УМЕТНОСТ УВЕК БИЛА ИМПЕРАТИВ: Изложба поводом седам деценија рада Галерије Дома Војске Србије

М.Краљ

21. 12. 2023. у 18:38

ЗА сваку годину свог постојања, на изложби свечано отвореној поводом седам деценија рада, Галерија Дома Војске Србије изложила је по једно ремек-дело из своје богате колекције

УМЕТНОСТ УВЕК БИЛА ИМПЕРАТИВ: Изложба поводом седам деценија рада  Галерије Дома Војске Србије

Нандор Глид, Пламен револуције,Фото прмо

Од те давне 1953, Галерија коју је основао наш чувени графичар и сликар Бранко Шотра, као први послератни руководилац Дома Југословенске армије, до сада је организовала више од 2.000 изложби. Међу њима је било гостујућих, као и оних из сопствене збирке, насталих у сарадњи са истакнутим уметницима, али и установама и институцијама културе у земљи и иностранству. Паралелно је стварана и сопствена колекција, са четири засебне збике: слика, радова на папиру, скулптура и дела примењене уметности.

Тако Уметничка збирка Галерија Дома Војске Србије сада броји близу 1.500 остварења националног ликовног стваралаштва. И то 543 слике, 538 радова на папиру, 202 скулптуре и 71 предмет примењене уметности. Многа од дела процењена су као културно добро (односно, она настала пре 1950. године, док је у току рад на проглашењу за културна добра радова из друге половине 20. века и касније). Галерија Дома Војске Србије брине о остварњима Влаха Буковца, Саве Шумановића, Петра Лубарде, Милана Коњовића, Пеђе Милосављевића, Марка Челебоновића, Јована Бијелића, Ђорђа Андрејевића Куна, Данице Антић, Миће Поповића, Воја Станића, Нандора Глида, као и многих других уметника који су оставили битан траг у југословенском и српском сликарству.

Лубарда у Ратничком дому

ЗДАЊЕ Дома Војске Србије, у међуратном периоду познато као Ратнички дом, подигнуто је између 1929. и 1932, према пројекту у духу модерне архитектуре, чији су аутори Живко Пиперски и Јован Јовановић, а личним прилозима градњу је финасирало Удружења резервних официра и ратника под покровитељством краља Александра Карађорђевића. И управо је ту, у мају 1933, једну од својих првих изложби у Београду имао Петар Лубарда, и то у просторијама Француског клуба, који је био под кровом Ратничког дома. Излагао је пејзаже и пределе из родног краја, а како наводи Јелена Кнежевић, постоје индиције да је слика која се чува у Уметничкој збирци Галерије Дома Војске - "Село Љуботињ" управо са те поставке.

- У дугом времену постојања Галерија Дома Војске Србије пролазила је кроз различите промене, од назива, преко структурних до идеолошких промена, али је свакако у свим периодима уметност била императив - истиче виши кустос Јелена Кнежевић, начелница галерије, аутор изложбе, која је написала и опсежан каталог у част јубилеја. - Под својим окриљем окупљала је најзначајније уметнике који су стварали у прошлом веку - и многе друге... Све оно што се у претходним деценијама изнедрило под кровом ове установе постало је трајна културна баштина, битна за разумевање и проучавање југословенске историје уметности 20. века.

Збирка јединствена на нашим просторима, допуњавана је, према речима Кнежевићеве, и радовима из откупа:

- Циљ нам је да у будућности поново заживе откупи уметничких дела како би се фонд проширио значајним делима из историје уметности и да се оформи посебан простор за сталну изложбену поставку Галерије Дома Војске Србије, те да се формално регулише статус Галерије као установе заштите - сматра кустоскиња, која је и мишљења да је најзначајнији задатак у овом тренутку да дела која баштини Уметничка збирка буду видљива и доступна јавности кроз дигитализацију, публиковање и излагање, како у сопственом простору, тако и у музејима и галеријама код нас и у свету.

Гостовање Мункових графика

НАЈВЕЋА међународна изложба у овој галерији одржана је 1970. године и угостила је дела највећег норвешког уметника Едварда Мунка. Реч је о колекцији графика, која је стигла у Југославију захваљујући Бранку Рудолфу, директору Уметничке галерије у Марибору. Према наводима Кнежевићеве у каталогу, тадашњи норвешки амбасадор се на отварању захвалио Мунковом музеју из Осла, и подсетио да се захваљујући изложеним делима, најбоље могу схватити уметникове речи: "Желим приказати људе који дишу, осећају, воле и пате."

Поводом 70 година Галерије ДВС "Пошта Србије" штампала је посебну марку, коју је синоћ Адам Софронијевић уручио начелнику Управе за односе са јавношћу, бригадном генералу др Михаилу Зоговићу, директор Медија центра "Одбрана" пуковник Биљана Пашић доделила је захвалнице најближим сарадницима Галерије. Поред Јелене Кнежевић, на свечаном отварању говорили су декан Факултета примењених уметности, професор Горан Чпајак и државни секретар Миностарства одбране Немања Старовић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
СТЕПА КОД ЈЕДРЕНА ОСВЕТИО УГЉЕШУ И ВУКАШИНА: Пре 85 година у Чачку преминуо војвода Степа Степановић, велики српски војсковођа

СТЕПА КОД ЈЕДРЕНА ОСВЕТИО УГЉЕШУ И ВУКАШИНА: Пре 85 година у Чачку преминуо војвода Степа Степановић, велики српски војсковођа

БРИЖЉИВО упаковане две нагореле воштанице и једна раскошна османска сабља пронађене у скромној соби Степе Степановића после његове смрти 27. априла 1929. откриле су да велики војсковођа није сматрао победе на Церу и Солунском фронту најважнијим биткама које је водио, већ освета средњовековних српских витезова изгинулих у Маричкој бици.

28. 04. 2024. у 06:30

РЕЗОЛУЦИЈОМ О СРЕБРЕНИЦИ ПРИКРИВАЈУ СВОЈЕ ЗЛОЧИНЕ: Немачка историјски фалсификат потура на годишњицу ослобођења Дахауа, фабрике смрти

РЕЗОЛУЦИЈОМ О СРЕБРЕНИЦИ ПРИКРИВАЈУ СВОЈЕ ЗЛОЧИНЕ: Немачка историјски фалсификат потура на годишњицу ослобођења Дахауа, фабрике смрти

НЕМАЧКА која је главни спонзор сарајевске „Резолуције о Сребреници“ покушава да прогура тај цинични историјски фалсификат кроз Генералну скупштину УН у време једне трагичне годишњице, ослобођења концентрационог логора Дахау, неспорног сведочанства о највећем геноцидном програму у историји човечанства чији је аутор – Немачка.

28. 04. 2024. у 07:00

Коментари (0)

КАКВА ЧИСТКА... Новак Ђоковић се одлучио на драстичан потез!