САМО ЧИСТ УМ МОЖЕ ДА СПАСЕ СВЕТ: Песник Вито Марко­вић о новој књизи, похлепи и пошастима 21. века

Д. Богутовић

25. 09. 2023. у 11:30

КАД се тачно пре 60 година Вито Марко­вић (1936) огласио првом збирком песама "Паника тела", било је јасно да је на сцену сту­пио песник ретког та­лента.

САМО ЧИСТ УМ МОЖЕ ДА СПАСЕ СВЕТ: Песник Вито Марко­вић о новој књизи, похлепи и пошастима 21. века

Фото В. Данилов

Потврђено је то и потоњим књигама "Па­као", "Пустош" и "Смрт", "Удес", "Насмејана жр­тва"... за које је добио не­колико угледних награда. Остао је упамћен и као изузетно успешни главни уредник угледне издавач­ке куће "Графос".

Ових дана изашла му је нова песничка књига "Лирски додир стварно­сти", у издању "Парте­нона" у којој су стихови написани у последње две године.

Ваше укупно дело дубоко је везано за ваш животни пут. Када се осврнете на протекле деценије, шта видите?

- Мој животни пут је пун туге, суза. Рођен сам у Подравном, и за време Другог светског рата на­шао сам спас у Србији. У Иванковцу код Ћупри­је завршио сам прва два разреда основне школе, а после рата, као ратно сироче, у Словенији, у Рушама, у породици Книфиз, завршио сам трећи разред. Следећи разред за­вршио сам у дому ратне сирочади у Брчком, и на­ставио школо­вање. Тамо сам подигао побуну због лоше хране, због чега сам био избачен из до­ма. Лутао сам улицима, туговао, и на крају иле­гално ушао у интернат. Када су открили да сам ратно сироче, обезбедили су ми социјално стара­ње, а 1955. јавио сам се на расписани конкурс за најлепшу песму, или про­зни запис о завичају, у тадашњем омладинском листу "Омладина" у Бео­граду. Од неколико хи­љада учесника добио сам прву награду, а после за­вршене гимназије, завр­шио сам на Филолошком факултету у Београду. И отада све до данас доди­рујем животну стварност и сањам само у Београду.

А како доживљавате ово садашње време, 21. век?

- То није мој век. Пун је опасности и безнађа, препун жалости и јада. У њему није лако бити жив. Свако бежи некуд, трчи испред смрти, тражи не­што где ће наћи спокој, мир.

Фото промо

Шта је по вама највећа бољка данашњице?

- Похлепа. У овом веку не имати и немати, све­дено је све. Јак слабијег ништи, претвара у плен, у рањено звере. На стази постојања, из дана у дан, од јачега слабији бежи, посреће, пада, на сигур­није место главу склања.

О животу и смрти у овој књизи говорили сте и на филозофски и на лирски начин...

- Између настајања и нестајања, време је по­стојања. У том времену смрт сама није. Од жи­вота се не одваја. Смрт и живот исту ружу чине.

Плаши ли вас пролазност, нестајање?

- Не, као сањар, и да­нима и ноћима, сном јак, необуздан у сновима и мислима, за вечним у се­би и изван себе, чезнем, трагам. О вечно, о дале­ко, о бесконачно, трајно и свесно и подсвесно зо­вем недозвано, стално.

Има ли нешто што вас застрашује?

- Има. Све новији и но­вији налети смрти које похлепа у свету ствара. У тучи са животом, смрт постаје све јача и јача. Простор и време од жи­вота отима, све више и више осваја.

Шта по вашем мишљењу може да спасе овај свет?

- Само чист ум.

Шта то беше?

- Чист ум светлост је живота. С добрим на­мерама, одувек, чист ум, доброта и лепота спасавају свет.

Време, опис

Доба је страха и туге,
Гласна је тишина,
Ветар пева, цупка, скакуће,
Музика ништавила свира, свира,
Смрт ликује, уме да умре,
Моћ има, убија, убија,
Не да животу живот да буде!
(Из збирке "Лирски додир
стварности")

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
УЖАС НА ДУНАВУ: Сударила се два брода, има мртвих, трага се за несталима

УЖАС НА ДУНАВУ: Сударила се два брода, има мртвих, трага се за несталима

ДВЕ особе су погинуле, а пет се води као нестало када су се два брода сударила на Дунаву, код мађарског града Вероце, око 50 километара северно од Будимпеште, саопштила је данас полиција.

19. 05. 2024. у 12:04

Коментари (0)

НОВИ СНИМАК ИЗ АРЕНЕ: Ево шта се десило када су се у ходнику срели Нанели и Лазаревић (ВИДЕО)