I OVO JE SRBIJA: Albino bubašvaba i mreža paukova vrebaju iz mraka

Novosti online

23. 11. 2020. u 00:52

И ОВО ЈЕ СРБИЈА: Албино бубашваба и мрежа паукова вребају из мрака

Foto: Fejsbuk/Insekti Srbije (Katarina Vasić i Milica Marcikić)

U STANOVE će vam ući obično preko terasa, kroz ventilacije u kupatilu, kroz pukotine pored vodovodnih instalacija ili cevi centralnog grejanja.

Da li je tačno da se plašimo samo većih/velikih životinja? Ponekad ona može da bude i sasvim mala, ne može nikakvu štetu da nam pričini, ali nama dođe da pobegnemo glavom bez obzira. Pogotovo ako uđemo u prostoriju, upalimo svetlo, a ona šmugne ispod nekog dela nameštaja. Možda baš kao insekt na slici, koji je uslikan u jednom kragujevačkom lavabou. Ili paučina u koju se upletemo dok šetamo noću.

Nije u pitanju nikakva egzotična "albino" vrsta, već obična bubašvaba, tačnije mlada jedinka crne bubašvabe, rekli su nam iz Zavoda za biocide i medicinsku ekologiju.

- U stanove obično ulaze preko terasa, kroz ventilacije u kupatilu, kroz pukotine pored vodovodnih instalacija ili cevi centralnog grejanja - navode iz Zavoda.

Ovi insekti osetljivi su na insekticide koji se primenjuju u domaćinstvima, tako da se relativno lako suzbijaju.

DRUŠTVENE I ZAŠTITARI PRIRODE

Bubašvabe imaju lošu reputaciju, pa iako su ovi „jezivi gmazovi“ tradicionalno povezani sa prljavštinom i zapuštenošću, one su ipak veoma interesantne. Zapravo, samo nekoliko vrsta bubašvaba naseljava ljudska staništa. Od oko 4.000 vrsta, samo oko 30 njih se može smatrati štetočinama.

Foto: Fejsbuk/Insekti Srbije (Katarina Vasić)

Bubašvabe su zaštitari prirode i vole društvo, komuniciraju međusobno; prepoznaju članove svojih porodica i ne vole kada su same.

Imaju snažnu sposobnost regeneracije ekstremiteta.

Mrak je, na šetalištu ste, pa se, i ne obraćajući posebnu pažnju, upletete u paukove niti. Pogotovo kada je paučina ogromna kao ova uslikana u Subotici. Zaista po ovom mraku deluje jezivo.

PAUČINA JE ZAPOSELA DRVEĆE, KLUPE I BANDERE...

Prema rečima Gordane Grbić, arahnologa, liči na neku vrstu paukove mreže, ali koje vrste pauka i zašto i kako je tu dospela, jako je teško reći.

- Slika je izuzetno loša i ne može se sa sigurnošću reći o čemu se radi. Da moram da se odlučim šta je, rekla bih vam da mi više liči na kinesku dekoraciju, nego na pravu mrežu, imajući u vidu da poznajem naše domaće osmonožne drugare - kaže Gordana Grbić.

 

BABLjE LETO, MIHOLjSKE NITI ILI MARIJINE NITI

Prema njenim rečima, pojava koja se u Srbiji javlja krajem septemba i početkom oktobra kada imamo pravo Miholjsko leto, kao što je bilo prošle godine, a vezuje se za paukove, zove se Bablje leto, Miholjske niti ili Marijine niti.

- Nema veze sa parenjem paukova kao što je neko na grupi Insekti Srbije napisao, to kod njih prolazi bez takve paučine, dešava se cele godine, često uz posebne svadbene plesove i poklone za mladu. Ova pojava ima veze sa seobom mladunaca, koji ispuštaju dugačke niti paučine i nošeni strujama vetra sele se iz zabavišta u kojem su proveli kraj leta i pčcetak jeseni. Pogodne tople vazdušne struje, omogućavaju im da lete od par metara do 1.000 km i da se odvoje od majke i rođaka i započnu novi samostalni život.

Foto: Fejsbuk/Insekti Srbije (Milica Marcikić)

TEPIH OD PAUČINE

- Zamislite sve te klince kako lebde na nitima. Te niti se kače na vegetaciju i ostaju kao zanimljiv trag njihovih putešestvija. Na livadama je ta pojava najupečatljivija i izgleda kao tepih od pučine.

Međutim, to nije pojava koja se masovno dešava svake godine, objašnjava Gordana.

- Ova godina nije imala takve klimatske uslove za masovne seobe. Samo par dana je bilo idealno. Takođe, ova pojava se dešava u celoj Evropi tj. u celom svetu i svaka država ima drugačije ime za nju - navodi stručnjak za paukove.

(Telegraf)

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)