AGENT CIA KRIV ZA KRAĐU: Šulte "Vikiliksu" predao podatke o metodama hakovanja koje su radili agenti

GODINU dana otkako je bivši službenik američke Centralne obaveštajne agencije (CIA) Džošua Šulte (34) proglašen krivim za najveću krađu poverljivih informacija u istoriji ove agencije, američki sudija doneo je odluku o delimičnom potvrđivanju optužnice. Šulte je u CIA radio kao softverski inženjer, a optužen je za špijunažu i hakovanje kompjutera, kao i za davanje lažnih izjava agentima FBI, pošto je na hiljade poverljivih informacija o programima za špijunažu američke agencije predao "Vikiliksu".

Foto Tanjug/AP

U odluci na 14 stranica američki okružni sudija Džesi Furman na Menhetnu saopštio je da je pronašao više nego dovoljno dokaza koji podržavaju optužnicu Šultea za špijunažu i hakovanje, dok njegove lažne izjave agentima FBI ne podržavaju optužbu za opstrukciju.

- U najboljem slučaju vlada je dokazala da je Šulte, znajući za postojanje federalne istrage velike porote, lagao federalne istražitelje u vezi sa pitanjima koja se odnose na istragu velike porote - obrazložio je Furman.

Šulte, koji se inače nalazi u zatvoru u Bruklinu i preti mu do 80 godina zatvora, uhapšen je nakon što je "Vikiliks" 2017. godine objavio mnoštvo poverljivih dokumenata pod nazivom "Trezor 7" u kojima se detaljno opisuju tajne softverske metode koje je CIA koristila za hakovanje kompjuterskih mreža stranih vlada i terorista. Podaci su pokazali da je američka agencija mogla da pristupi podacima pametnih telefona, računara, kao i televizora povezanih na interent, preneo je "Njujork tajms" ranije. U dokumentima su bila uputstva za kompromitovanje "Skajpa", "vaj-faj" mreže, dokumenata u PDF formatu, čak i brojnih antivirusnih programa.

Pošto je objavio poverljive infomacije, "Vikiliks" je rekao da se izvor nada "da će pokrenuti politička pitanja o kojima treba raspravljati u javnosti, uključujući da li su hakerske sposobnosti CIA premašile njena ovlašćenja". Tužioci su za Šultea rekli da je bio nezadovoljni službenik agencije koji je ukrao poverljive dokumente kao odmazdu za ono što je smatrao neuspehom uprave da ozbiljno shvati njegove pritužbe na radnom mestu. Američka vlada je saopštila da je curenje nanelo veliku štetu nacionalnoj bezbednosti.

U julu 2022. osuđen je po devet tačaka, koje uključuju nezakonito prikupljanje informacija o nacionalnoj odbrani i nezakonito prenošenje tih informacija. Američki tužilac Demijan Vilijams tada je nazvao krađu "jednom od najdrskijih i najštetnijih dela špijunaže u američkoj istoriji".

- Ti postupci bili su vođeni ljutnjom na CIA toliko snažno da je navelo gospodina Šultea da neke od naših najkritičnijih obaveštajnih oruđa učini poznatim javnosti, a samim tim i protivnicima - rekao je tada Vilijams.

Šulte se, takođe, suočava sa drugim suđenjem, koje počinje 11. septembra, zbog navodnog primanja više od 10.000 slika i video-snimaka dečje pornografije. Tužioci su rekli da su pronašli materijal u Šulteovom stanu na Menhetnu, u šifrovanom kontejneru ispod tri sloja zaštite lozinkom, tokom istrage CIA o curenju podataka. On se, po ovim optužbama, izjasnio da nije kriv.

"Lov na patke"

AMERIČKO ministarstvo pravde saopštilo je da je u međunarodnoj operaciji "Lov na patke" razbijena ozloglašena platforma "Kvakbot", koju koriste sajber kriminalci. "Maliciozni softver 'Kvakbot' pogodio je više od 700.000 kompjutera, omogućio upotrebu softvera kojim se iznuđuje novac od žrtava i pričinio štetu od više stotina miliona dolara kompanijama, zdravstvenom sektoru i vladinim službama širom sveta", navodi se u saopštenju. U operaciji su učestvovali FBI, Francuska, Nemačka, Holandija, Velika Britanija, Rumunija i Letonija.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije