ЖИВИМО НА СВОМЕ И ОД СВОГ РАДА: Срби повратници у Метохију, њих 22, углавном младих верују у боље дане (ФОТО)

Драгана ЗЕЧЕВИЋ

10. 11. 2023. у 18:00

НИГДЕ није као на своме парчету земље и делу неба изнад њега. Нигде се не можете осећати својим и бити оно што јесте, као овде на родној груди. Јесте и тешко и неизвесно, стрепимо свакодневно, али овде смо своји на своме. Овде смо оно што смо били и што јесмо.

ЖИВИМО НА СВОМЕ И ОД СВОГ РАДА: Срби повратници у Метохију, њих 22, углавном младих верују у боље дане (ФОТО)

фото д.з.

Казао нам је ово Ивица Дашић (41), један од 22 повратника у метохијско село Рудице код Клине. У расељништву је, вели, био више од деценије, али није могао да пронађе ни себе ни осећај припадности као што га има када је у својој Метохији. На плодној и родној равници из које је потекао и којој се вратио.

Фото: Д. Зечевић

Ивица Дашић са супругом и децом

Иако је стрепња део њихове свакодневице, њих 22 повратника, међу њима и осморо деце, који живе у шест домаћинстава, надају се бољим данима. Верују у бољу будућност за своју децу која одрастају на својој дедовини. У метохијској заравни између две реке: Клине и Белог Дрима, где су плодне оранице и у новембру опасане зеленилом, узани асфалтни пут између углавном великих албанских кућа води до краја села где су њихове приземне кућице. Неке обновљене, неке новоизграђене, још се уређују.

ТРЕБА ОВДЕ ЗАНОЋИТИ...

ПОВРАТНИЧКЕ породице у Рудицама посетили су недавно Видан Брајковић и Драго Мићић, представници Срба из Милвокија у САД. Они су малишанима донирали по 500 долара.

- Задивљени смо храброшћу и олдучношћу ових породица, поготову што су млади а решени да живе од свог рада и да упркос околностима својој деци стварају услове за одрастање овде. Јер, заиста је потребна храброст овде живети и заноћити - казали су Мићић и Брајковић, чија је посета обрадовала Србе у Рудицама. 

- Пре 11 година, смогао сам снаге да се са супругом и двоје мале деце вратим на своје имање. Нисмо имали ништа, све нам је било уништено, а кућу нам је саградила хуманитарна организација - прича нам Ивица.

Са супругом Наташом (43), родом из Трстеника, он покушава да се скући свих протеклих година. Имају синове Јована (15) и Јанка (5) и ћерку Јовану (13). Јован сања да постане успешан фудбалер, док његова сестра жели да буде адвокат.

Фото: Д. Зечевић

Магдалена и Дејан Дашић са потомцима

- Деца иду у школу у неколико километара удаљено Осојане, где нам је и амбуланта и где углавном набављамо све намирнице. Вози их школски комби, али бринемо за њихову безбедност - наставља Ивица.

Носи он још ожиљке на души од рата 1999: родитељи који су остали у селу, када су сви Срби избегли, киднаповани су и убијени.

Фото: Д. Зечевић

Добрила Вулић са маленом Маријом

- Само се надамо да ће нам деца одрастати безбедно - готово углас додају Магдалена (37) и Дејан Дашић (41), родитељи Миљана (14) и Симоне (6) коју непрекидно прате погледом док вози бицикл по путу где се завршава асфалт, испред њиховог дворишта пуног цвећа.

Живе од пољопривреде, узгајају воће и поврће, а започели су и посао са цвећем.

- Много би нам значило да имамо неки мањи стакленик - каже Дејан. - Досад сам поврће продавао испред албанских маркета и нисам имао проблема јер за то нема разлога будући да никога не угржавам. Само желим да живим на своме и од свог рада.

Фото: Д. Зечевић

Куће Срба повратника у Рудице код Клине

Исто желе и Добрила (24) и Александар (23) Вулић, млади брачни пар, обоје још студенти. И да обезбеде бољу будућност својој ћерки Марији (1,5). Она је прво српско дете рођено у Рудицама после 18 година.

НЕПРЕКИДНА ПОМОЋ СРБИЈЕ

ПРЕ ратних дејстава у селу је живело 35 српских породица.Повратницима око обраде имања помаже Канцеларија за КиМ додељивањем субвенција и семенског материјала, али и држава Србија кроз дечји додатак и социјалну помоћ. Будући да сви они желе да остану овде и живе са децом, треба им помоћи да оснаже производњу воћа, поврћа, цвећа... - кажу у Привременом органу општине Клина.  

- Родом сам из Косовског Поморавља, из Клокота. Супруга сам упознала на студијама у Косовској Митровици. Због ћеркице сам тренутно запоставила студије, али ћу им се вратити. Живимо од пољопривреде и социјалне помоћи, гајимо стоку. Имамо за пристојан живот. Желимо да овде градимо будућност и да имамо барем петоро деце - помало стидљиво прича Добрила док у наручју држи малену Марију, која одраста окружена љубављу родитеља али и свих повратника јер је најмлађа у селу.

Фото: Д. Зечевић

Марија Дашић (у средини) са Луком и Анастасијом

Те родитељске, мајчинске љубави лишени су Лука (11) и Анастасија (13) Дашић. Оставила их је. Настоје да им је надоместе тетка Марија (22) и бака Рада (64) које брину о њима док им отац Младен ради у централној Србији, на грађевини, да би им обезбедио средства за живот.

- Нисам наставила школовање због братовљеве деце, али ми није жао. Некако се и ја овде осећам најлепше, јер овде припадам, само још кад бих нашла неки посао - говори тихо Марија скривајући сузе од деце која нам кажу да желе да постану доктори. 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
СТЕПА КОД ЈЕДРЕНА ОСВЕТИО УГЉЕШУ И ВУКАШИНА: Пре 85 година у Чачку преминуо војвода Степа Степановић, велики српски војсковођа

СТЕПА КОД ЈЕДРЕНА ОСВЕТИО УГЉЕШУ И ВУКАШИНА: Пре 85 година у Чачку преминуо војвода Степа Степановић, велики српски војсковођа

БРИЖЉИВО упаковане две нагореле воштанице и једна раскошна османска сабља пронађене у скромној соби Степе Степановића после његове смрти 27. априла 1929. откриле су да велики војсковођа није сматрао победе на Церу и Солунском фронту најважнијим биткама које је водио, већ освета средњовековних српских витезова изгинулих у Маричкој бици.

28. 04. 2024. у 06:30

РЕЗОЛУЦИЈОМ О СРЕБРЕНИЦИ ПРИКРИВАЈУ СВОЈЕ ЗЛОЧИНЕ: Немачка историјски фалсификат потура на годишњицу ослобођења Дахауа, фабрике смрти

РЕЗОЛУЦИЈОМ О СРЕБРЕНИЦИ ПРИКРИВАЈУ СВОЈЕ ЗЛОЧИНЕ: Немачка историјски фалсификат потура на годишњицу ослобођења Дахауа, фабрике смрти

НЕМАЧКА која је главни спонзор сарајевске „Резолуције о Сребреници“ покушава да прогура тај цинични историјски фалсификат кроз Генералну скупштину УН у време једне трагичне годишњице, ослобођења концентрационог логора Дахау, неспорног сведочанства о највећем геноцидном програму у историји човечанства чији је аутор – Немачка.

28. 04. 2024. у 07:00

Коментари (0)

КАКВА ЧИСТКА... Новак Ђоковић се одлучио на драстичан потез!