"ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ" БЕСМРТНИ УЏБЕНИК: После осамостаљења Црне Горе, Његош постаје предмет противуречних интерпретација
КАДА је на Цетињу 1947. припремана свечаност поводом стогодишњице објављивања Горског вијенца, у свим републикама основани су одбори за прославу и одржане свечане академије.
Фото Википедија
Објављено је популарно издање Горског вијенца у 25.000 примерака, штампани су Његошев албум са сликама, плакат и поштанске марке са његовим ликом. Прослави на Цетињу присуствовали су политички, културни и јавни радници из целе Југославије, као и представници Совјетског Савеза, Пољске, Чехословачке и Бугарске. На свечаној академији говорили су представници републичких удружења књижевника из Србије, Хрватске, Словеније, Македоније и Босне и Херцеговине, а скуп је поздравио председник Савеза књижевника Југославије Иво Андрић.
"У ТЕШКОЈ борби ослонац и нада Његошеве слободарске мисли био је велики руски народ. Иако је руски царизам у том периоду кочио све ослободилачке покрете, иако су царски чиновници пањкали Његоша и оптуживали га као подстрекача пограничних немира - никада Његош није изгубио наду у помоћ великог братског руског народа.
"Славјански свијет је за њега родно племе о чијој судбини често мисли и пјева, а име Москве је симбол највећег словенског народа и само за себе довољно је да га доведе у усхићење. 'Москва, Москва је душа моје душе и слатко сновиђење испуњено светим надеждама.'
"Велико Његошево родољубље је југословенско и словенско, племенито и човјечанско. Он у борби Црногораца и остале поробљене југословенске и остале браће види историјску нужност и човјечанску праведност борбе против тираније и пати што му браћа нијесу свјесна своје снаге."
У СВОМ реферату Блажо Јовановић истиче значај Горског вијенца, као узбудљиве химне патриотизма у минулом партизанском рату: "Његовим стиховима наши борци тукли су непријатеља и издајице народа. На заставама херојских јединица Титове народне армије лепршао је лик Његоша."
Основне идеје и политичке поруке Блажа Јовановића следи у главном реферату на овој свечаности и Радован Зоговић, који је прочитао свој есеј "Његошева поема о борби и слободи". У складу са својим естетичким назорима и (соцреалистичким) схватањима друштвене улоге књижевности, Зоговић, дабоме, углавном сагледава Горски вијенац у склопу класне и ослободилачке борбе, занемарујући његове метафизичке, филозофске, цивилизацијске и друге димензије.
ЗА ЗОГОВИЋА је Горски вијенац "бесмртни уџбеник револуционарне борбе за слободу и срећу народа", "живи и незамјењиви уџбеник наше народноослободилачке борбе", због чега позива "нову, напредну" критику на "нова" читања Његоша.
Истовремено, овај водећи књижевни идеолог се обрачунава са онима који су свели "Његоша-пјесника на филозофа, а затим филозофа на песимисту шопенхауеровског типа" (Бранислав Петронијевић, Николај Велимировић), као и са оним произвољним критичарима који су Његоша прогласили чак претечом Дарвина.
Други идеолог, Милован Ђилас, пет година доцније, критикује ставове Радована Зоговића који је, превиђајући Његошев идеализам и песимизам, доказивао да су Његошеве идеје остварене у народноослободилачкој борби и оптужује га за шовинизам јер је овај тврдио да је Његош црногорски, а не српски песник.
Но и Ђилас се залаже за материјалистичко тумачење Његоша који је, по његовом мишљењу, био централна фигура око које се "врти" идеалистичка, национална (националистичка, буржоаска) идеологија, посебно у тумачењима Петронијевића, Велимировића, Алојза Шмауса и Слободана Јовановића.
ПОДСТАКНУТ студијом Исидоре Секулић Његош. Књига дубоке оданости, која је објављена 1951, Ђилас је, наиме, објавио полемичку књигу Легенда о Његошу у којој критикује Исидорине ставове. Оцењујући да она не спада у "антидруштвена" и "реакционарна" бића, нити је њена књига израз субјективног односа према социјалистичком друштву, Ђилас тврди да Исидорине "апстрактне идеалистичке филозофске рефлексије о Његошу" могу да послуже буржоаским идеолозима "као идеолошки оквир и параван за њихову прљаву, реакционарну и веома, веома конкретну праксу".
Он посебно наглашава контекст у коме се појавила њена студија: да је књига објављена у другачијој атмосфери научног и критичког третирања наше прошлости, он би је "прочитао и похранио у онај део сјећања који се покреће ријетко, само у случајним разговорима".
У ОДНОСУ на 1947. годину, када слави Његошево "славјанство" и "русофилство", четири године касније Блажо Јовановић прави занимљив обрт на свечаности поводом стогодишњице владичине смрти.
У овој години кулминира сукоб Југославије са земљама чланицама Информбироа, па је његов реферат под насловом "Његош и његово вријеме" прилагођен дневнополитичким потребама.
Као државник који је водио борбу за ослобођење свих Јужних Словена, Његош је имао велике сметње не само од Аустрије и других европских земаља, каже Јовановић, него и од Русије, која је опомињала Његоша да не ратује против Турака онда када то не одговара интересима руске дипломатије. Русија је тада имала неку врсту протектората над Црном Гором и новчано ју је помагала. Црна Гора је за сваки рубаљ прекоревана тако да је једанпут Његош изјавио представнику српске владе: "Русију волим, али не волим да ми се сваком приликом даје осјећати цијена те помоћи. Ја, господар Црне Горе, прави сам роб петроградских ћуди. То ми је додијало па хоћу да тај јарам збацим."
ЈОВАНОВИЋ је навео и Његошеве речи саопштене поводом покушаја да из Беча посети Француску, што је изазвало реакцију руског посланика на кога се наљутио: "Ја сам слободан човјек. Ја нијесам ни руски, ни аустриски, ни турски. Ја не припадам ником. Ја сам самосталан и слободан човјек."
Свако време и свака власт обликовали су начин на који је политики "употребљаван" Његош. Уочи и после издвајања Црне Горе из СФРЈ, СРЈ, а потом из заједничке државе Србија и Црна Гора и њеног државног осамостаљивања, Његош је предмет различитих и противуречних интерпретација.
СУТРА: СТРАТЕШКО ВЕРБАЛНО НАСИЉЕ
Препоручујемо
БОГ ЈЕ ОПОМИЊАО РУШИТЕЉЕ: Нећемо рушити капелу, рекли су, као један, радници
14. 07. 2020. у 18:36 >> 18:36
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
СТЕПА КОД ЈЕДРЕНА ОСВЕТИО УГЉЕШУ И ВУКАШИНА: Пре 85 година у Чачку преминуо војвода Степа Степановић, велики српски војсковођа
БРИЖЉИВО упаковане две нагореле воштанице и једна раскошна османска сабља пронађене у скромној соби Степе Степановића после његове смрти 27. априла 1929. откриле су да велики војсковођа није сматрао победе на Церу и Солунском фронту најважнијим биткама које је водио, већ освета средњовековних српских витезова изгинулих у Маричкој бици.
28. 04. 2024. у 06:30
РЕЗОЛУЦИЈОМ О СРЕБРЕНИЦИ ПРИКРИВАЈУ СВОЈЕ ЗЛОЧИНЕ: Немачка историјски фалсификат потура на годишњицу ослобођења Дахауа, фабрике смрти
НЕМАЧКА која је главни спонзор сарајевске „Резолуције о Сребреници“ покушава да прогура тај цинични историјски фалсификат кроз Генералну скупштину УН у време једне трагичне годишњице, ослобођења концентрационог логора Дахау, неспорног сведочанства о највећем геноцидном програму у историји човечанства чији је аутор – Немачка.
28. 04. 2024. у 07:00
ИЗБАЦИО ЈЕ ИЗ СТАНА ЗБОГ ДРУГЕ: Како је пукла веза Катарине Радивојевић и Оливера Мандића
ЊИХОВА десетогодишња веза се расула у парампарчад кад се у животу Оливера Мандића појавила 22 године млађа дама.
28. 04. 2024. у 12:13
Прочитајте више
ЦЕНТАР БЕОГРАДА "КРСТИЛА" НЕМИЦА: Знате ли како је Зелени венац добио име
У ПИТАЊУ је један од симбола главног града Србије.
28. 04. 2024. у 16:12
РУСИЈА ЈЕ ЗГРОЖЕНА: Ово је најновији услов за Русе да би учествовали на Играма "Париз 2024"
РАТ у Украјини, односно "Специјална војна операција" како то Русија назива, још једном је у први план избацио и спорт. Најновије вести на тему "спортске санкције Русима" изнедриле су "додатак" који је прилично шокирао Русе.
27. 04. 2024. у 21:10
МУШКАРАЦ ПОСТАО ПАС: За трансформацију потрошио око 14.000 евра - крајњи резултат збунио и псе
СИГУРНО је велики заљубљеник у ову врсту животиња.
28. 04. 2024. у 17:17
АКО НЕКОМ ПОЗАЈМИТЕ ОВУ КЊИГУ, НЕ ОЧЕКУЈТЕ ДА ВАМ ЈЕ ВРАТИ!
Спремите се за путовање кроз тамни подземни свет за који до сада нисте знали.
24. 04. 2024. у 17:18
ХИТАН ПРИЈЕМ: Срђан Ђоковић примљен у Ургентни центар!
Отац Новака Ђоковића, Срђан, примљен је у Ургентни центар у Београду.
28. 04. 2024. у 14:31
НОВАК ЂОКОВИЋ ГЛЕДА И НЕ ВЕРУЈЕ! Ево шта је Рафаел Надал управо рекао о Нолету у Мадриду
Новак Ђоковић је могао свашта да очекује од свог највећег супарника у тенису, али ово - можда и не.
27. 04. 2024. у 20:35
Најновије из рубрике
ЛЕТО СЕ ПРИБЛИЖАВА: Време све топлије, али у неким крајевима Србије биће и олујног ветра
ВРЕМЕ у Србији ће, према прогнози Републичког хидрометеоролошког завода, бити сунчано и топло, а у кошавском подручју и ветровито.
29. 04. 2024. у 01:00
СИН ЧЕКА НАТАШУ (44) ДА СЕ ВРАТИ КУЋИ: У Сремској Митровици сахрањена жена, преминула због тромбозе - Дан раније била је код лекара (ФОТО)
ПОСЛЕ изненадне смрти пацијенткиње Наташе Жабић (44) из Сремске Митровице, коју је лекар вратио кући из Опште болнице сматрајући да она није животно угрожена, полиција је поднела кривичну пријаву против дежурног лекара.
28. 04. 2024. у 19:42
ПАТРИЈАРХ ПОРФИРИЈЕ КРСТИО ДЕСЕТИНЕ МАЛИШАНА У РИПЊУ: Архијерејску Литургију служио на празник Цвети уз саслужење Епископа Илариона (ФОТО)
ЊЕГОВА Светост Патријарх српски г. Порфирије служио је 28. априла 2024. године, на празник Уласка Господњег у Јерусалим – Цвети, свету архијерејску Литургију у храму Свете Тројице у Рипњу уз саслужење Његовог Преосвештенства Епископа новобрдског г. Илариона, свештенства и верног народа.
28. 04. 2024. у 18:51
ФЕЉТОН - АМЕРИКАНСКИ СРБОБРАН” ПОРАЗИО БИЛА КЛИНТОНА: Из ничега, српски прости, радни народ, стварао је себи своје културне споменике
ПРВУ деценију лист је био недељни лист, а онда је усред Првог светског рата, 1916, постао дневни лист и као дневни лист је пола века играо кључну улогу у животу америчког Српства, нарочито у годинама Другог светског рата и у бурном послератном добу, када је у новој, Федеративној Народној Републици Југославији, владао црвени, револуционарни режим.
28. 04. 2024. у 18:00
БОРАЦ ПРОТИВ УСТАША У ВРХУ НДХ: Ко је био генерал Аугуст Марић, први начелник генералштаба домобранских формација
ПОТВРЂУЈЕМ да ме је генерал Аугуст Марић у лето 1941. године, за време прогона православних у Загребу, у своме стану крио и да је мојим родитељима у јануару 1945, док су били од усташа затварани, помагао.
28. 04. 2024. у 18:00
Коментари (0)