Feljton

Tekstovi

Preko prevrata do prestola

Dušanov pradeda Uroš I na presto je došao posle tri dvorska prevrata i sukcesivnog zbacivanja starije braće. Dušanov deda Milutin domogao se krune slučajno, zastupnički, privremeno zauzevši mesto starijeg brata Dragutina, ali je uspeo da trajno ostane na

| 07. 08. 2005. u 00:00

Silom do krune

U srpskoj svetorodnoj dinastiji više puta pogaženo je pravo da najstariji sin nasleđuje oca. Nemanja je bio najmlađi među braćom, pa je ipak došao na presto.

| 08. 08. 2005. u 00:00

Kazna surovog kralja

Sin kralja Milutina Stefan kovao je planove o preuzimanju prestola. Kad su ti planovi došli do kralja, Milutin se zaputio s vojskom u Zetu, privoleo sina na pomirenje, a onda ga oslepio i poslao u izgnanstvo u Carigrad. Novi razdor Dragutina i Milutina.

| 09. 08. 2005. u 00:00

Umire kralj Milutin

U jesen 1321. "pade ovaj previsoki gospodin kralj u ljutu bolest", beleži episkop Danilo II. Tri pretendenta na upražnjeni presto. Najveće iznenađenje predstavljao je kraljev stariji sin Stefan od trenutka kad je pokazao da nije slep.

| 10. 08. 2005. u 00:00

Muke "mladog kralja"

Posredna vlast "mladog kralja" nad katunima Vlaha i Arbanasa. U sastavu srpske države Konavli sa "Starim Dubrovnikom" i Cavtatom i Zahumlje. Nevolje se javljaju upravo u tim oblastima zbog osamostaljivanja lojalnih velmoža. Dušan sa vojvodama Mladenom i V

| 11. 08. 2005. u 00:00

Zidanje Visokih Dečana

Posle pobede nad Bugarima kod Velbužda, kralj se sa arhiepiskopom Danilom i "mladim kraljem Stefanom" posvetio dovršenju svoje zadužbine u Dečanu. Više verzija o pogibiji bugarskog vladara Mihajla Šišmana. Harmonični odnosi između kralja Stefana i sina Du

| 12. 08. 2005. u 00:00

Pad starog Stefana

Dušan je nevoljno pristao da krene na oca, pa se 21. avgusta 1331. ne baš sa velikom silom, zaputio prema Nerodimlju, gde je stolovao njegov otac. Zbačeni kralj ispustio dušu u tamnici u Zvečanu. Grigorije Camblak optužuje Dušana: "Osudi ga na najgrču smr

| 13. 08. 2005. u 00:00

Dušan kreće na Solun

Stefan Dušan je samostalno osvojio vizantijske gradove Prilep i Ohrid u Makedoniji i trebalo je da sa svojim saveznikom Sirgijanom krene na Solun. Ove akcije kralja Dušana i prebega Sirgijana ugrozile vitalne interese vizantijske vlasti u Makedoniji i zal

| 14. 08. 2005. u 00:00

Mir ljutih protivnika

Susret Stefana Dušana i Andronika III Paleologa 1334. godine, nedaleko od Soluna, okončan velikim veseljem. Šta su dvojica vladara poklonila jedan drugome(?). Neposredno po sklapanju mira sa vizantijskim carem, srpsku državu sa severa napada ugarski kralj

| 15. 08. 2005. u 00:00

Bugari nude ujedinjenje

Posle pobede nad Bugarima kod Velbužda, srpskom vladaru predlaže se "ujedinjenje srpskog kraljevstva i bugarskog carstva". Stefan Dečanski na trnovski presto doveo sestrića Jovana Stefana i njegovu majku Anu, ali su oni ubrzo svrgnuti. Turci pljačkaju na

| 16. 08. 2005. u 00:00

Kruna nevesti Jeleni

Leta 1332. na srpski dvor stigla je bugarska princeza Jelena, jedna od najsposobnijih naših vladarki. Žena zadivljujuće lepote, inteligencije i obrazovanja. Posle četiri godine braka, Jelena je Stefanu Dušanu podarila sina naslednika Uroša.

| 17. 08. 2005. u 00:00

Pohod na Romeju

Srpski kralj se dva puta sreo sa vizantijskim carem Andronikom III. Vizantija u sukobu sa Osmanlijama. Ideja za stvaranje hrišćanske lige za borbu protiv turskih emirata. Smrt vizantijskog vladara ohrabrila Dušana za osvajanje novih teritorija.

| 18. 08. 2005. u 00:00

Pobuna vojvode Bogoja

Iz Zete su sa vladarom došli velikaši koji su imali učešća u prevratu. Trgovci iz Dubrovnika traže garancije, jer im je ugrožena bezbednost odmetništvom vojvode Bogoja. Poslušnost srpskom kralju otkazao i Dimitrije Suma, plemenski starešina Albanaca

| 19. 08. 2005. u 00:00

Verni vitez Palman

Na početku vladavine, Dušan je angažovao nemačke najamnike na čijem je čelu bio vitez Palman. Mesečna plata najamnika dva-tri zlatnika, pa su ti troškovi značajno opterećivali državnu kasu. Jovan Kantakuzin traži pomoć srpskog vladara Stefana Dušana

| 20. 08. 2005. u 00:00

Odgovor kraljice Jelene

Jovan Kantakuzin zatražio od Stefana Dušana podršku za izbor novog vizantijskog cara, ali je srpski vladar postavljao neprihvatljive uslove. Kraljica Jelena, međutim, na skupu 24 velikaša, u odsustvu kralja, obrazložila zašto ne treba ispustiti priliku za

| 21. 08. 2005. u 00:00

Glavu za - imperiju!

Carica Ana Savojska svim silama nastojala da ubedi srpskog vladara da raskine savez sa Kantakuzinom. Šta je sve carica preko svojih poslanika nudila, a srpski kralj odlučno odbijao.

| 22. 08. 2005. u 00:00

Pretnje srpskog vladara

Poslanici iz grada Verije krišom pregovarali sa Kantakuzinom, jer je navodno srpski kralj tražio da mu se grad pokori i potčini time što će u tvrđavu da useli Tribale (Srbe). Sa svojim pristalicama i odredom najamnika koje mu je ustupio srpski kralj, Kant

| 23. 08. 2005. u 00:00

Sukob bivših saveznika

Srpski kralj uvideo da mu savez sa Jovanom Kantakuzinom ograničava slobodu delovanja u korišćenju unutrašnje krize u susednom carstvu i daljim akcijama protiv romejskih gradova.

| 24. 08. 2005. u 00:00

Seldžuci na tuđim konjima

Srpski vladar poslao na Turke deo svoje najbolje vojske pod zapovedništvom hrabrog Preljuba. Veštim trikom, Turci zavarali srpske snage, domogli se srpskih konja i porazili Preljubove vojnike, kod Stefanijane.

| 25. 08. 2005. u 00:00

Širenje Srpskog carstva

Jovan Kantakuzin nameravao da se okrene srpskom kralju, "krivcu i verolomniku", koji je osvojao Romejima potčinjene gradove. Kralj Dušan uspeo da osvoji, osim Soluna, sve gradove do Hristopolja, kao i veliki Ser. Pod srpsku vlast dolazi i Sveta gora atosk

| 26. 08. 2005. u 00:00

Dušanu carska kruna

Na putu prema carskoj kruni, Stefan Dušan je potpuno sledio vizantijske uzore. Svečana ceremonija Dušanovog carskog krunisanja obavljena u Skoplju na praznik Vaskrsa Gospodnjeg 16. aprila 1346. godine.

| 27. 08. 2005. u 00:00

Pola carstva - sinu!

Srpski monarh "preuzeo vizantijsko carsko dostojanstvo", pišu savremenici. Krunisan carskim vencem rukom i blagoslovom srpskog patrijarha Joanikija, bugarskog Simeona i svečasnoga sabora Svete gore Atona. Sinu kralju Urošu dao na upravljanje zemlje do Sko

| 28. 08. 2005. u 00:00

Politika mladog cara

Da li je uzimanjem carske krune Dušan nameravao da, slično planu bugarskog cara Simeona, osvoji Carigrad, sruši Vizantiju i na njenim temeljima obrazuje novo srpsko-grčko carstvo(?). Pozivanje na principe po kojima su svi carevi Romeja, u stvari, nasledni

| 29. 08. 2005. u 00:00

Rukopoložen patrijarh Joanikije

Simbole carskog dostojanstva mogao je da dodeli samo patrijarh, pa je srpski vladar na tu dužnost postavio srpskog arhiepiskopa Joanikija. Joanikiju se uz titulu patrijarha pominju srpske i pomorske zemlje. U vreme Dušanovog krunisanja u Vizantiji je besn

| 30. 08. 2005. u 00:00

Anatema srpskom caru

Vaseljenski patrijarh Kalist izrekao anatemu caru Stefanu Dušanu i patrijarhu Joanikiju. Jovan Paleolog priznao carsku titulu srpskom vladaru, uzdajući se u njegovu pomoć u borbi za presto protiv svog tasta Jovana Kantakuzina. Zašto se Kantakuzin dva puta

| 31. 08. 2005. u 00:00

Gosti Gore Atoske

Car Dušan i carica Jelena boravili na Svetoj gori od avgusta 1347. do aprila 1348. godine. Strogim pravilima u zemlji monaha bilo je zabranjeno da na njeno tlo kroči ženska noga. U vreme boravka srpskog carskog para na Svetoj gori, iz Carigrada se velikom

| 01. 09. 2005. u 00:00

Pisma pape Inočentija VI

Iz papinog odgovora se može zaključiti da je Stefan Dušan obećavao da će ga priznati kao oca hrišćanstva, zastupnika Hristovog i naslednika svetog Petra. Srpski vladar obećava bolji odnos vlasti prema katolicima. Zašto je francuski kralj Šarl od Valoa odb

| 02. 09. 2005. u 00:00

Jalova misija Petra Tome

Papa Inočentije VI poslao na srpski dvor misiju koju je predvodio Francuz Petar Toma. Zašto je papski izaslanik primljen hladno kod srpskog vladara. Malo je poznato o poslednjim danima cara Stefana Dušana, kao i o prilikama u kojima je napustio ovozemaljs

| 03. 09. 2005. u 00:00