Да ли су се авио-компаније заиста опоравиле од пандемије и колико ће се летови отказивати током ове летње сезоне?

Последњих година авио-саобраћај суочио се са низом околности које су у значајној мери утицале на пословање и профитабилност, али и на транспорт и туризам као две значајне привредне и економске гране свих земаља света. Нажалост, те околности нису повољне. Напротив.

Фото: Пиксабеј

Када је почетком 2020. године свет скоро стао услед пандемије корона вируса, слична се ситуација догодила и авио-компанијама.

Флоте су приземљене, летови обустављени на неодређено време, а бројни запослени у авијацији постали су технолошки вишак. Финансијске могућности компанија нагло су се смањивале, што је последично довело и до отказивања наручених авиона који је требало да оснаже флоте пред тадашњу летњу сезону. Иако је ваздушни саобраћај до те 2020. године сматран стабилним, новонастала ситуација је показала да на одређене спољашње факторе нико није у потпуности имун.

Упркос снажним напорима авио-компанија, прилагођавање на нове услове пословања текло је релативно споро. Године које су уследиле забележиле су повећање броја путника и летова, али све до 2023. године компаније нису успеле да се врате на бројеве путника које су имале у последњој претпандемијској 2019. години.

Пандемија је имала снажан утицај и на сегменте авио-индустрије који се баве производњом. Компаније које производе авионе, као и резервне делове претрпеле су исти ниво промена. Бројни радници су остали без посла, а у тим околностима производни погони нису успевали да тржишту испоруче довољне количине резервних делова. Током 2021. и 2022. године ова ситуација није се чинила алармантном, међутим стигла је 2023. година у којој ваздушни саобраћај показује знаке значајног опоравка, авио-компаније поново лете у великој мери, обнављају се или уводе нове дестинације, а бројеви превезених путника на месечном и кварталном нивоу полако превазилазе оне из 2019. године. Индустрија је живнула, али су проблеми у ланцу снабдевања чак и већи него раније, чиме значајно успоравају даљу експанзију авио-компанија.

На ту тему недавно је за америчку мрежу Си-Ен-Би-Си говорио генерални директор Међународне асоцијације за ваздушни превоз (ИАТА) Вили Волш. Он је указао на раскорак између амбиција авио-компанија и динамике производње резервних делова, истичући да је посебно приметна несташица делова мотора, што би последично могло да доведе до одлагања испоруке нових авиона произвођача попут Боинга и Ербаса. Према његовом мишљењу капацитети глобалних авио-компанија остаће ограничени све до 2025. године управо због кашњења у испоруци нових авиона и недостатка резервних делова. Као додатну отежавајућу околност за даљи напредак авијације, Волш истиче недостатак особља за контролу ваздушног саобраћаја.

Речи Вилија Волша, потврђује и пракса. Наиме, управо је Боинг недавно најавио ново заустављање испорука авиона 737 Маx, њиховог најпродаванијег модела, услед недостатка одређених компоненти које производи један од њихових главних добављача. Са проблемима у ланцу снабдевања суочава се и Ербас који је већ обавестио авио-компаније да ће доћи до кашњења у испоруци њихових авиона за 2024. годину.

Летња сезона у авио-индустрији почела је крајем марта, а авио-компаније су још тада почеле да најављују отказивања појединих планираних летова и такво стање траје и даље. Услед одлагања испоруке 10 авиона Боинг 737 Маx, једна од највећих европских компанија, Рајанер најавила је смањење јулског броја летова, пре свега на рутама високе фреквенције између Британије и Ирске. И Луфтханза је тада најавила да у актуелној летњој сезони планира да откаже више од 30.000 летова због, како су рекли, континуираног недостатка запослених у ваздухопловној индустрији. Није другачија ситуација ни у ниско-тарифној компанији Трансавиа која је због мањка авиона и проблема са њиховим одржавањем најавила укидање 335 летова. Ни друге континенте није заобишао талас измена у авио-саобраћају, узрокован недостатком особља и кашњењем испорука авиона. Американ ерлајнс је укинуо скоро 50.000 летова широм своје мреже, а највеће редукције ће претрпети међународни аеродроми у Чикагу и Даласу.

Поред авио-компанија и произвођача резервних делова, уздрмани су и аеродроми широм света. Свакодневно се организују штрајкови различитих аеродромских служби и то погађа целу индустрију без изузетка. Од почетка летње сезоне у Европи су забележени штрајкови запослених на аеродромима у Италији, Немачкој, Грчкој, Француској, а сада и са лондонског аеродрома Хитроу стиже најава да више од 2000 радника обезбеђења планира нову рунду штрајкова, а суочавање са незадовољним особљем може да очекује и аеродром Бирмингем. Шведски синдикат транспортних радника најавио је штрајкове од 3. јула на аеродромима у Стокхолму и Гетеборгу, као и италијански синдикати који представљају особље авио-компанија, железничких оператера и јавног превоза. Шпанска унија пилота позвала је чланове на штрајк против Ер Европе, треће највеће шпанске авио-компаније, који је планиран до почетка јула.

Ситуацију у путничком авио-саобраћају додатно отежава и рат у Украјини. Услед забране летања изнад територије Украјине и прекида авио-саобраћаја са Русијом дошло до увођења заобилазних рута и последично веће потрошње горива, док су његове цене веома скочиле, што се одразило и на цене авио-карата.

Ни авио-транспорт робе није поштеђен. Неке од највећих компанија за ваздушни превоз робе управо су из ратом зараћених земаља па је сходно томе дошло до великог пада у овом сегменту авио-пословања.

Иако се авио-индустрија тренутно суочава са бројним изазовима, прогнозе стручњака су ипак позитивне. Сви се слажу да ће лето пред нама бити динамично и за већину авио-компанија турбулентно, али је став струке да та индустрија ипак иде узлазном путањом и да ће се успешно изборити са свим изазовима, а путницима обезбедити адекватан ниво услуге.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације