Ekonomija

STEČAJ PRETI POSLE KRIZE: U zemljama Istočne i Centralne Evrope broj neuspešnih preduzeća veći za 40 odsto

S. B.

15. 05. 2023. u 11:48

GODINA za nama je bila preteška za mnoge firme u Srbiji, ali i u ostalim zemljama Centralne i Istočne Evrope. Broj stečajnih postupaka u 12 država ovog regiona je porastao sa 25.917 na 36.090. To je, podaci su kompanije Coface, rast od 39,3 odsto. Neuspešnih firmi je više u osam država, dok se u četiri ova cifra smanjila. U Srbiji je, prema njihovim podacima, lane bilo čak 9.149 nesolventnih preduzeća, što je duplo više u odnosu na godinu pre.

СТЕЧАЈ ПРЕТИ ПОСЛЕ КРИЗЕ: У земљама Источне и Централне Европе број неуспешних предузећа већи за 40 одсто

Foto Tanjug/AP

Ukupan broj neuspešnih kompanija je porastao u Bugarskoj, Hrvatskoj, Mađarskoj, Letoniji, Litvaniji, Poljskoj, Rumuniji i Srbiji. Češka, Estonija, Slovačka i Slovenija su zabeležile pad broja takvih kompanija. Analitičari napominju da je broj nesolventnih kompanija porastao u svim privrednim sektorima, a ne samo u onima koji zavise od potrošnje energenata. U slučaju srpskih firmi, veruju naši stručnjaci, problem je pojavio ranije.

- Koren problema je u 2020. godini i pandemiji korone - kaže Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta. - Posledice se nisu videle odmah. Jesu kod turističkih agencija i drugih koji su odmah ostali bez posla. Vlada je dala dobar paket pomoći i to je trajalo koliko je trajalo. Pomoć je data i građanima i penzionerima, pa je i to uticalo na poslovanje mnogih preduzeća. Problem je nastao kada je pomoć prestala, a privreda se nije još oporavila. Stečaj u većini sveta ne znači da je preduzeće prestalo da postoji. Na Zapadu to znači da je vlasnik propao, ali ne i imovina i firma. Kod nas je, nažalost, drugačije. Najčešće strada preduzeće, a vlasniku ništa ne fali. U Srbiji su neki samo formalno odlazili u stečaj da bi se oslobodili poverilaca. Taj broj ne reflektuje uvek stanje privrede.

Zvanični podaci Agencije za licenciranje stečajnih upravnika pokazuju da je u Srbiji trenutno aktivnih 1.636 stečajnih postupaka. Nepunih 6.500 stečajnih postupaka je dosad zaključeno.

- Imali smo prošle godine veliki broj firmi koji je otišao u stečaj po sili zakona - objašnjava Nebojša Atancković, počasni predsednik Unije poslodavaca. - Otišli su u automatski stečaj, jer nisu podnosili finansijske izveštaje. I dalje postoji veliki broj firmi koji ispunjavaju uslove za zakonski stečaj. Istovremeno, prošle godine je počela visoka inflacija i u Srbiji i u zemljama sa kojima sarađujemo. Poskupela je radna snaga, a nisu sve firme mogle to da isprate. Neke kompanije su mogle da poskupe svoje proizvode i za veći procenat od inflacije, ali neke nisu to mogle. Kada nekome padne imunitet, ne može da se izbori ni sa kijavicom. To se desilo i firmama.

U analizi Coface se navodi da su upravo sektori koji zavise od potrošnje energenata oni koji su najviše pogođeni naglim rastom cena proizvoda. To je dovelo do rasta troškova proizvodnje. Poljske kompanije iz hemijskog, metalurškog, zatim sektora za proizvodnju drveta i papira, kao i prehrambeno-poljoprivrednog sektora su prijavile zastoje u plaćanju koji su duži od uobičajenih.

Privatizacija

RAZLIČITU sudbinu firmi u stečaju pokazuje i slika naših nekada velikih kompleksa koji su neuspešno završili privatizaciju.

- Sada vidimo da su mnoge kupili vlasnici zbog zemlje i čekali momenat da država uradi ono što sada radi - kaže Ljubodrag Savić. - Sama preduzeća, proizvodnja i zaposleni nisu opstali.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Pročitajte više

Drugi pišu

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
Novi Samsung Neo QLED televizori pomeraju granice kućne zabave

Novi Samsung Neo QLED televizori pomeraju granice kućne zabave