenko je žalio što Milena odlazi, smatrajući da je mogla mnogo da postigne. Napuštajući Arhipenka, Milena je ispustila svoju najveću životnu šansu da u umetnost uđe na velika vrata.

Sarađivala i sa "Novostima"

MILENIN suprug Vojislav Gaćinović, na početku svoje profesionalne karijere, radio je za "Večernje novosti", koje su imenjak našeg lista, a ugašene su pre Drugog svetskog rata. Ali, kada se konačno vratila u zemlju, radeći kao novinar u Tanjugu, Milena je pored drugih listova sarađivala i sa našim "Novostima". Pored toga bila je jedan od snivača Matice iseljenika Srbije, njen prvi sekretar, ali i saradnik Enciklopedije Jugoslavije za srpsko stanovništvo u SAD.

Posle rata, u "stvarlačku ofanzivu" ušla je tek posle 1960. kada je otišla u penziju (to je i godina kada je ostala bez brata Branka, koji je iznenada umro u Stokholmu). Jedna od prvih hercegovačkih umetnica priredila je deset samostalnih izložbi, i slikala je do svoje duboke starosti.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi
Dolce Vita na obali Save: Stanovi na ovoj lokaciji su za one koji žive svoje snove
Društvo

0 4

Dolce Vita na obali Save: Stanovi na ovoj lokaciji su za one koji žive svoje snove

Možete li da zamislite lepotu svakodnevice koja počinje na obali Save do koje stižete laganom šetnjom kroz jedinstvenu luksuznu pešačku zonu, a završava se ispijanjem vina na vašoj prostranoj terasi s pogledom na reku ili u vrhunskom restoranu do kog stižete peške? U istom danu ste s lakoćom obavili posao, odradili trening, uživali u kupovini novih komada garderobe najluksuznijih brendova u neposrednom komšiluku, a stigli ste i da sa decom provedete vreme u zelenilu, jer se sve što vam treba nalazi nadohvat ruke.

14. 05. 2024. u 10:00

Pročitajte više

Drugi pišu

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

O HOBITU, UGROŽENIM GLEČERIMA I KROKODILIMA I OPERACIJI ENDIJA VORHOLA: Islandski pisac Andri Snajper Magnason i knjiga O vremenu i vodi
Kultura

0 0

O "HOBITU", UGROŽENIM GLEČERIMA I KROKODILIMA I OPERACIJI ENDIJA VORHOLA: Islandski pisac Andri Snajper Magnason i knjiga "O vremenu i vodi"

ANDRI Snajer Magnason jedan je od najpoznatijih islandskih pisaca, scenarista, pisaca za decu, boraca za životnu sredinu, ugrožene vrste i glečere, i bivši predsednički kandidat. Njegov deda po majci, Bjern Torbjarnarson, bio je jedan od najpoznatijih njujorških hirurga, koji je operisao poslednjeg iranskog šaha Rezu Pahlavija, Openhajmera, ali i pop-art umetnika Endija Vorhola, koji je ubrzo umro, pa se Torbjarnarsonovo ime povlačilo po naslovnim stranama.

16. 05. 2024. u 15:41

NASTAVAK GLADIJATORA- IZ PUSTINJE: Novosti na licu mesta, u marokanskom studiju Atlas gde je Ridli Skot snimio drugi deo svog spektakla
Kultura

0 2

NASTAVAK "GLADIJATORA"- IZ PUSTINJE: "Novosti" na licu mesta, u marokanskom studiju "Atlas" gde je Ridli Skot snimio drugi deo svog spektakla

KADA na jesen budete gledali drugi deo "Gladijatora", neke od nas ćete prepoznati među statistima, priča mladi berberin Hasan, odeven u dželabu i sa maramom boje indiga oko vrata, provodeći turiste kroz Ait Ben Hadou, kroz uzane ulice utvrđenja (ksara) sa građevinama od nabijene zemlje, ćerpiča, glinenih cigala i drveta, koje je kao primer takozvane peščane arhitekture Maroka, dospelo na Uneskovu Listu svetske baštine u Africi.

16. 05. 2024. u 15:36

Politika
Tenis
Fudbal
KO JE ROBERT FICO: Čovek koji prkosi NATO-u i neće da prizna tzv. Kosovo

KO JE ROBERT FICO: Čovek koji prkosi NATO-u i neće da prizna tzv. "Kosovo"