Фељтон

ФЕЉТОН - ВЛАСТ КРИМИНАЛИЗУЈЕ ОПОЗИЦИЈУ: Било је претњи и притисака на медије и новинаре

Др Небојша Владисављевић

07. 10. 2021. у 18:00

ПРИПАДНИЦИ "Црвених беретки" почетком 2003. сазнали су да влада припрема борбу против организованог криминала и реаговали припремом атентата на премијера.

ФЕЉТОН - ВЛАСТ КРИМИНАЛИЗУЈЕ ОПОЗИЦИЈУ: Било је претњи и притисака на медије и новинаре

Наиме, у другој половини претходне године постављени су институционални темељи за обрачун са мафијом образовањем установе специјалног тужиоца, посебног одељења окружног суда и установе сведока-сарадника. У јануару су постављени нови руководиоци државне безбедности, а почетком марта је изабран специјални тужилац. У међувремену је врбован први кандидат за сведока-сарадника, Љубиша Буха, један од вођа београдске мафије који се сукобио са пријатељима и пословним партнерима Спасојевићем и Легијом. Буха је дао изјаву специјалном тужиоцу која је гарантовала озбиљно суђење "земунском клану". Спасојевић и Легија су преко својих опскурних новина нападали премијера као "издајника" због сарадње са хашким судом и покушавали да дискредитују Буху. Та кампања се наслањала на ранију медијску промоцију ЈСО као патриотске организације.

ТОКОМ ванредног стања, власти су изнеле широке оптужбе, говорећи о завери организованог криминала са појединцима из државних органа, полиције, правосуђа, државне безбедности, ЈСО, као и политичких снага блиских старом режиму, с циљем преузимања власти и са ослонцем на "патриотски" или "антихашки" блок. Наводно је Коштуница "сатанизовао владу" причама о организованом криминалу, опирао се сарадњи с хашким судом, а да је то Шешељ даље разрађивао, и да се у његовим најавама убиства види завера. Било је претњи забранама политичких странака и притисака на медије и новинаре, уз најаву "6. октобра", тј. наставка револуције. Власт је практично покушала да криминализује опозицију, укључујући и ДСС, под велом ванредног стања. Поред тога, пензионисано је више судија Врховног и других судова и измењено више закона, углавном уз нове рестриктивне одредбе, укључујући пакет закона о борби против криминала и о информисању. Ванредно стање је укинуто после четрдесетак дана, делимично и услед притиска из ЕУ, уз виши ниво политичке поларизације него раније. После ванредног стања, појавио се низ оптужби за злоупотребе власти, кршење људских права, укључујући малтретирање и мучење приведених.

ПОБУНА "црвених беретки и убиство премијера драматично су указали на слабости цивилне контроле над сектором безбедности. Оба супротстављена политичка блока су систематски злоупотребљавали у политичким обрачунима оне делове снага безбедности које су контролисали и бар неки њихови представници су одржавали контакте са криминалним групама. Ни једни ни други нису били заинтересовани за институционалне промене које би обезбедиле цивилну контролу сектора безбедности у оквиру ширег демократског миљеа.

Тек је закон о контроли војне службе безбедности, донет почетком јула 2002, ставио ту службу под контролу савезне владе. У полицији су постепено извршене кадровске промене и реорганизација, али не и у државној безбедности. После преуређења заједничке државе са Црном Гором, извршена је кадровска обнова војног врха, а војна служба безбедности укључена је у министарство одбране уместо раније самосталности под контролом Генералштаба. Готово искључиво ослањање на персоналну контролу тих установа, као и одговарајуће манипулације, опстали су и наредних година.

КОНТРОЛА посланичких мандата од стране страначких врхова ограничила је аутономију Народне скупштине и довела у питање легитимност владе и на њој засноване посланичке већине. Коначно, сукоби унутар ДОС-а, убиство премијера Ђинђића и политичка инструментализација ванредног стања изазвали су озбиљну кризу. Ипак, чињеница да су ванредни демократски избори одабрани као начин разрешења сукоба говори о демократском потенцијалу петооктобарских странака.

У време ванредних скупштинских избора у децембру 2003. постало је очигледно да се политичка сцена битно усложила. На ванредним изборима крајем децембра 2003. највећу подршку су добили СРС - 27,6% гласова и 32,8% мандата, ДСС (17,7%; 21,2%) и ДС (12,6%; 14,8%). Коштуница и ДСС су формирали мањинску владу, заједно са Г17 плус (11,5%; 13,6%) и коалицијом СПО и НС (7,7%; 8,8%), коју је из опозиције подржавао СПС (укупно 131 посланик, од тога 22 из СПС-а). Реч је о "прерушеној већинској влади" јер је влада имала стабилну већину иако је једна странка из те већине формално, али не и реално, била у опозицији. Праве мањинске владе, с друге стране, обезбеђују подршку за сваки законски предлог посебно, најчешће од различитих опозиционих странака. СПС, који је на тим изборима освојио најмање посланичких места од 1990. (8,8%), искористио је шансу да постане део владајуће већине и напусти улогу антисистемске странке. Кључна странка претходне владе, ДС, прешла је у опозицију.

ПАРАЛЕЛНО, расцеп између демократских странака и странака старог режима није битно ублажен. У новембру су претходно одржани, по трећи пут поновљени председнички избори на којима је Томислав Николић (СРС) победио Драгољуба Мићуновића (крњи ДОС) - 46,2% према 35,4% - али уз недовољну излазност (38,8%). Нова посланичка већина је зато пре председничких избора, заказаних за јун 2004, променила изборни закон и укинула праг излазности уклањајући тако битно ограничење демократије. У другом кругу председничких избора, Борис Тадић, нови председник ДС-а, победио је Николића - 53,2% према 45,4%. Кандидат владајуће већине, Драган Маршићанин (ДСС), убедљиво је поражен у првом кругу избора, освојивши свега 13,3% гласова и заузевши тек четврто место. Тако је коначно комплетиран персонални састав кључних политичких установа и успостављена равнотежа између кључних политичких странака. Премијер Коштуница и ДСС су подржали Тадића у другом кругу што је био почетак сарадње о кључним питањима са којима се земља сусретала наредних година. Тако је - и поред ранијих озбиљних сукоба између ДС-а и ДСС-а, ублажених поразом радикалне групе унутар ДС-а и победом Тадића - демократски блок опстао у нешто другачијем облику, кроз програмску и политичку сарадњу премијера Коштунице и председника Тадића око преговора о статусу Косова и европских интеграција, као и опстанком чврсте идентитетске поделе на демократске снаге и снаге старог режима.

КРАЈ

29. 09. 2021. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Dolce Vita на обали Саве: Станови на овој локацији су за оне који живе своје снове

Друштво

0 6

Dolce Vita на обали Саве: Станови на овој локацији су за оне који живе своје снове

Можете ли да замислите лепоту свакодневице која почиње на обали Саве до које стижете лаганом шетњом кроз јединствену луксузну пешачку зону, а завршава се испијањем вина на вашој пространој тераси с погледом на реку или у врхунском ресторану до ког стижете пешке? У истом дану сте с лакоћом обавили посао, одрадили тренинг, уживали у куповини нових комада гардеробе најлуксузнијих брендова у непосредном комшилуку, а стигли сте и да са децом проведете време у зеленилу, јер се све што вам треба налази надохват руке.

14. 05. 2024. у 10:00

ВЕЛИКИ ЈУРИШ НА ХАРКОВ: Почело ослобађање важног места - Руске трупе самоуверено иду напред (МАПА)

Свет

0 11

ВЕЛИКИ ЈУРИШ НА ХАРКОВ: Почело ослобађање важног места - "Руске трупе самоуверено иду напред" (МАПА)

РУСКЕ трупе почеле су ослобађање места Липци у Харковској области, рекао је на Првом каналу шеф регионалне администрације Виталиј Ганчев.

16. 05. 2024. у 15:53

ТАКО МЛАД: Откривен узрок смрти мужа Звезде Гранда - отац му умро пре месец дана

Познати

0 0

ТАКО МЛАД: Откривен узрок смрти мужа Звезде Гранда - отац му умро пре месец дана

ПАР је интиму љубоморно чувао од јавности.

МОНАХ Арсеније сматра да се данас многе непримерене ствари приказују као добре, те да се глорификују у јавности, што никако није добро за напредак друштва.

15. 05. 2024. у 15:04