ДРЖАВА ИЗНЕВЕРЕНИХ ОЧЕКИВАЊА: Југославијом су најнезадовољнији били они народи који су од ње највише добили

И. М.

22. 12. 2020. у 17:14

ПРВОГ децембра 1918. године, на мапи Европе, уцртана је једна нова држава. Како ће се показати за седам и по деценија, националне групе које су у њу ушле (или су се у њој, временом, формирале) само су добијале.

ДРЖАВА ИЗНЕВЕРЕНИХ ОЧЕКИВАЊА: Југославијом су најнезадовољнији били они народи који су од ње највише добили

Фотографије: документације "Новости", "Борбе", Танјуга, и "Википедије".Архива "Књижевних новина", САНУ и приватна архива Жане Перишић

Историчари, теоретичари друштва и државе, углавном су били сагласни у оцени да је реч о прогресивном чину.

Формирање нове државе на Балкану, како сведоче историчари, подстицано је вишедеценијским неговањем југословенске идеје, схватањем према којем крупне сличности мећу народним групама Јужних Словена треба да резултирају и групним портретом унутар заједничког рама.

Југославија је настала уједињавањем јужнословенских, односно балканских покрајина подељених измећу два царства, турског и аустроугарског, и двеју слободних држава. Сасвим потрошени историјски капацитети два полуфеудална и бирократизована царства, на једној страни, националноослободилачке енергије и историјски, политички, економски и државни полет Србије, на другој страни, учинили су да се 1. децембар, Дан уједињења, схвати као природан резултат стогодишњих тежњи Јужних Словена.

Ипак, показало се и показиваће се, током историје, да је идеја о сличности јака само толико да се лабаво одржи рам, а да су разлике до те мере моћне - да ће се, сем у ретким тренуцима, на групном портрету видети углавном окренута леђа његових протагониста. Или, другим речима, чак и идеја о сличности, до крајњих граница нагризана је праксом свакодневне неслоге и нестабилности. Та дискрепанција измећу рама и стварне слике донела је и трагичне године у југословенској историји.

У жељи да објективно и критички допринесе гледању на последње године југословенске агоније, "Новости" ће у три наредна додатка пренети разговор који је организовало 1988. године уредништво "Књижевних новина", из којег ће се видети сав бесмисао оптужби које стижу из разбратских република, али и из доброг дела цивилизованог света, да су српски интектуалци били међаш и инспиратори распада ове земње.

У разговору одржаном 8. новембра 1988. године учествовали су: Милорад Екмечић, Владо Стругар, Чедомир Попов, Добрица Ћосић, Андреј Митровић, Слободан Селенић, Михаило Марковић, Коста Михаиловић, Бранко Петрановић и Јован Деретић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ШТА ЈЕ РУСКИ ПЛАН “Н”: Украјина би могла да остане без неколико важних области уколико Москва успе (ВИДЕО)

ШТА ЈЕ РУСКИ ПЛАН “Н”: Украјина би могла да остане без неколико важних области уколико Москва успе (ВИДЕО)

ЊИХОВ примарни циљ је заштита руских пограничних региона, као што је Белгород, али секундарни циљеви су заузимање Харкова, Сумија и Дњепропетровска.

26. 04. 2024. у 20:00

ТЕШКЕ ВЕСТИ ИЗ ВАШИНГТОНА СТИГЛЕ У КИЈЕВ: Нема више патриота за Украјину

ТЕШКЕ ВЕСТИ ИЗ ВАШИНГТОНА СТИГЛЕ У КИЈЕВ: Нема више "патриота" за Украјину

ВАШИНГТОН још нема бесплатне системе противваздушне одбране "патриот" који би могли да буду пребачени у Украјину, произилази из интервјуа са америчким саветником за националну безбедност Џејком Саливаном за МСНБЦ.

26. 04. 2024. у 19:17

Коментари (1)

Нова димензија живота у делу Београда који се буди из сна