МАРЈАН СИМЧИЧ: Српска вина су ухватила корак с најбољима у региону

Разговарали смо с њим у време Гранд Тастинга 2024 у хотелу Метропол Палаце где је уз неколико најбољих Опока представио и Саувигнон Верт од локалне сорте познате и као токај фриулано, те потпуно нову, екстремно лимитирану серију Нумерал Wинес.

Иначе, вина Марјан Симчич одавно привлаче пажњу врхунских винских познавалаца у Србији, а то интересовање додатно је сада подстакнуто његовом сарадњом с бившим тенисером Бобом Живојиновићем за чији је бренд Вертиз направио два вина – Еау де Росé 2022 Вертиз, проглашен за најбољи српски розе прошле године, те Пинот Григио 2022 Вертиз којег је на етикети и потписао као аутор. Вероватно први и једини пут у каријери изван бренда Симчич!

Фото: Ivana Čutura

- Помогао сам Боби у његовом пројекту и мислим да су вина врло коректна, одлична у односу цене и квалитета, изразито питка, управо онаква каква је желео да добије.

Да ли радите вина са још неким, да ли вас зову?

- Зову пуно али не могу да се прихватим додатног посла. Са друге стране, Боба Живојиновић и његова фамилија, дуго смо година пријатељи. Он ме је буквално као клинца довео 1995. године на београдско тржиште и њему сарадњу једноставно нисам могао да одбијем.

Многи винари у Србији помно прате шта ви радите, посебно нови талас српских винара који се баве винима са што мање интервенције, блиских природи и дугим мацерацијама...

- То ми доиста импонује јер су српска вина озбиљно ухватила корак с најбољима у региону. Ево, данас сам био на ручку, пробао нека српска вина где се, кад причамо о органици и биодинамици, стварно види да то није само фарса или неки пролазни тренд. Ово што раде на Фрушкој гори је изванрдено, вина су им искрена, садрже управо оно што таква вина и треба да искажу: живот и тероар! Раде са љубављу, лепо се да осетити. Поготово то препознамо ми који смо пробали пуно вина и нешто научили о њима. Хоћу да кажем да се таква вина не могу радити на силу.

Фото: Ivana Čutura

Шта је довело до тог квалитативног скока?

- Пре је било пуно техничких вина. Можда исправних, али без карактера. Сада, међутим, винари су почели више да се баве тиме какво је тло, да увиђају како није свака сорта за сваку регију и сваку позицију. Видим да људи све више поступају на прави начин и у винограду, и у подруму, поготову што су то млади људи који желе тако да раде. Зато мислим да ће Србија имати још боља вина него што их има у овом тренутку.

Ваш је значи савет српским винарима да наставе тим путем?

- Апсолутно! Мислим да идете брзим корацима. Рад у подруму је кључна ствар, технологија и енологија. Наравно, постоје и она друга, такозвана велика вина која се раде у винограду, где треба бринути о начину рада, користити искуства, бринути о старим лозама, мислити на неке старе сорте које су некада можда биле ту и полако их враћати. Тиме ће добити и регија, и Србија, и неке подрегије ће исказати оригиналност свог идентитета.

Фото: Ivana Čutura

Реците нам нешто о линији Нумерал Wинес?

- За сада су ту две ултра премиум етикете потпуно другачије од осталих. Нумералс Уницо М, бленд 50% каберне франа уз подједнаке делове мерлоа и каберне совињона који се не ради сваке године потписујем ја, док син Леонардо од 2018. године редовно производи Нумералс Оне од мацериране ребуле и совињон верта. За тржиште је намењено свега 1.000 боца по етикети, док 333 боце стављамо у архиву. Вино Нумералс Уницо М 2016 сазревало је четири године у бачвама и још три у боци пре изласка на тржиште.

Никада се нисте покајали што не радите интернационалне сорте на конвенционалан начин?

- Радим оно што је већ било у виноградима. Пета сам генерација винара те стога поседујем винограде шардонеа и мерлоа који имају више од 60 година. Чокоти совињон блана и ребуле имају осам деценија, совињон верта, односно токај фриулана, који је наша локална сорта, стари су 95 година... Значи, радио сам сорте које су већ ту биле, или као аутохтоне, или као интернационалне. Знате, по мени ако нека сорта постоји у винограду више стотина година и даје добре резултате она постаје аутохтона. Наполеон је код нас у Брда донео из Француске сорте које су ту нашле своје место и постизале добре резултате. Иако су по имену интернационалне, ако од њих правиш велико вино није то вино интернационално! Само је сорта интернационална у великом тероару. Тако ја то видим. Са знањем и искуствима која се стичу дуго времена, земља и микроклима у коначном збиру направе много више него сама сорта. И када тако радиш више се вино препознаје по тероару него по сорти.

Фото: Ivana Čutura

У чему је ваша предност у односу на српске винарије које данас праве вина с истом филозофијом?

- Предност је та што сам наследио виноград који су садили мој отац и мој деда и ја бих још да садим па ће и мој син наставити. Имамо три генерације винограда и увек је нешто потребно обновити и додати, а ја не мешам младе винограде и старе. Од младих радим класичну линију где су вина мање захтевна, а од старих и са тих неких посебних положаја винифицирам посебно због чега заправо имам више од 20 етикета у укупно невеликој производњи.

Ви сте другим речима винар микролокалитета и микроклиме?

- Не мешам етикете. Имам три шардонеа, три ребуле, два совињон блана, два пино ноара. То јесте захтевно али једино тако можеш на крају допрети до правих љубитеља вина, оних најзахтевнијих потрошача. Дајемо им прилику да пију те уникате из појединог дела винограда, неке парцеле или микро локације. А то су на крају збиља јединствена вина и у том кругу публике најтраженија.

Шта је вама битно код вина?

- Све. Погледаш га, помиришеш, пробаш. Стекнеш своје мишљење. А они који имају мало мање знања нека увек питају произвођача или некога ко их служи, ко је мало више упознат око специфичности винограда, регије и слично.

Фото: Ivana Čutura

Који вам је омиљени вински стил?

- Класичан. Суво бело и црвено вино. Розе не радим, већ дуго мацерирам пино гриђо који је потом као розе. Пенушавце пијем и ту ми је најдражи бланц де бланц.

Пет нат?

- Лепо, живо, хрскаво вино али опет је то више модни тренд. Знате, имам пуно прилике да пијем, да кушам вина. И волим вино, апсолутно. То мени сигурно није посао. Озбиљно уживам у њему, а мој укус... Човек сазрева са годинама, са искуством, па тако и укус сазрева. Данас више не бирам вина по јачини и пуноћи већ тражим елеганцију. Вибрантна вина која захтевају још једну чашу. Она која ми чисте уста док једем, а то су најдинамичнија вина. Сува и најискренија, она која је најтеже направити и којих је најмање, а различита су по регијама и сортама. Заправо, мој стил су дуга вина који имају карактер.

Фото: Ivana Čutura

Шта мислите о слатким винима?

- Ниша која се пуно мање користи али вина могу бити добра. И сам радим једно такво биодинамичко вино екстремног квалитета. Леонардо Пассито настаје од просушених бобица ребуле где се свега 8% грожђа претвори у вино које на тржиште излази тек пет година касније. Велика су улагања како би се добио некакав ице wине, изборна берба бобица или слично. Чини ми се да се неких 20 година уназад далеко више слатког вина конзумирало. Данас вина са заосталим шећером можда пије нека публика на уласку у свет вина, али и тад не екстремно слатка, већ полусува.

Стоји ли тврдња да су слатка вина женска вина?

- А не, не! То су врло мушка вина, сјајна уз храну и за чување.

Управо очекујете еко сертификате за све ваше винограде, мада сте раније говорили како вам то није приоритет...

- Али иностраном тржишту јесте.   

(Вино.рс)