СРПСКА МЛАДОСТ НА ПОЉУ БЕЛИХ КРСТОВА: Српска војничка гробља сведоци славе, жртве и херојства

Милена Марковић

17. 11. 2023. у 11:55

СА НАДОМ у опоравак, француским лађама, тим пловећим болницама, путовали су са Крфа и севера Африке, из Солуна... Пре и током одлучног боја, да у Француској, земљи савезника, залече ратне ране. Веровали су у саборце који су их повели да ће вратити снагу, придићи се и дочекати слободу Србије.

СРПСКА МЛАДОСТ НА ПОЉУ БЕЛИХ КРСТОВА: Српска војничка гробља сведоци славе, жртве и херојства

Фото Н. Лајбенспергер

Стотине српских војника којима није било помоћи у болницама у крфској Гувији, Бизерти у Тунису, слегло се у Марсељ, на обале Азурног мора, и у Париз на лечење. Бригу о животу из кога су се већ отписали, препустили су домаћинима који су се дивили њиховој слави, жртви и херојству.

- Ко су ти јунаци који су могли да се подиче да су заслужили једно од највећих војничких одликовања на свету? То су сељаци, скоро сви - то су Срби, тврди на муци, трезвени, скромни, несаломиви. То су људи слободни, горди на своју нацију и своје корене.

Окупљени око свога краља и своје заставе за слободу земље, ти сељаци, у часу, постали су јунаци, најхрабрији. И, ја сам горд што сам их, са војницима Француске, водио у победоносну слободу њихове отаџбине - преносила се победничким светом порука Франше Д'Епереа, команданта савезничких снага на Солунском фронту.

Фото Н. Лајбенспергер

И баш у данима ове поруке никле су прве хумке српских војника у отаџбини генерала Епереа, издисала је српска младост на путу до пристаништа на обалама Азура. По болницама Марсеља и Париза где није било спаса за душе и тело рањених ни уз најбољу лекарску негу. Ране су биле дубоке као море преко кога су допловили махом млади ратници. Они студенти, ђаци које је влада Краљевине 1914. мобилисала и послала на фронт. Преживели и прекаљени у тешким биткама, сад издишу на путу по лек, свесни да га нема, како је записао Ђорђе Поповић.

У времену пристизања лађа са "товарима безнадежника", почела су видљиво да ничу српска војничка гробаља у Француској. Од обале до Града светлости, те хумке још нису пребројане. Касније, прикупљали су умрле и из тих хумки, по налогу француске владе после потписивања мира, преносили их у гробнице меморијала Тије, највећег српског војничког гробља у Француској.

Фото Н. Лајбенспергер

На непрегледном пољу белих крстова, на вечној стражи овог меморијала у Ван де Марну вечни мир је нашло 747 српских јунака који су се уписали у подвижничку епопеју српског народа. Колико хумки, толико имена.

Стефановић, Филиповић, Максимовић, Живић, Радосављевић... Заједно: редови, каплари, капетани, пуковници, сви у истом строју на стражи историје и потомства. Многима је на белезима само име или само презиме. А заједничко - Србин који је живот положио на олтар отаџбине и слободе коју је сањао.

Још трагамо за хумкама

ГОТОВО да нема државе ни континента где нема хумки и белега страдалих српских војника у ослободилачким ратовима. На вечној стражи, после балканских, Првог и Другог светског рата, остало је широм света на десетине хиљада српских војника палих за слободу отаџбине. Ови јунаци, понајвише неименовани, почивају у 43 државе, у којима хумке слободара још нису пребројане.

Српско војничко гробље негује француска држава, тако као да су бели крстови живи борци. Али и пажња Српског диломатског представништва и удружења Срба у Француској, у сваком времену биле су усмерене тако да земља на чијем тлу почивају стари ратници, не стекне утисак да нам није стало до јунака достојних поштовања. Овде се обележавају сви значајнији датуми из српске историје. Овде долазе бројне посете из Србије. А, и била би срамота да не долазе.

Део наше витешке прошлости

У СЕРИЈАЛУ о српским војничким гробљима у седам наставака "Новости" су се определиле да читаоцима приближе мање позната и посећенија места на којима почивају наши славни преци. Њихову страшну судбину и немерљиви дуг отаџбини. Али ни у овом серијалу, нажалост, нисмо могли да објавимо све што је, од првог наставка, стигло у нашу редакцију: сведочења, документи, реч потомака...

"Новости" се захваљују свима који су помогли незаборав на део српске, витешке прошлости. Удружењу из Битоља, Чешке, ентузијастима који негују успомене, Републичком заводу за заштиту споменика културе који даје немерљив допринос култури сећања српског народа.

Ипак, гробље Тије, није и једино почивалиште српских победника у Великом рату. Има једно на самом југу Француске у месту Сан Мандрије, а откривено је и још шест, у последњој деценији када се наша влада и њено ресорно министарство определили да се више пажње посвети јунацима ослободилачких ратова. У хумкама, мешовитог француско-италијанског гробља, у Сан Мандријеу, издвојени у посебној парцели, почивају и 22 српска војника. Брод их је до ове луке спаса довезао, тешко оболеле. Возио од Крфа, у нади да ће у у Француској бити излечени.

- Били су млади, а увели као биљке без воде и светлости - забележио је Ђорђе Поповић. - Већина је имала двадесет или коју годину мање. Сами цвет српске младости.

Поповић преноси и сећање старих солунаца који су пратили тужни конвој преко мора:
- Ту су били, највише, мобилисани студенти из батаљона 1.300 каплара - забележио је. - Лепи, паметни, образовани, а умиру. Свесни и помирени са крајем живота, сузу пустили нису. Само се, понекад, чуло: јој, мајко моја!

Фото: Новости

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
УЖАС НА ДУНАВУ: Сударила се два брода, има мртвих, трага се за несталима

УЖАС НА ДУНАВУ: Сударила се два брода, има мртвих, трага се за несталима

ДВЕ особе су погинуле, а пет се води као нестало када су се два брода сударила на Дунаву, код мађарског града Вероце, око 50 километара северно од Будимпеште, саопштила је данас полиција.

19. 05. 2024. у 12:04

Коментари (0)

СНИМАК СУКОБА! Туча у Арени - Нанели и Лазаревић у клинчу, ево како се све десило (ВИДЕО)