ДОБРИЦА ЋОСИЋ: Тито је у свом дугом политичком животу изговорио много противречности о националном питању, југословенству, социјализму...

Добрица Ћосић

07. 01. 2021. у 10:42

ИСТОРИЧАРИ мораjу да поставе питање: када је југословенско политичко вођство престало да буде југословенско, када је постало национално, партикуларно и у којим све видовима?

ДОБРИЦА ЋОСИЋ: Тито је у свом дугом политичком животу изговорио много противречности о националном питању, југословенству, социјализму...

Добрица Ћосић / Архива

То питање сматрам фундаменталним за разумевање политичке историје и судбине Југославије створене антифашистичким ратом и револуционарним превратом. Бранко Петрановић је поставио тезу о "Титовој вертикали" у схватању националног питања. Та "вертикала" је, по мом мишљењу, веома условна, темпорална, јер мора се данас видети да је Тито, у свом дугом политичком животу и бурним историјским околностима, изговорио много речи и много противречности о националном питању, Југославији, југословенству, социјализму... Титова идеолошка схватања су толико тактички условљавана и противречна, да је тешко утврдити њихову идејну конзистенцију. Борба против окупатора и за освајање и очување власти свакако је најчвршћа "вертикала" целокупне Титове унутрашње политике.

Постоји друга југословенска личност која је, верујем, идеолошки сложенија за разматрање и истраживања историчара, личност која се сматра пројектантом самоуправног социјализма, а то је Едвард Кардељ. Моја маленкост, што би рекао Игор Мандић, имала је прилику 1957. године да учествује у формулисању Програма СКЈ. Био сам задужен да напишем основе за нека поглавља; написао сам предлог увода, шесту главу и крај Програма СКЈ. Коначну редакцију текста, наравно, извршио је Едвард Кардељ, а потом целокупна комисија.

СЕЋАМ се дугих расправа с Кардељом о Југославији и југословенству. Када сам покушао да дефинишем југословенство као основну интегративну идеологије Југославије, Едвард Кардељ је одлучно оборио ту дефиницију, и у расправи са мном, поред осталог, рекао и следеће: "Југославија је историјски привремена творевина. Она је појава и резултат империјалистичке епохе и констелације међународних односа у тој епоси. Са развојем светских интеграционих процеса и превазилажењем империјалистичке епохе, њени народи поћи ће у нове асоцијације и интеграције по цивилизацијским и духовним афинитетима и она ће неминовно бити прекомпонована као држава. Тако ћемо ми Словенци бити, разуме се, са Аустријанцима и Италијанима, а ви ћете Срби, природно, бити са Бугарима или са православним народима који су вам, иначе, историјски ближи." Запањен његовом пројекцијом Југославије, ја сам га упитао: "Па добро, значи ли то да је за тебе Југославија, једноставно, један историјски транзит?" Он је мирно одговорио: "Да, добро речено." Имао сам још прилике да потом и више пута с Кардељом расправљам о Југославији и југословенству и био сам приморан да учим да његова схватања у тим расправама нису била увек идентична и са његовим објављеним текстовима и говорима. Неке његове јавне формулације често су се и знатно разликовале од његових, ако смем да кажем, интимних уверења. Наравно, то је само мој лични доживљај и не мора да има општи значај нити претендује да представља идеолошку оцену Кардељеве личности.

ДЕЦЕНИЈАМА, ја сам као писац и јавни радник заступао једну велику заблуду, а најупорније у полемици са Душаном Пирјевцем 1961-1962. године. Реч је о уверењу да је југословенски народноослободилачки покрет јединствен покрет. И документи са заседања АВНОЈ-а, забелешке учесника и друга накнадна сазнања, као н целокупно политичко понашање словеначког партијског вођства, особито од шезедесетих година, показује да југословенски народноослободилачки покрет није био јединствен. Није био јединствен зато што у реконструкцију и стварање Титове Југославије поново нисмо ушли са истим мотивима, као што у периоду 1914-1918. нисмо имали исте националне циљеве у стварању заједничке државе. Није случајно да савремена словеначка опозиција, која доминира словеначким јавним мњењем, свој историјски идентитет, своје историјско утемељење тражи у организацији и Освободилне фронте, у њеном постојању до тзв. Доломитских споразума, односно, до фактичког признавања руководеће улоге Комунистичке партије Југославије. Ако добро пратимо све оно што твори савремену словеначку националну свест - од историјских до социјалних и културних схватања - уочићемо, веома лако, да њени протагонисти праве оштру и прецизну диференцију у схватању карактера народноослободилачке борбе према осталим схватањима у Југославији.

ТАКОЂЕ, кад се погледа рад ЗАВНОХ-а, његове одлуке, па унутарпартијска борба унутар КП Хрватске, да не говорим о политици партије на Косову и Метохији, све то показује да у југословенском народноослободилачком покрету под вођством КПТ није било јединствених националних циљева. Да није било јединствених националних циљева, показаће се већ с првим петогодишњим планом, територијалним распоредом индустријализације земље. Покојни Благоје Негаковић, први председник српске владе после рата, и мени је говорио о тадашњим ставовима Едварса Кардеља, Андрије Хебранга, Бориса Кидрича и Франца Лесковшека, према којима би "мајоризација Југославије била апсолутна, ако би се Србији дала јака индустрија". Према том схватању. Југославија не би била могућна као равноправна заједничка творевина југословенских народа у којој би Србија била индустријски јака или равнопорвна са неким другим републикама. А како тек може да се објасни неиндустријализација територија у којима живе Срби у Хрватској? Треба ли да вас подсећам на значење чувене изјаве Владимира Бакарића да Титова Коренида у Лици не може бити Беч. Дакле, од такве политичке концепције, индустријализације, целокупне економске политике од рата до данашњег дана, како се показало и у потоњој реорганизацији Југославије од 1963. до 1974. год, коју је изводио Савез комуниста, нејединствени национални циљеви били су иманентни том покрету и његовом вођству.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Dolce Vita на обали Саве: Станови на овој локацији су за оне који живе своје снове

Dolce Vita на обали Саве: Станови на овој локацији су за оне који живе своје снове

Можете ли да замислите лепоту свакодневице која почиње на обали Саве до које стижете лаганом шетњом кроз јединствену луксузну пешачку зону, а завршава се испијањем вина на вашој пространој тераси с погледом на реку или у врхунском ресторану до ког стижете пешке? У истом дану сте с лакоћом обавили посао, одрадили тренинг, уживали у куповини нових комада гардеробе најлуксузнијих брендова у непосредном комшилуку, а стигли сте и да са децом проведете време у зеленилу, јер се све што вам треба налази надохват руке.

14. 05. 2024. у 10:00

Коментари (3)

ИТАЛИЈА У ШОКУ: Ево због кога је Јаник Синер оставио девојку (ФОТО)