FUNKCIONER U DEVETOJ DECENIJI: Slavoljub Nikolić (86) uprkos godinama na mestu pomoćnika predsednika beogradske opštine Zvezdara

PRIMER da i u devetoj deceniji čovek može da doprinosi društvu, bude zdrav i agilan pokazuje dr Slavoljub Nikolić (86) iz Beograda. Vremešni doktor, specijalista medicine rada, član PUPS-a, iako u penziji, pomoćnik je novoizabranog predsednika gradske opštine Zvezdara, Vladana Jeremića.

Foto Z. Jovanović

Kao najstarijem odborniku, pripala mu je čast da po treći put (prvi put 2012) predsedava konstitutivnom sednicom gradske opštine Zvezdara. Uprkos izbledeloj krštenici, Slavoljub ne staje, jer je kao pomoćnik predsednika opštine zadužen za socijalnu politiku.

Ustaje već oko šest ujutru, obavezno doručkuje, jer se "praznog stomaka ne izlazi iz kuće" i pre pola osam dolazi u zgradu Opštine. Svakog dana čekaju ga nove obaveze, od sastanaka, posete mesnih zajednica, razna dešavanja.

- Sve se stigne kad se dobro isplanira! Navikao sam na rad odmalena. Kao petogodišnjak sa Vlasinskog jezera čuvao sam stoku kada roditelji odu u polje. I kad sam pošao u školu, prvo sam morao da sredim štalu, nahranim životinje, pa tek onda na časove. U Beograd sam došao davne 1949, kad sam upisao srednju medicinsku školu. Zatim je došla vojska, pa fakultet. Još kao mali znao sam da želim da budem lekar. Danas mi je srce ispunjeno.

Ostvario sam i više nego što sam očekivao za nekoga ko je došao sa Vlasine - govori Nikolić.

Više od 20 godina radio je kao specijalista medicine rada u IMT-u i u Fabrici odlivaka Beograd. Zatim je bio direktor Doma zdravlja Zvezdara osam godina, a onda je do penzionisanja radio kao lekar u ovoj ustanovi. Upravo je ova zdravstvena ustanova "njegovo mezimče", jer je kao predsednik komisije za njegovu gradnju odabrao lokaciju i učestvovao u izradi projekta. A kad je postavljen za direktora, prionuo je na dogradnju sprata i sredio sve nedostatke.

- Od 1967. godine se bavim društveno-političkim radom. Kao srednjoškolac bio sam predsednik omladine i predvodio proteste tokom Tršćanske krize. Od 1967. do 1989. godine, u pet mandata, bio sam odbornik u ovoj istoj opštini, da bih tokom devedesetih napustio odborničke klupe. Politikom sam ponovo počeo da se bavim u 74. godini. To mi je jedna od ljubavi, a od ljubavi još nisam odustao - govori doktor kroz osmeh.

Da dođe kući na ručak, strpljivo ga čeka supruga Ljiljana (82), sa kojom je u braku 59 godina, a koja je pre dva meseca stekla zvanje akademika.

Sa unucima Aleksandrom, koji je treći razred i Milicom (23), koje su mu podarile ćerka Roksanda i ćerka Gorica, oftalmolog, takođe provodi vreme, ali. priznaje, ne koliko i njegova supruga.

- Otac nas je odmalena naučio da vodimo računa o zdravlju. Ja svoju odličnu kondiciju održavam uređivanjem placeva u Sopotu i na Vlasini - navodi Slavoljub. - Po poslednjim analizama koje su morali svi odbornici da urade, moja krvna slika je bolja od većine kolega.

Dan ovog vremešnog doktora završava se u 22 sata, kada obavezno ide na spavanje. To je još jedan od principa za dugovečnost, koji je nametnuo i svim ukućanima!

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije