VEĆ OBJAVLJENO: "LINGVISTIČKA REŠENJA" NA SAMITU EVROPSKOG SAVETA: Da li je važnija borba protiv terorizma ili pomoć civilima?

Ono što nisu uspeli šefovi diplomatija, pokušavali su juče i danas lideri zemalja članica EU – da se dogovore oko zajedničkog stava povodom rata između Izraela i Palestine i, u tom kontekstu, o prioritetima.

ВЕЋ ОБЈАВЉЕНО: ЛИНГВИСТИЧКА РЕШЕЊА НА САМИТУ ЕВРОПСКОГ САВЕТА: Да ли је важнија борба против тероризма или помоћ цивилима?

Foto AP

Teško je pre dvodnevnog sastanka bilo zamisliti ujednačenu poziciju dvadesetsedmorke oko ovog gorućeg pitanja. U žiži ove teme je kako i koliko slati humanitarnu pomoć narodu u Gazi.

Sastanak, čiji je početak bio zakazan za juče popodne, karakterisale su različite pozicije zemalja članica. Francuska, Belgija i Španija su, na primer, zahtevale "humanitarnu pauzu", što je izraz koji je Nemačka odlučno odbijala. Berlin smatra da je ova jezička formulacija u potpunoj suprotnosti s  pravom Izraela da se brani od terorističkog napada.

Osim što su dve vodeće zemlje Unije razjedinjene po ovom pitanju, istovremeno se oko njih stvarao i blok. Slovenija je, tako, na strani onih koji slanje humanitarne pomoći stavljaju u prvi plan, a Češka, na primer, među onim državama koje se svrstvavaju uz poziciju Nemačke.

Iza svega ovoga krije se i mogućnost traženja političkog izlaza iz krize. Jer, imajući u vidu da je EU, istovremeno, najveći trgovinski partner Izraela, ali i najjači organizator humanitarne pomoći za Palestince, mnogi računaju na to da bi EU mogla da bude i značajan partner u posredovanju za primirje. Ali, da bi to toga došlo, mora prvo da se utanači stav da li je jače pravo borbe protiv terorizma ili pomoći ugroženom stanovništvu.

Probijanje ovog "začaranog" kruga našlo se, tako, prvi put direktno na stolu među liderima zemalja članica, od kako je Hamas početkom ovog meseca napao Izrael.

Iako su zemlje članice združeno osudile napad Hamasa, pristup je ipak iznijansiraniji. To se najbolje ogleda u odnosu prema stavu o "humanitarnoj pauzi" koja, za jedan deo država, automatski znači i smanjenje odbrambenih kapaciteta Izraela. Za druge, slanje potrebne humanitarne pomoći u kritično područje Gaze, praktično nije moguće.

Jedno od "lingvističkih" rešenja moglo bi da bude prebacivanje pomenutog pojma u množinu, odnosno zagovaranja "humanitarnih pauza", kratkih stanki između vojnih akcija, dovoljno dugih da bi se izvršilo ciljano doturanje pomoći, a opet kratkih da bi se ugrozila izraelska koncepcija.

Od svega zavisi i mir i red u Evropi, jer postoji ozbiljna zabruntost zbog širenja sukoba među mnogobrojnom jevrejskom i arapskom populacijom na tlu Starog kontinenta, o čemu već svedoče ozbiljni incidenti.

MILIJARDE ZA UKRAJINU

Uz usaglašavanje stavova oko Izraela i Palestine, šefovi država ili Vlada na dvodnevnom samitu koji je počeo juče imali su i slanje finansijske pomoći od 50 milijardi i vojne od 20 milijardi, Ukrajini.

     

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
KO JE CRVENI KOMANDANT? Jedini Srbin general Crvene armije - Lenjin mu bio zahvalan, stradao od Staljinove ruke (FOTO)

KO JE CRVENI KOMANDANT? Jedini Srbin general Crvene armije - Lenjin mu bio zahvalan, stradao od Staljinove ruke (FOTO)

ISTORIJA Sovjetskog Saveza, svetske supersile 20. veka, upamtila je brojne heroje, borce, oficire koji su svojim junaštvom i rezultatima zadivili svet. U periodu kada se SSSR tek stvarao i uzdizao, značajan pomena bio je i doprinos jednog Srbina, Danila Srdića (1896-1937), prvog i jedinog Srbina koji je bio general Crvene armije. Ovo je njegova priča.

20. 05. 2024. u 11:53

Komentari (0)

BRUKA! Evo šta je Nikola Jokić doživeo nakon što je sa Denverom ostao bez šampionske titule