BIO JE SA NARODOM I NA SLAVLjU I U TUGOVANjU: Patrijarh Irinej bio rado viđen i srdačno dočekivan u Eparhiji budiimljansko-nikšićkoj

M. SEKULOVIĆ

20. 11. 2020. u 11:27

БИО ЈЕ СА НАРОДОМ И НА СЛАВЉУ И У ТУГОВАЊУ: Патријарх Иринеј био радо виђен и срдачно дочекиван у Епархији будиимљанско-никшићкој

Foto: M.S.

OSTANIMO verni svojoj zemlji i crkvi. Veri svojoj. Svojoj istoriji. Nemanjićkim svetinjama, oko kojih su se okupljali i naši preci, narod Svetog Save. Raduje me što ste i ovog puta došli da pozdravite svog patrijarha. Ima li nekoga da je ostao kući?

Ovako je zborio Patrijarh srpski Irinej u predvečerje 27 jula 2014, ganut veličanstvenim dočekom koji su mu priredile na hiljade Beranaca pred sedištem Eparhije budimljansko-nikšićke i manastirom Đurđevi stupovi predvođeni svojim vladikom Joanikijem i sveštenstvom, gde je godinu dana ranije, 4. Avgustra 2013 besedio na obeležavanju 800 godina postojanja zdanja, zadužbine župana Prvoslava Nemanjića, sinovca Nemanjinog.

- Ova svetinja nosilac je mnogih duhovnih, kulturnih i nacionalnih nasleđa koje nije lako nositi a koja nas obavezuju. Pitaju nas danas sveti Nemanjići, epsikopi i mitropoliti ove svetinje u kojoj su se Bogu molili, svojim suzama i krvlju svojom zemlju natapali-idemo li njihovim putem, a koji je put Hristov i put Svetoga Save. Držimo li se vere njeihove, vere Hristove i jesmo li jedninstveni u hristolkjublju i u rodoljublju, kao što su oni bili? Da li su nam bliže deobe i nesloge od bratske ljubavi, sloge i međusobnog poštovanja.

Foto: M.S.

Odgovor na ovo pitanje trebamo da damo odmah na ovom svetom mestu. Pred manastirom koji je ikona Hristovog vaskrsenja, besedio je na dan Svete Marije Magdaline pred hiljadama vernika i građana Berana, cele Crne Gore, Srbije ali i onih pristiglih iz inostranstva.

Patrijarh je podsetio na stradanja manastira, pet paljenja, pustošenja, ubijanja sveštenstva i episkopa, mučeničku smrt mitropolita Pajsija Kolašinovića koga su Turci živog odrali i obesili na vratima manastira, naglašavajući da je u Đurđevim stupovima, na svetim vodama Lima, Sveti Sava, ubrozo, 1219 godine osnovao jednu od prvih sedam eparhija, četvrtu po redu- Budimljansku.

- Slaveći jubilej slavimo nebeskog zaštitinika manastira-Svetog Georgija, koji već osam vekova svojim nebeskim štitom natkriljuje svetinju i narod koje se oko njega sabira. Obeležavajući osam vekova dragulja naše kulturne istorije, pruža nam se prilika da obnovimo naše istorijsko pamćenje, značaja i uloge ove svetinje, događaja kroz koji je prolazila i samo zahvaljujući promisli Božjoj opstala je i opstoji do dana današnjeg. Tek sada vidimo koliko je bilo dalkekoviodosti u odluci župana  Prvoslava da ovde zida sveoju zadužbinu, kazao je patrijarh naglašavajući da su simboličnom gradnjom manastia i formiranjem episkopije braća od stričeva Prvoslav i Sveti Sava, koga je karaklterisao smisao za mirenjem zavađenih, makar posthumno izmirili zavađenu braću, svoje očeve Tihomira i Stefanu Nemanju.

Foto: M.S.

- Otuda Studenica i Đurđevi stupovi prenose nam amanet naših otaca da razdore smirujemi i lečimo, da od ljubavi živimo i da na temelju božjeg mira gradimo budućnost svoga potomstva i ssvoga naroda. I pored stradanja vidiljivi su znaci lepote i besmrtnosti svetinje koju krase dve kule-simbol jedinstva crkve i države, što je odlikovalo zlatni period države Nemanjića...Onako kako je stradala ove svetinja, tako je i stradao narod ove poitome doline. I pored toga, sakupljali su se oko svetinje koja je bila i ostala dušaduše, narodne. Ona je prikupljala narod ne samov ovog kraja, vež i šire, Vasojeviće, Kuče, Bratonožiće, Bjelopavliće, Pipere, sva brdska plemena, ulivajući nadu da srpskom narodu mora zasijati sunce slobode, besedio je patrijarh srpski Irinej, na obeležavanju velikog jubileja.  

Godinu dana kasnije, 28 jula 2014, patrijarh Irinej se obreo u Velici, ispod gora Čakora, sećajući se sa svojim narodom svirepo umorenih velikomučenika veličkih, koja je SPC kanonizovala.

- Ovo je mesto obliveno krvlju nevine dece, žena i staraca koji su položili živote samo zato što su bili drugu vere ili nacije u odnosu  na one koji su potezali svoje noževe, svoju mržnju i sve ono čime su na najstrašniji način utišatavli živote.

Ovo je deo besede patrijrah srpskiog Irineja, pred crkvom Svetih mučenika Kirika i Julite, u Velici, podno Čakora, u opštini Plav, gde su na 28. Jula 1944 godine za samo dva sata pripadnici zloćinačkih nemačkih divizioja Princ Eugen i Skenderbeg, potpomognuti muslimanskom milicijom iz Plava, Gusinja, Rugove i Bihora, zverski ubili oko 600 žena, dece i nenaoružanih staraca, čineći to na do tada nezabeležen način.

Foto: M.S.

- Nažalost, istorija se ponavlja i u onom najtragičnijem obliku za jedan narod. U skorije vreme istorija se na strašan način ponovila u odnosu na hrišćanstvo i naši crkvu. Na današnji dan crkva slavi Svete Kirika i Julitu, sina i majku, koji su postradali za veru hrišćansku. Kirik je stradao jer je kao dete ispovedao veru kojom ga je majča učila.

Kakvog li ponavaljanja istorije, na današnji dan, ovde, u Velici stradale su mnogi Kirici i mnoge Julite. Mi slavimo samo jednu majku svetu i njenog sina. Ali ovde je stradalo preko stotinu dece i to na najbestijalniji način. Stradala su i mnoga nerođena deca. Vađena su iz utrobe svojih majci i predana ognju i nožu nažalost. Pitamo se danas na ovom mestu-Bože, kakvog si to čoveka stvorio? Da li da bude hijena vuk,ili ris ili onaj koji nosi lice tvoje, koji nosi dušu, znake tvoga božanstva. Kako nas Gospod uči, takvog čoveka je Bog stvorio. Ali, čovek nažalost nije ostao takav. Postao je životinja. Ali, ovo je uvreda za životinje, jer one ne znaju za takvu osvetu i mržnju za kakvu čovek zna.

Životinja napada onda kada treba da se nahrani ili kada je ugrožena a čovek čini zlo, seje smrt, iz neke svoje radosti i zadovoljstva. Ima li veće anomalije, pod ovim nebom i sunce zapitao se patrijarh Irinej. Zamislite dete, nevino, bezazleno kome se noge seku, a troje dece je odrano i takvi obešeni na drvo. Kakvo je ime čoveku koji detetu kida ruku i baca ga u vatru? Đavo. I đavo bi se uvredio. Takve zločine ni đavo ne bi učinio.

Nažalost, ovu su učinili oni koji su nekada pripadali našem narodu, i učinikli su to istom narodu. Oni, koji su promenili veru, bili su najveći zlikovci prema svom narodu.  Da li su time smirivali svoju savest, dokazivali da su oni ono što su drugi želeli da budu, samo Bog zna, zna istorija, znamo mi. Šta da činimo ? Da li da se svetimo ? Ne!To ne smemo da činimo. Primer nam je dao naš Gospod, koji je sa krsta zamolio za neprijatelje svoje-Oče. Oprosti im ne znaju šza čine... Molimo se da naš narod, ali i svi drugi narodi budu pošteđeni od takvih zala, i ljudskog poniženja kazao je patrijarh srpski, besedeći pred nekoliko hiljada građana sa severa Crne Gore i iz Srbije, koji su došli da se poklone senima veličkih mućenika.

- Koliko žalimo nevino stradale, toliko žalimo i zločince. Oni su najveći neprijatelji sebi, mnogo veći nego drugima. Oni se ne mogu nadati ničemu. Ono što  su posejali žnjeće, kazao je patrijarh srpski, naglašavajući da je veći zločin od ovog i ostalih ćutanje posleratnih vlasti o zločinima nad svojim narodom, radi takozvanog bratsva i i jedinstva, besedio ja patrijarh Irinej, čije ime je juče bilo na usnama mnogig u Crnoj Gori.                      

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)